Калијум-хидроксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум хидроксид
Други називи Базна поташа
Идентификација
CAS регистарски број 1310-58-3
MeSH Potassium+hydroxide
RTECS TT2100000
Својства
Молекулска формула KOH
Моларна маса 56.10564 g/mol
Агрегатно стање бела супстанца,
хигроскопна
Густина 2.044 g/cm³, основно
Тачка топљења

360 °C

Тачка кључања

1320 °C

Растворљивост у води 1100 g/L (25 °C)
Структура
Кристална решетка/структура моноклинична
Опасност
ЕУ-класификација Корозиван (C)
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
 
Р-ознаке R22, R35
С-ознаке (S1/2), S26, S36/37/39, S45
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид
Други катјони Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.[1][2]

При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm3. Обично се продукује у облику, меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm3, а на 20 °C 110 g на 100 cm3 H2O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида износи 406+ °C, а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен-диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.

Његова молекулска маса је 56,1 u.

Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.

Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]