Кабус ибн Саид ел Саид

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кабус бин Саид ел Саид)
Кабус ибн Саид ел Саид

Qabus bin Said.jpg

Датум рођења 18. новембар 1940. (1940-11-18) (74 год.)
Место рођења Салала (Оман)
Титула Султан Омана
Период 23. јул 1970.
Претходник/ци Саид ибн Таимур
Порекло и породица
Династија Ел Саид
Отац Саид ибн Таимур

Кабус ибн Саид ел Саид (арап. قابوس بن سعيد آل سعيد‎; Салала, 18. новембар 1940) је султан Омана и његових зависних територија. Дошао је на власт у дворском пучу када је срушио с власти свог оца Саида ибн Таимура 23. јула 1970. године. Он је 14. потомак оснивача династије Ел Саид.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 18. новембра 1940.[2]) у граду Салала, на југу Омана, као син јединац султана Саида ибн Таимура. Основно и средњошколско образовање завршио је код куће и у Индији, након чега је послан на приватни колеџ у Енглеској.[3] Након дипломирања на Војној академији Сендхурст, ушао је у службу Британске војске и био додељен Првом батаљону шкотских стрелаца. После војске се школовао још неко време, а затим се вратио у родну земљу, где је студирао ислам и историју своје земље.

Шест година пре Таимуровог свргавања, Кабус је био стављен у кућни притвор. Коначни сукоб између присталица Таимура и Кабуса десио се у јулу 1970. године, када су победили Кабусови људи. Таимур је срушен с власти, а Кабус је устоличен за новог султана Омана. Британци су му помогли да учврсти власт. Кабус је после тога преселио престоницу у Мускат и покренуо истраживања и вађења нафте широм земље.[4] Укинуо је старо име земље Мускат и Оман и прогласио ново име Султанат Оман, како би на тај начин истакнуо јединство земље.

Владавина[уреди]

Кабусов начин владавине била је апсолутна монархија. За разлику од владарске породице у Саудијској Арабији, Кабус није своје политичке одлуке доносио након саветовања са својом породицом. Последњих је година Кабус допустио одржавање парламентарних избора у којима су и жене смеле да гласају и да излазе као кандидаткиње својих странака. Парламент Омана поседује законодавне и надзорне функције.[5] Оман је 1979. године био једина арапска држава која је подржала Садатов мировни споразум с Израелом.[6]

Од Кабусовог доласка на власт, Оман је проширио међународне односе, покренута су многа новинска гласила, порастао просперитет становништва, основане су многе школе, саграђени аутопутеви и остале бенефиције.[7]

Кабусу ибн Саиду је Национално веће америчко-арапских односа 1998. године уручило Међународну награду за мир.[8] Он такође одржава добре односе с осталим арапским земљама и партнерима у Већу заливске сарадње.[9]

Кабус званично води неутралну политику и одржава добре односе с Ираном упркос савезништву с САД и Уједињеним Краљевством. Био је против убрзаног америчког повлачења из Ирака.

Приватни живот[уреди]

Кабус ибн Саид нема деце, а најближа родбина су му његове три сестре. Вероватно је да ће га по принципу примогенитуре на власти наследити најближи прворођени мушки рођак, односно нећак његовог покојног ујака, Тарик ибн Таимур ел Саид.[10] Он је био премијер Омана, пре него је Кабус преузео и ту функцију.

Кабус је 1976. накратко био ожењен својом рођакињом Камилом, али се убрзо развео од ње[11] и од тада је неожењен.

Његов рођендан се у Оману слави као национални празник. Дан његовог доласка на власт, 23. јул, слави се под именом Дан ренесансе.

Извори[уреди]

  1. ^ „Qaboos bin Said“. Webster's Concise Encyclopedia. 1. New York: Gramercy Books. 1998. pp. 520. 
  2. ^ Al Sa'id, Qaboos (1940–) – Personal history, Biographical highlights, Personal chronology, Influences and contributions, The world’s perspective, Legacy. Encyclopedia.jrank.org., Приступљено 27.1. 2013.
  3. ^ Tribute to His Majesty, Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ PROFILE-Oman's Sultan Qaboos bin Said. Forexyard.com (2011-03-25)., Приступљено 27.1. 2013.
  5. ^ „Oman's Sultan Granting Lawmaking Powers to Councils | Middle East | English“. Voanews.com. 13. 3. 2011. Приступљено 27.1. 2013. 
  6. ^ Oman's Renaissance Man. Foreignpolicy.com., Приступљено 27.1. 2013.
  7. ^ Trofimov, Yaroslavth (14.12. 2001.). „Oman has oil, but it had no orchestra“. Wall Street Journal: A6. 
  8. ^ Council Chronicle. (PDF). National Council on the US-Arab Relations., Приступљено 27.1. 2013.
  9. ^ The Final Communiqué of the 29th Session of the Supreme Council of the Arab Gulf Cooperation Council. 29–30.12. 2008.
  10. ^ HH Prince Sayyid Tarik bin Taimur al-SAID. Freepages.genealogy.rootsweb.ancestry.com., Приступљено 27.1. 2013.
  11. ^ Kechichian, Joseph A. (17.12. 2010.). „Sultan Qaboos Bin Saeed: A democrat visionary“. Weekend Review. Gulf News Приступљено 27.1. 2013. 

Спољашње везе[уреди]