Калај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили политичара, погледајте чланак Бенјамин Калај.
Калај (50Sn)
In - Sn - Sb
 
Ge
Sn
Pb  
 
 
Sn-TableImage.png

Sn,50.jpg

Општи подаци
Припадност скупу слаби метали
група, периода IVA, 5
густина, тврдоћа 7310 kg/m3, 1,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 118,710 u
атомски радијус 145 (145) pm
ковалентни радијус 141 pm
ван дер Валсов радијус 217 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s25p2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 4
оксидациони број 4, 2
Особине оксида амфотерни
Кристална структура тетрагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 505,08 K
(231,93 °C)
температура кључања 2875 K
(2602 °C)
молска запремина 16,29×10-3 m³/mol
топлота испаравања 295,8 kJ/mol
топлота топљења 7,029 kJ/mol
брзина звука 2500 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,96 (Паулинг)
1,72 (Алред)
специфична топлота 228 J/(kg*K)
специфична проводљивост 9,17×106 S/m
топлотна проводљивост 66,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 708,6 kJ/mol
II енергија јонизације 1411,8 kJ/mol
III енергија јонизације 2943,0 kJ/mol
IV енергија јонизације 3930,3 kJ/mol
V енергија јонизације 7.456 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Калај (Sn, латински: stannum, арапски: кали) - је метал IVA групе.[1] У природи се јавља у облику једињења.

Алотропске модификације[уреди]

Калај гради две алотропске модификације. При нормалним условима калај се јавља у модификацији β (бета) познатој под називом бели калај, која је постојана само изнад 13,2°C; има кристалну решетку тетрагоналног састава, густине 7,3 g/cm3.

На температури нижој од 13° С прелази у неметалну модификацију α (алфа) густине 5,85 g/cm3. - сиви калај који се већ лаганим додиром претвара у прах. Ово својство калаја назива се калајна куга или музејска болест јер се јавља на калајним предметима који се зими чувају у музејима. Брзина преласка у неметалну модификацију повећава се снижењем температуре као и непосредним додиром металног калаја са сивом модификацијом.

Особине[уреди]

калајна чаша из Гдањска

Калај је метал сребрнобеле боје, мале тврдоће. Чист калај (бели калај) је растегљив, врло кован.[2] При собној температури калај је отпоран на дејство воде и ваздуха, слабих киселина и база. Ваљањем се извлачи у танке листиће- станиол. Због доступности, ниске температуре топљења, лакоћу ливења, добрих механичких особина, а такође и због ниске цене, калајни предмети су били веома популарни. Предмети од калаја су највише коришћени између XIV и XVI века.

Примена[уреди]

Калај се користи за превлачење других метала танким слојем, побољшавајући њихову отпорност на корозију. Овај процес се користи за заштиту челичних судова који се користе у прехрамбеној индустрији као што су нпр. лименке које се праве од белог лима који је у ствари калајисани гвоздени лим.

Велике количине калаја употребљавају се за израду легура: бронзе (легура са бакром), метала за лемљење (легура са оловом), типографског метала (са антимоном и оловом), британија метала (са антимоном и бакром), а користи се и за израду прибора за јело и за клизне лежајеве. Легура калаја и олова има ниску температуру топљења (нпр. при 60% калаја та температура износи 180°C) користи се у електротехничкој индуструји.

Једињења[уреди]

руда калаја

Најважнија руда је каситерит (SnO2) чијом се редукцијом добија елементарни калај. Халогени елементи се лако једине са калајем, тако са сувим хлором гради калај IV хлорид SnCl4, ковалентно једињење са тетраедарском структуром. Употребљава се као мочило при бојењу.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калај