Кабинет Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уједињено Краљевство
Royal Coat of Arms of the United Kingdom (HM Government).svg

Овај чланак је дио серије о
политици Уједињеног Краљевства

Кабинет Уједињеног Краљевства (енгл. Cabinet of the United Kingdom) је фактички носилац извршне власти у Уједињеном Краљевству, а формално извршни комитет Тајног савјета.

Састоји се из премијера и око 20 државних секретара који се налазе на челу министарстава. Чланови Кабинета бирају се увијек из реда Дома комуна.

Формално, Кабинет је извршни комитет Тајног савјета Уједињеног Краљевства и због тога сви његови чланови по положају постају тајни савјетници. Све одлуке Кабинета потврђује краљица на сједницама Тајног савјета у присуству лорда предсједника Савјета и одређеног броја тајних савјетника (најчешће државних секретара). Ове одлуке називају се наредбе у Савјету (енгл. Order-in-Council).

Састав[уреди]

Премијер се бира из реда чланова Дома комуна, а остале министре именује краљица на предлог премијера. Кабинет је колективни орган којим руководи премијер, а кога су раније називали primus inter pares (први међу једнаким).

Кабинетски секретар није државни секретар или други министар, нити је члан Кабинета, него је професионални шеф Грађанске службе.

До скора, Кабинет је био састављен од само чланова Дома комуна. Вођа Дома лордова је члан Кабинета, али данас је неуобичајено да пер присуствује његовим засједањима. Лорд канцелар је увијек био члан Дома лордова, али од 2003. године се увијек бира из реда Дома комуна.

Понекад, кабинетски министри се бирају ван чланова домова Парламента и понекада им се дарује перство.

Важно је напоменути да осим кабинетских министара, постоји још 100 млађих чланова Владе, укључујући државне министре и парламентарне подсекретаре. Сви су они чланови Парламента и подупиру рад Владе. Неки млађи министри могу бити понекад позвани на засједања Кабинета. Главни тужилац и други чланови Владе могу бити позвани на засједања на позив премијера, редовно или ад хок.

Засједања[уреди]

Кабинет се редовно састаје једном седмично, најчешће уторком да би разматрао најважнија владина питања и да би доносио одлуке. До скора, сва засједања су се одржавала четвртком, али од када је Гордон Браун премијер, засједања су помјерена на уторак. Засједања понекад трају само 30 минута, због тога што се одлуке претресају у поткомитетима или на састанцима премијера и ресорних кабинетских чланова тако да је сама дискусија у Кабинету ограничена. Премијер сваке седмице има редовну аудијенцију код краљице.

Кабинет има много поткомитета који се баве појединим политичким подручјима. Неки од њих обухватају надлежности више министара и због тога је потребна добра координација. Поткомитети могу бити стални или привремени (ад хок). Млађи министри су често чланови ових поткомитета заједно са државним секретарима.

Преношење послова кроз засједања Кабинета и његових поткомитета врши секретаријат у саставу Кабинетске канцеларије.

Односи с Парламентом[уреди]

Постоје две кључне уставне конвенције које говоре о одговорности кабинетских министара пред Парламентом, појединих млађих министара и колективна одговорност Кабинета.

Одговорност постоји звог чињенице да је кабинетски министар члан Парламента и да је због тога одговоран дому из кога долази. Краљица за премијера именује само оног члана Парламента који може обезбиједити већину за доношење закона и буџета, и Дом комуна очекује да сви министри буду одговорни Парламенту. Кабинет обично шаље млађег министра да заступа министарство у дому Парламента, из кога није изабран министар.

Колективна одговорност Кабинета значи да сви његови чланови одлуке доносе колективно и тако су колективни одговорни за њихово извршавање и провођење. Уколико се министар не слаже са владином одлуком или му се изгласа неповјерење, од њега се очекује да поднесе оставку.

Појединачна министарска одговорност се односи на одговорност министара као шефова министарстава. Уколико неко министарство доживи огроман губитак или штету, од министра се очекује да поднесе оставку (може бити присиљен од стране премијера) док грађански службеници министарства остају на сталном раду.

Парламентарне интерпелације могу бити постављене министрима у оба дома Парламента, усмено или писмено. Кабинетски министри морају дати одговор на интерпелације или лично или преко својих замјеника. Писмени одговори се најчешће пишу од стране грађанског службеника.

Парламент не може отпустити појединачног министра, али Дом комуна може изгласати неповјерење цијелој Влади. Уколико се изгласа неповјерење, краљица онда тражи да се повјерење врати кроз нову одлуку Парламента, или расписује нове изборе, или прихвата добровољну оставку цијеле Владе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кабинет Уједињеног Краљевства