Калаз
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 47° 37′ 18″ СГШ, 19° 2′ 45″ ИГД
| Калаз мађ. Budakalász |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Централна Мађарска регија |
| Жупанија | Пешта |
| Котар | Сентандреја |
| Становништво | |
| Становништво (2010.) | 10.427 |
| Густина становништва | 675,9 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 15,11 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 2011 |
| Позивни број | 26 |
| Веб-страна | budakalasz.hu |
Калаз (мађ. Budakalász) је град у непосредној близини Будимпеште, у оквиру Пештанске жупаније, у републици Мађарској. По подацима из 2010. године Калаз је имао 10.427 становника.
Калаз је познат по присутности српске мањине, некада бројније, а данас и даље присутне. У насељу постоји Српска православна црква. Школа не постоји, већ српска деца похађају основну школу и гимназију на српском језику у оближњој Будимпешти. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.
Природне одлике [уреди]
Насеље Калаз налази уз Дунав, на 15-ак километара северно Будимпеште испод горја Пилиш. То је данас прво предграђе Будимепште северно од Будимског дела града и ширењем је спојено са градом на југу и са Сентандрејом на северу. Површина хатара насеља је 15,11 km².
Историја [уреди]
Први мађарски краљеви су ту населили један део племена Кализа,отуда име Кализ, па Калоз, а данас Будакалас.За време турских ратова,средином 16.века село је опустошило. У турским дефтерима се спомиње као Кализ-пустара. Средином 17. века један мађарски феудалац,пореклом Бугарин, Борнемиса Болгар Пал,купи ту већи посед, па тако и Кализ-пустару, и Помаз-пустару,и настани те пустаре са Србима са својих старијих северо-бачких поседа(Радонић,Преконић,Малтеовић,Тотхаза). Новодошли Срби оправе стару католичку цркву и у њој врши богослужење калуђер који је са њима дошао, а после његове смрти,село опслужују калуђери и свештеници из Будима. Садашња црква је сазидана 1752. године, делом из материјала порушене старе. Док се зидала нова црква богослужење се обављало у једној брвнари, на чијем месту данас леп крст стоји.
До 19. века Калаз је био претежно српско насеље. После Првог светског рата део српског становништва се иселио у српске делове новообразване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата ширењем урбане агломерације Будимпеште, Калаз се почео нагло ширити и од села је прерастао у велико градско предграђе.