Казахстан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 41°-55° СГ Ш, 46°-87° ИГД

Казахстан (казахски: Қазақстан; руски: Казахстан; службено: Република Казахстан) је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море. Граничи на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. вијека су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизован да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру СССР-а. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први и досад једини предсједник Казахстана.

Садржај 1 Географија 1.1 Клима 1.2 Воде 1.3 Национални паркови 2 Историја 2.1 Казашки канат 2.2 Руска Империја 2.3 Казачка ССР 2.4 Независност 3 Становништво 3.1 Терминологија 3.2 Религија 4 Привреда 5 Административна подела 6 Референце 7 Спољашње везе

[уреди] Географија

Са површином од 2,7 милиона km², Казахстан је девета држава у свету по величини и највећа од свих које немају излаз на море. Површински је приближно једнака западној Европи. Укупна дужина границе износи 12.012 километара, од чега на границу са Русијом отпада 6.846 km, са Узбекистаном 2.203 km, 1.533 km са Кином, 1.051 km са Киргистаном и 379 km са Туркменистаном. Највећи градови су Алма Ата, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау, Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смјештен у Азији, његова територија западно од реке Урал припада европском континенту.

Казахстан је претежно низијска земља, угрубо нагнута од истока ка западу. На западу му припадају делови Прикаспијске и Туранске низије. Велики део средишњег простора чине разбијена побрђа Казашке висије висока између 300 и 900 метара надморске висине. Побрђа и велики део запада земље изграђени су од старих кристаластих стена. Кристаласте стене су у низијама прекривене дебелим наносом који је настао механичким трошењем стена. Уз саму југоисточну границу се простиру високи предели у којима доминирају планински венци Тјен Шана, Алтаја, Алатауа, Каратауа и др. Највећи врх Казахстана, Кан Тенгри (7.010 метара), се налази управо на Тјен Шану, на граници са Киргистаном. Планина Тјан Шан обилује и другим импозантним рељефним облицима. Један од таквих је и кањон Чарин у долини истоимене ријеке, дубок између 150 и 300 метара. Ове планине су добрим дијелом грађене од вулканских стијена, што значи да су врло рудоносне.

[уреди] Клима

Казахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 km, тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Дневна и годишња колебања температуре су велика, а прелазна годишња доба (пролеће и јесен) нису посебно изражена. Прелази из хладнијег у топлији део године и обрнуто су доста нагли. Зиме су сурове и веома хладне. Температуре у јануару падају и испод -20°C. Љета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30°C, али су ноћи и у ово летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са истока и југа, зрачне масе до њега доспијевају као сухе. Због тога велики дио земље има мало падавина. Равничарски предјели немају нигдје више од 300 мм падавина, док у пустињама количина падавина не премашује 200 mm. Само планинске области имају годишње више од 1.000 мм падавина. У Кепеновој класификацији клима доминира суви степски климат (БС), а посебно на југу земље је присутан и пустињски климат (БW). Са повећањем надморске висине јавља се и бореална (Дф), те клима тундре (ЕТ).

[уреди] Воде

С обзиром на веома мале количине падавина, у земљи нема велики број река. Највећа је Сир Дарја, која се улива у Аралско језеро. Казахстану припада и горњи ток Иртиша и доњи ток Урала. Језера су већином слана, па им је економски значај мали. Највећа језера су Балхашко и Аралско, којег Казахстан дели са Узбекистаном, а такође му припада и део Каспијског, највећег језера на свету. Осим ових постоји велик број површински мањих језера попут Зајсанског, Тенгишког, Алаколског и др. Воде свих већих река се користе за натапање засијаних површина. Без наводњавања не би било интензивне пољопривреде. Обиље подземних артешких вода веома се користи за све видове водоснабдевања.

