Казањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Казањ
рус. Казань

1 May square Kazan.JPG
Трг Првог маја

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Поволшки
Република Татарстан
Основан 1005
Статус града 1391
Становништво
Становништво (2010) 1.143.546
Географске карактеристике
Координате 55°46′00″N 49°10′00″E / 55.783333, 49.166667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 60 м
Површина 425.3[1] (614,16[2]) км²
Казањ на мапи Русије
{{{alt}}}
Казањ
Казањ на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Иљсур Метшин
Позивни број +7 843
ОКАТО код 92401
Веб-страна www.kzn.ru

Казањ (рус. Казань, тат. Казан) је град у Русији и главни град Татарстана. Налази се на истоку европског дела Руске Федерације, на ушћу реке Казањка у реку Волга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.143.546 становника. Казањ је центар ислама у Русији, као и значајан центар машинске индустрије и комуникација.

Извор имена[уреди]

Постоји више опција одакле потиче име града.

Једна је да је име добио по посуди за кување, казану, што је реч коју и данас користимо у српском језику. Друга теорија је да је добио име по локалној географији, јер град стоји у малој котлини у облику слова U и сличан је казањском пању. Постоји и романтична верзија по којој је град добио име из приче о татарској принцези Сјујумбике. У тој причи она је бацила златни казан у реку на месту где се данас налази град приликом прања судова.

Према чувашкој легедни, град је назван по волшком Бугарину Хасану (Хасан-Хазањ-Казањ).

Географија[уреди]

У граду влада умерена континентална клима са хладним зимама (температуре падају и до –30 °C) и благим летима, са средњом температуром од 20 °C.

Клима Казани
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 3,8 5,2 11,0 29,5 33,8 37,5 37,9 37,7 32,3 23,4 15,0 6,1 37,9
Средњи максимум, °C −8,2 −7,2 −0,6 9,8 18,9 23,5 25,0 22,4 15,8 7,2 −1,5 −5,7 8,3
Средња температура, °C −11,6 −10,7 −4,5 5,2 13,1 18,0 19,7 17,1 11,2 4,0 −3,9 −8,6 4,1
Средњи минимум, °C −14,9 −14 −7,9 1,4 7,9 13,1 15,0 12,8 7,6 1,4 −6,3 −11,6 0,4
Апсолутни минимум, °C −46,8 −39,9 −31,7 −25,6 −6,5 −1,4 2,6 1,6 −5,4 −23,4 −36,6 −43,9 −46,8
Количина падавина, mm 35 30 25 34 38 70 66 59 55 54 44 38 548
Извор: Погода и климат


Историја[уреди]

Споменик војницима Ивана Грозног који су пали код освајања Казања 1552. Река Казањка.

Казањ су основали Волшки Бугари негде у периоду од 11. до 13. века. Званично се за годину оснивања узима 1005. Градска тврђава (кремљ) потиче из 11. века. Град је био основан као гранична тврђава Волшке Бугарије а касније је постао главни град и трговински центар моћног татарског Казањског каната од 1438, и први неруски град који је цар Иван Грозни 1552. припојио руском царству. Иван Грозни је уништио град и масакрирао добар део становништва а казањског кана насилно спровео у хришћанство. После пожара 1579. испод града је по легенди откривена чудотворна икона Богородица Казањска. Петар Велики је овде основао бродоградилиште Каспијске флоте у раном 18. веку.

Казањ, године 1630.

Град је уништен 1774. током побуне козачког атамана Јемељана Пугачова. Царица Катарина Велика је наредила поновну изградњу града и дозволила изградњу џамија. У 19. веку град је постао индустријски центар средњег тока Волге.

У Казању је 1870. одштампана прва верзија књиге непознатог аутора „Исповести руског ходочасника своме духовном оцу“, која је као класик источнохришћанске духовности преведена на многе језике.

После Револуције 1905, Казањ се развио у центар татарске културе. Године 1920. Казањ је проглашен за главни град Аутономне татарске совјетске социјалистичке републике. За време Другог светског рата неке фабрике војне индустрије су премештене у Казањ. У граду су се од тада производили тенкови и авиони.

Универзитет у Казању је један од најстаријих и најзначајнијих руских универзитета на коме су својевремено студирали Лењин и Толстој.

Живописани храм свих религија код Казања.

Историјска градска тврђава (кремљ) је 2000. ушла на листу Светске баштине УНЕСКО-а. Током ископавања кремља пронађен је чешки новћић који датира у 10. век (кован између 920.-930.) са ликом св. Вацлава, што говори у прилог да је био Казањ дуже време јак трговски центар.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.143.546 становника, 38.257 (3,46%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
398.014 646.806 868.537 992.675 1.094.378 1,105,289[3] 1,143,546[4]

Становништво града чине: Татари (52 %), Руси (38 %), Чуваши (2 %), Украјинци (1 %) и други.

Најзначајније религије су ислам и Руска православна црква. Године 2005., на 1000. облетницу постојања града Казањ је отворена једна од највеличаствених џамија у Европи - Колшариф. Стоји на месту прве џамије коју је срушио Иван Грозни током освајања Казања од Татара 1552.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ площадь собственно города, Федеральная служба государственной статистики
  2. ^ площадь муниципального городского округа
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :