Кавкаски Авари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Млада Аварка
Авари у Дагестану

Авари, најбројнији народ у руској републици Дагестан, где чине око 29% становништва (Аварским језиком, као језиком шире комуникације, служи се још један део становника Дагестана). Аварски језик припада дагестанској групи севернокавкаске породице језика. Авари су исламске вероисповести, а има их укупно око 536.000, од тога у Русији око 490.000, а у Азербејџану око 46.000.

Историја[уреди]

Првобитни Авари били су народ турског порекла из централне Азије. У шестом веку се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. После пропасти Хазарије, кавкаски Авари су формирали моћан канат у десетом веку. Поред данашњих Авара, потомци кавкаских Авара су и Кабардинци (још један кавкаски народ), будући да су Авар и Кабар биле две верзије имена овог народа.

Види још[уреди]