Педолошка карта Казахстана је једноставна. Сјеверни дио земље прекрива плодни чернозем, средишњи смеђа, доста неплодна полупустињска тла, док су на југу типичне пустиње. Управо овакви педолошки услови и оскудица у води учинили су да је у земљи развијен врло оскудан биљни свет. У планинским просторима су заступљене шуме, али оне обухватају мање од 5% површине. Сви остали делови Казахстана су травнате степе и пустиње.

[уреди] Национални паркови

У Казахстану постоји 10 националних паркова:

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Бајанул	1985.	68.453
Национални парк Иле-Алатау	1996.	199.703
Национални парк Алтин-Емел	1996.	161.153
Национални парк Кокшетау	1996.	112.120
Каркаралин	1998.	112.120
Бурабај	2000.	83.511
Катон-Карагај	2001.	643.477
Чарин	2004	127.050
Сајрам-Угамск	2006.	149.053
Кољсајска језера	2007.	161.045

[уреди] Историја

[уреди] Казашки канат

Казахстан је био насељен још од каменог доба. Клима и рељеф ове област су били погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ први пут припитомљен управо у степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е Туркестан служили као важне станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад, ово подручје добива велики стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи. Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајине, које су после постале део Казашког каната.

У овом периоду је номадски начин живота уско повезан са сточарством наставио да преовладава међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати засебан казашки идентитет међу турским племенима овог подручја, а средином 16. века овај је процес и завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде. Ипак, ово подручје је било поприште честих сукоба између казашких емира и персијских народа са југа. Почетком 17. века Казашки канат се суочио са великим ривалством међу његовим племенима, што је за последицу имало поделу његовог становништва у 3 хорде: Велику, Средњу и Малу. Политичка разједињеност, ривалство међу племенима и важан положај између истока и запада су фактори који су слабили Казашки канат.

Током 17. века чести су сукоби Казаха са Ојратима, савезом западних монголских племена, међу којима су Џунгари били најагресивнији. Почетак 18. века је период када је Казашки канат доживио свој врхунац. У овом периоду је Мала хорда учествовала у рату против Џунгара од 1723. до 1730. године, који је попраћен великом инвазијом овог племена на казашке територије. Под вођством Абул Каир Кана Казаси су победили у овом рату. Кључне битке су биле на реци Буланти 1726. године и битка код Анракаја 1729. године. Аблај Кан је такође учествовао у многим биткама против Џунгара, те је проглашен за народног хероја. Казаси су такође били жртве честих напада Калмика са Волге.

[уреди] Руска Империја

У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији. То је био период "Велике игре" који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године када је потписан Англо-руски споразум. Руски цареви су тада владали већим делом територија данашњег Казахстана.

Руска Империја је успоставила нови систем администрације и повећавало број својих војних трупа и касарни у централној Азији у тзв. "Великој игри" између њих и Британске Империје. Руски језик је био форсиран у свим школама и у администрацији. Ове мере су довеле до јаког отпора међу казашким становништвом, првенствено због нарушавања традиционалног номадског начина живота и појаве глади међу овдашњим племенима. Тако се развио казашки национални покрет у касним 1800-тим, који је имао за свој примарни циљ очување казашког језика и идентитета насупрот покушајима Русије да их асимилира.

Од 90-тих година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје. Тај тренд се још и повећао након изградње железнице Оренбург-Ташкент, која је завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са седиштем у Санкт Петербургу.

Ривалство у борби за земљу и воду између Казаха и новопридошлог становништва се све више заоштравало у последњим годинама царске Русије, што је кулминирало устанком из 1916. године. Казаси су напали руске и козачке досељенике и војне трупе. Устанак је резултирао великим бројем жртава и масакара са обе стране. Руска освета је била немилосрдна. 300.000 Казаха је морало изјећи у планине или суседну Кину. Када се следеће године око 80.000 њих вратило, већина их је била побијена од стране царске војске. За вријеме 1921. и 1922. године од глади је умрло око милион Казаха.

