Каиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Стандардни каиш од црне коже

Каиш или ремен је део одеће, који се носи око струка, преко гардеробе као што су панталоне, бермуде и др. Израђује се најчешће од коже и има функционалну и декоративну улогу. Функционална улога се огледа у спречавању панталона да спадају.

Историја[уреди | уреди извор]

Каишеви представљају део мушке гардеробе још од бронзаног доба.[1] Касније су га носила оба пола у зависности од тренутне моде. У западном свету, појасеви су били чешћи за мушкарце, са изузетком раног средњег века, Мантове касног 17. века и комбинација сукње/блузе између 1901. и 1910. године.[2][3][4] Арт Нуво[5][6][7] копче за појасеве[8] су сада колекционарски предмети. У другој половини 19. века, и све до Првог светског рата, појас је био декоративан, али и утилитарни део војне униформе, посебно међу официрима. У оружаним снагама Пруске, царске Русије и других источноевропских нација, било је уобичајено да официри носе изузетно чврсто притиснуте стомаке и утробу, широке појасеве око струка, на спољној страни униформе, како би подупрли сабљу и из естетских разлога. Ови чврсто стегнути каишеви служили су да увлаче струк и дају носиоцу дотерану грађу, наглашавајући широка рамена и напучене груди.

У војсци је каиш, опасач, део униформе. Опасач има функционалну улогу, јер се на опасач качи држач за нож, нож, посуда за воду и остали делови војне опреме. Такође, на опасач се по потреби могу качити трегери који имају функцију да додатно затегну опрему војника. Естетска и психолошка функција се огледа у томе да опасач, када је затегнут, истиче атлетску фигуру војника, посебно рамена и груди, што позитивно утиче на морал и самопоуздање војника, а негативно на морал непријатељске војске.

Каиш направљен од дијаманата резаних у камену, уграђених у златни појас.

У модерно доба, мушкарци су почели да носе каишеве током1920-их, пошто је струк панталона пао на нижу линију. Пре 1920-их, појасеви су служили углавном у декоративне сврхе и били су повезани са војском. Штавише, пре тога панталоне нису имале ни омче за каиш. Као спортска одећа, већ у 19. веку су биле присутне панталоне са омчама за каиш.[9] Данас је уобичајено да мушкарци носе каиш уз панталоне. У Сједињеним Америчким Државама војни појасеви се чврсто носе на догађајима у одевању или на инспекцији како би се пренели утисци кондиције и дисциплине. Од 1989. године па надаље, амерички војни стандарди у вези са стезањем појаса током нормалних дужности и активности ван дужности били су нешто опуштенији како би се спречили штетни ефекти продуженог прекомерног стезања стомака.

У неким земљама, очев појас би могао бити повезан са телесном казном. Како су каишеви направљени од материјала попут коже који су и јаки и лагани, појас се може лако користити да изазове јак бол користећи га као бич за ударање по задњици детета које се лоше понаша. Штавише, појасеви су били згодни дисциплински алати, јер су углавном одмах доступни за употребу. Појас може да симболизује очински ауторитет и очинску одговорност за понашање и морални развој деце, али се телесно кажњавање не препоручује за употребу у савременом друштву као што је то било у прошлости.

Од 1980-их и чешће средином 1990-их, пракса спуштања панталона,[10][11][12][13] у којој су појасеви[14][15][16] (обично осигурани затегнутим каишом) панталона или (обично дугих) шорцева који се носе на или испод кукова, чиме се открива горњи део доњег веша који није заклоњен одећом за горњи део тела, примећено је међу младићима и дечацима, посебно међу онима који су црне боје и сродан је са хип-хоп културом и модом.[17][18] Верује се да је ова пракса настала од затворских банди и забране каишева у затвору (због њихове употребе као оружја и средства за самоубиство) -- историјски, укључујући у другој половини 20. века, младиће који су били повезани са бандама и од дечака се очекивало да носе своје појасеве чврсто закопчане.[19]

Материјали[уреди | уреди извор]

Кожа је најпопуларнији материјал за каиш јер може да издржа увијање, савијање и затезање без оштећења. Каишеви од праве коже такође ће се временом прилагодити кориснику.[20] Каишеви се такође праве од низа других материјала, укључујући плетену кожу, прерађену кожу, антилоп, кожну траку, платно, траке, конопац и винил.[21]

Мода и формалност[уреди | уреди извор]

Кука за појас од бронзаног жада, период зараћених држава.

Каишеви су се трансформисали од стриктно утилитарног предмета у модни додатак у данашњем модерном добу. Постоји неколико неизречених правила за каишеве када је у питању облик и боја каиша, посебно за мушкарце који носе одела, у односу на женски избор каиша који је укорењен у модном тренду, маде не увек из неопходности.

