Кад је Ниче плакао (књига)

Кад је Ниче плакао
Кад је Ниче плакао
	Кад је Ниче плакао, издање на српском језику, 2001. године
Настанак
Ориг. наслов	When Nietzsche wept
Аутор	Ирвин Јалом
Земља	САД
Језик	енглески
Садржај
Локализација	Беч, Аустрија; 19 век
Издавање
Датум	1992.

Кад је Ниче плакао (енгл. When Nietzsche wept) је роман из 1992. године америчког писца и еминентног професора психијатрије др Ирвина Јалома. Књига је базирана на мешавини фикције и факата. Протагонисти романа су Фридрих Ниче и Јозеф Бројер. Споредни ликови, који су уједно и стварне личности, укључују Бројеровог ученика и пријатеља Зигмунда Фројда, Лу Саломе, Бројерову пацијенткињу Берту Папенхајм, филозофа Паула Реа и Ничеову сестру Елизабет Ниче.^[1]

Прво издање на српском језику објавила је издавачка кућа "Плато" из Београда 2001. године у преводу Оливере Живановић.^[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Лу Саломе, блиска пријатељица Фридриха Ничеа и филозофа Паула Реа, од свог брата Јение чула је за еминентног јеврејског доктора Јозефа Бројера и његову иновативну технику лечења очајања - лечење разговором. Самоуверена млада дама појављује се у Бројеровој пракси у Бечу, одлучна да убеди Бројера да својом иновативном техником излечи Ничеове душевне патње. Лу је тражила од Бројера да за њихов сусрет Ниче никад не сазна и да се пред Ничеом претвара да покушава да излечи његове физичке проблеме. Доктор Бројер је био толико импресиониран личношћу прелепе Рускиње, да није могао да одбије. Наговорен, Ниче долази у Беч код доктора Бројера и тражи да покуша да уради оно што многим европским докторима није успело - да га излечи. Након месец дана лечења напада јаке мигрене, Ниче одлучује да отпутује на југ, јер му временске прилике у Бечу никако нису одговарале. Да би га зауставио, Бројер с њим склапа чудан договор, да лече један другог. Бројер је био дубоко незадовољан својим породичним животом, а свакодневно га је прогањала опседнустост својом бившом пацијенткињом Бертом Папенхајм. Ниче је од почетка веома затворен и резервисан, чувајући свој живот у строгој тајности од др Бројера. Бројер је схватио да ако жели да помогне Ничеу, прво мора да задобије његово поверење. Дане су проводили у филозофским разговорима и на тај начин се временом зближили. Након мноштва успона и падова, између Бројера и Ничеа ствара се велико пријатељство. На самом крају терапија Бројер позива Ничеа да буде гост у његовој кући, проведе зиму и празнике са Бројеровом породицом, али Ниче одбија. Др Бројер се враћа својој породици, а Ниче одлази у Италију да трагајући за истином прикупи материјал за своје ново дело - Тако је говорио Заратустра.

Личности[уреди | уреди извор]

Јозеф Бројер је угледни јеврејски лекар који живи и ради у Бечу. Пристаје да излечи Ничеове душевне патње без његовог знања о томе.
Фридрих Ниче је филозоф, свој живот проводи у немилосрдном трагању за истином. Живи усамљено и без сталног места боравка. Сматра себе постхумним филозофом.
Зигмунд Фројд, који ће касније постати оснивач психоанализе, је Бројеров ученик и пријатељ.
Лу Саломе је прелепа млада Рускиња која остварује веома комплексан однос са Ничеом и Реом. Она убеђује Бројера да помогне Ничеу.
Берта Папенхајм је Бројерова пацијенткиња којом је опседнут.^[3]

Критике[уреди | уреди извор]

Иако се у стварности Бројер и Ниче никада нису срели, књига је добила одличне критике.^[4] У многим земљама је била бестселер, а само у Немачкој је продата у преко милион примерака.^{[тражи се извор]}