[уреди] Казачка ССР

Иако је за кратко вријеме успостављена Алашка аутономија (1917-1920), ово је био веома буран период праћен многим устанцима и побунама, које су брутално угушене, те су Казаси ипак дошли под совјетску управу. Простор данашњег Казахстана је 1920. године постао аутономна република унутар Руске СФСР.

Совјетска репресија над традиционалном елитом заједно са форсирањем колективизације у касним 30-тим довела је до велике глади. Између 1926. и 1939. године број становника Казахстана је опао за 22% услед глади, насиља и емиграције. Процене су да би данас Казахстан бројао близу 20 милиона становника да у том периоду није било глади и масакра над казашком популацијом. Током 30-тих година многи водећи казашки писци, мислиоци, пјесници, политичари и историчари су ликвидирани по Стаљиновој наредби, а све у циљу сузбијања казашког идентитета и културе. Комунистички систем је чинио велик напор да интегрира Казахстан у совјетски систем. Казахстан је постао совјетска република 1936. године. У овом периоду на његову територију се присилно досељава велики број људи из других делова Совјетског Савеза. Већина депортација у СССР-у су вршене у правцу Сибира и Казахстана, а оне су често вршене само на основу етничке или религијске припадности ти људи. Неријетко су они доспјевали у велике совјетске радне логоре, као што је Алжир у околини Астане, који је био резервисан за жене људи који су сматрани за народне непријатеље.

У току Другог светског рата Казашка Совјетска Социјалистичка Република је дала 5 националних дивизија Црвеној армији, војсци СССР-а. Две године након завршетка Другог светског рата основана је главна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја, полигон у Семипалатинску.

У периоду Другог светског рата се форсира индустрија и рударство, а све због ратних потреба. Но, у време Стаљинове смрти економија ове републике је и даље била базирана на пољопривреди. Никита Хрушчов је 1953. године покренуо амбициозни програм "Девичанска поља", који је имао за циљ да простране степе, које су углавном користиле за испашу стоке, претвори у житородне оранице. Овај пројекат је донео половичне резултате. Међутим, заједно са каснијом модернизацијом коју је увео следећи совјетски лидер Леонид Брежњев, довео је до развоја пољопривредног сектора, од кога је директно зависио велики број становника. Казаси су 1959. године чинили тек 30% становништва, док су етнички Руси били најбројнији са 43% становништва Казашке ССР.

Растуће напетости у совјетском друштву резултирале су све чешћим захтевима за политичким и привредним реформама. Главни узрок тога је свакако одлука Лаврентија Берије да тестира атомску бомбу на територију Казашке ССР у Семипалатинску 1949. године. Ово је имало за последицу еколошку катастрофу и биолошки утицај на наредне генерације, што је свакако појачало бес Казаха против совјетског режима.

У децембру 1986. године избиле су масовне демонстрације казашке омладине на улицама Алма Ате, назване још и Желтоксан, које су имале за циљ смену Првог секретара Казашке ССР Динмухамеда Конајева и Руске СФСР Генадија Колбина. Владине снаге су сузбиле немире. Неколико људи је смртно страдало, а многи од демонстраната су ухапшени. За време совјетске владавине незадовољство је стално расло, те је напокон потпуно дошло до изражаја у време политике Михаила Горбачова, која се називала гласност.

[уреди] Независност

У периоду када су све совјетске републике тражиле већи степен аутономије, Казахстан проглашава суверенитет као република у оквиру Совјетског Савеза у октобру 1990. године. Након пропалог покушаја државног удара у Москви у августу 1991. и распада Совјетског Савеза након тога, Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то учинила.

Следеће године су биле обиљежене значајним реформама везаним за транзицију социјалистичке економије у нови капиталистички систем. Под вођством Нурсултана Назарбајева, који се 1989. године појавио као лидер Комунистичке партије Казахстана и две године касније победио на изборима за председника Казахстана, ова држава је остварила значајан напредак у развоју тржишне економије. Од 2000. године уследио је још бржи привредни раст, првенствено захваљујући великим резервама нафте, гаса и минералних руда.