Формални каишеви[уреди | уреди извор]

Каишеви за свечане панталоне/одећу обично су широки 28–32 mm (мало испод 1​14 инча). Ови каишеви нуде посебне форме као што су трапунто каишеви, закошене ивице, фине шавове и конусни врх. Кожа, ако је су направљени од коже, обично је у завршној обради полу или високог сјаја (нпр. спазалато кожа), са чврстим зрном и глатком кожном подлогом. Појасеви за хаљине обично имају копчу од полираног метала.[21]

Неформални каишеви[уреди | уреди извор]

Обични каишеви који се нормално носе са тексасом обично су широки између 35 mm[22] и 42 mm (мало испод 1​12 инча). Они су обично направљени од једноделне кожне конструкције са текстурираним изгледом, са копчом за каиш у старинској завршној обради, ширим, дебљим шавовима или спајањем, како би се осигурала чврста конструкција.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У разговорном језику израз „стегнути каиш“ има пренесено значење и указује на потребу за штедњом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Scottish Archeological Research Framework”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  2. ^ Weed, Inis H. (24. 4. 1910). „What It Costs A Young Girl To Be Well Dressed”. The New York Times. Приступљено 26. 1. 2011. 
  3. ^ Evolution of Women's Fashion During the Progressive Era Examined in DAR Museum Exhibition. (16 July 2014). Retrieved 17 April 2017
  4. ^ Tierney, Tara (2017). „Appropriation, articulation and authentication in Acid House: The evolution of women's fashion throughout the early years (1987–1988) of the Acid House culture”. Fashion, Style & Popular Culture. 4 (2): 179—196. doi:10.1386/fspc.4.2.179_1. 
  5. ^ Victor Horta Архивирано 19 април 2019 на сајту Wayback Machine – Encyclopædia Britannica
  6. ^ World Heritage Centre, UNESCO. „Major Town Houses of the Architect Victor Horta (Brussels)”. whc.unesco.org. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2019. 
  7. ^ Oudin, Bernard, Dictionnaire des Architectes Victor Horta article
  8. ^ Hawkes, Sonia Chadwick; Davidson, H. R. Ellis; Hawkes, Christopher (1965). „The Finglesham Man”. Antiquity. 39 (153): 17—32. S2CID 163986460. doi:10.1017/S0003598X00031379. 
  9. ^ See pictures File:NY Metropolitans.jpg or File:1868 Reds.jpg for instance.
  10. ^ „In Pictures: Sagging Pants”. BBC News. Приступљено 29. 1. 2010. 
  11. ^ Lung, Haha (2008). Mind Fist: The Asian Art of the Ninja Masters. Kensington Publishing Corp. стр. 168. ISBN 978-0-8065-3062-8. 
  12. ^ "Low-riding cool dudes told to hitch 'em high", Jun 30, 2000, Angela Gregory, NZ Herald
  13. ^ "Undie-exposed for the beach", Jan 1, 2002, Patrick Gower, NZ Herald
  14. ^ Frank, Herter. "Belt-type side pocket waist adjustment for garments." U.S. Patent No. 3,638,242. 1 Feb. 1972.
  15. ^ Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia: An Encyclopedia. стр. 111. 
  16. ^ Condra, Jill (2008). The Greenwood Encyclopedia of Clothing Through World History: 1801 to the Present. стр. 57. 
  17. ^ Trapp, Erin (1. 7. 2005). „The Push and Pull of Hip-Hop: A Social Movement Analysis”. American Behavioral Scientist. 48 (11): 1482. S2CID 146340783. doi:10.1177/0002764205277427. „Much scholarly effort has been devoted to hip-hop (also known as rap) music in the past two decades... 
  18. ^ Leach, Andrew (2008). „"One Day It'll All Make Sense": Hip-Hop and Rap Resources for Music Librarians”. Notes. 65 (1): 9—37. ISSN 0027-4380. JSTOR 30163606. S2CID 144572911. doi:10.1353/not.0.0039. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020. 
  19. ^ „Sagging Pants”. Snopes.com. 15. 4. 2005. 
  20. ^ How to Pick the Best Leather Belt for Every Occasion
  21. ^ а б Centeno, Antonio (14. 2. 2018). „A Man's Guide to Belts”. The Art of Manliness. Приступљено 4. 1. 2020. 
  22. ^ „Kunsten å velge riktig belte”. CareOfCarl.no. Архивирано из оригинала 22. 10. 2018. г. Приступљено 2019-06-19. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]