Демократија, међутим, није остварила велики замах. У јуну 2007. године, парламент је изгласао закон који председнику Назарбајеву омогућује доживотну политичку моћ и привилегије, као што је могућност поновног избора за председнички мандат, правосудни имунитет и велики утицај на унутрашњу и спољну политику. Критичари тврде да је тиме он постао де факто доживотни председник.

Назарбајев је у протеклих 10 година своје владавине учинио неколико контраверзних потеза, као нпр. цензура медијске расправе о неким спорним законима, блокирање опозиционих веб страница, забрана вехабијског покрета и одбијање захтева да се гувернери 14 провинција бирају директно на изборима, уместо да их поставља предсједник.

[уреди] Становништво

Према посљедњем попису становништва, одржаном од 28. фебруара до 6. марта 2009. године, Казахстан има 16.402.861 становника.^[1]

Најбројнији етничка група су Казаси који чине 67% становништва и Руси са 21%. Такође постоји и значајан број других етничких група као што су Татари, Украјинци, Узбеци, Белоруси, Ујгури, Азери, Пољаци и др. Неке од мањина попут Немаца (Поволшки Немци), Украјинаца, Корејанаца, Курда, Чечена, Мешкетијских Турака и политички неподобних Руса су биле присилно депортоване на територију Казахстана, у периоду 30-тих година 20. века, за време Стаљинове владавине СССР-ом. Неки од највећих Стаљинових радних логора су направљени баш у овој републици.

Значајно досељавање Руса је настављено и за време владавине Хрушчова, најпре због пројекта "Дјевичанских поља" и изградње космодрома у Бајконуру. Овде постоји и мала, али активна јеврејска заједница. Пре 1991. године, у Казахстану је било и око милион Немаца, од којих се већина одселила у Немачку након распада Совјетског Савеза. И већина Понтских Грка је емигрирала у Грчку. У касним 30-тим, хиљаде Корејанаца Совјетског Савеза је пресељено у централну Азију. Они су познати и под именом Корјо-сарам.

Казахстан је двојезична држава. Казашки језик, који говори 64% популације, има статус државног језика, док је руски, којег знају готово сви Казахстанци, проглашен за службени језик, кориштен најчешће у пословним активностима.

Деведесете године протеклог стољећа су обележене великим одсељавањем Руса и Поволшких Немаца. То је процес који је започео већ у 70-тим годинама. Поред вишег природног прираштаја и досељавања из суседне Кине, Русије и Монголије етничких Казаха, он је главни фактор који је довео до ситуације у којој су Казаси двотрећинска већина у земљи.

Почетком овог овог миленијума, Казахстан је постао једна од водећих земаља по броју међународних усвојења дјеце. То је подстакло неке озбиљне расправе у њиховом парламенту, првенствено због забринутости око третирања те деце у иностранству и проблема ниског степена насељености у земљи.

[уреди] Терминологија

Термин Казахстанци (казашки: қазақстандықтар, руски: казахстанцы) се употребљава за све становнике Казахстана, укључујући и оне који нису етнички Казаси. Реч Казах означава оне људе који имају стварно казашко поријекло и припадају тој етничкој групи, укључујући и оне који живе у Кини, Авганистану, Турској, Узбекистану и многим другим државама.

Етноним Казах је изведеница из турске ријечи за независност, слободу духа. Он има своје корјене у казашкој култури, у којој велику улогу играју коњи, па је и повезан са термином Козак. Староперсијска ријеч -стан означава земљу или место, тако да Казахстан у преводу значи "земља Казаха".

[уреди] Религија

Ислам је најраспрострањенија религија у Казахстану, а прати је руско православље. Након деценија репресије под Совјетским Савезом, независност је донела потребу за обнављањем казашке културе делимично и кроз религију. Пуно признавање верских слобода је довело до великог раста активних вјерника. У следећим годинама је грађено стотине џамија, цркви, синагога и других вјерских објеката, повећавши њихов број са 670 на 4.170.

Етнички Казаси који чине преко 2/3 становништва, заједно са Узбецима, Ујгурима и Татарима су сунитски муслимани Ханефијског мезхеба. Мање од 1% су припадници Шафијског мезхеба (углавном Чечени). Јужни дијелови земље су мјеста највеће концетрације муслиманских вјерника. Овдје има око 2.300 џамија и оне су све повезане са "Духовном Заједницом Муслимана Казахстана", на челу са врховним муфтијом. Курбан Бајрам је признат као државни празник.

Близу трећина становништва су православци, и то углавном етнички Руси, Украјинци и Бјелоруси. Остале кршћанске групе обухватају римокатолике, гркокатолике, баптисте и протестанте. Постоји 258 православних цркви, 93 католичке и око 50 протестантских. Руски православци за државни празник признају Божић. Остале религије присутне у Казахстану су Јудаизам, Харе Кришна и Будизам.

[уреди] Привреда

Након транзицијске привредне кризе у деведесетима, аналогне онима у другим пост-комунистичким земљама, Казахстан доживљава привредни препород утемељен на искориштавању налазишта нафте. Земља има и јак пољопривредни сектор. БДП је у 2003. био 6.300 УСД по глави становника мерено по ППП-у.

У Казахстану се налази космодром Бајконур, средиште совјетског свемирског програма, тренутно изнајмљен Русији.

[уреди] Административна подела

За више информација погледајте Административна подела Казахстана

Казахстан је подељен на четрнаест области и три града* од републичког значаја:

Р. бр.	Грб	Област	Административни центар	површина	бр. становника
1		Карагандинска област	Караганда	428 000 km²	1 411 700
2		Источноказахстанска област	Уст-Каменогорск	283 300 km²	1 530 800
3		Алматинска област	Талди-Курган	224 000 km²	1 589 200
4		Жамбилска област	Тараз	144 000 km²	983 900
5		Јужноказахстанска област	Чимкент	118 600 km²	1 976 700
6		Кизилординска област	Кизилорда	226 000 km²	596 300
7		Актјубинска област	Актјубинск	300 600 km²
8		Костанајска област	Костанај	196 000 km²	1 019 600
9		Северноказахстанска област	Петропавловск	123 200 km²	725 900
10		Акмолинска област	Кокшетау	121 400 km²	835 700
11		Павлодарска област	Павлодар	124 800 km²	743 800
12		Западноказахстанска област	Уралск	151 300 km²	609 100
13		Атирауска област	Атирау	118 600 km²	439 900
14		Мангистауска област	Актау	118 600 km²

Сваком облашћу управља аким (гувернер) ког бира председник Казахстана.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

Влада:

• Влада Казахстана
• Председник Републике Казахстан
• Народна банка Казахстана

Вести:

• Пошта Казахстана
• Тајмс Средње Азије (The Times of Central Asia)
• Новинска агенција Кхабар

п • р • у Административна подела Казахстана Области Акмолинска · Актјубинска · Алматинска · Атирауска · Жамбилска · Западно-казахстанска · Источно-казахстанска · Јужно-казахстанска · Карагандинска · Кзилординска · Кустанајска · Мангистауска · Павлодарска · Северно-казахстанска Градови Алмати • Астана • Бајконур

Државе чланице Заједнице независних држава
Азербејџан • Белорусија • Јерменија • Молдавија • Казахстан • Киргистан • Русија • Таџикистан • Узбекистан • Украјина Придружена чланица: Туркменистан

Турске државе и региони
Суверене државе
Турска • Азербејџан • Туркменистан • Узбекистан • Казахстан • Киргистан
Фактички независне непризнате државе
Северни Кипар
Аутономне републике и региони
Гагаузија • Крим • Чувашија • Татарстан • Башкортостан • Алтај • Хакасија • Тува • Јакутија • Карачајево-Черкезија • Кабардино-Балкарија • Дагестан • Нахчиван • Каракалпакистан • Синђанг
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Тајмирија