Калијум-хидроксид
| Калијум хидроксид | |
|---|---|
 |
|
| Други називи | Базна поташа |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 1310-58-3 |
| MeSH | |
| RTECS | TT2100000 |
| Својства | |
| Молекулска формула | KOH |
| Моларна маса | 56.10564 g/mol |
| Агрегатно стање | бела супстанца, хигроскопна |
| Густина | 2.044 g/cm³, основно |
| Тачка топљења |
360 °C |
| Тачка кључања |
1320 °C |
| Растворљивост у води | 1100 g/L (25 °C) |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична |
| Опасност | |
| ЕУ-класификација | Корозиван (C) |
| NFPA 704 |
 0
3
1
|
| Р-ознаке | R22, R35 |
| С-ознаке | (S1/2), S26, S36/37/39, S45 |
| Тачка паљења | није запаљив |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид |
| Други катјони | Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.[1][2]
При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm3. Обично се продукује у облику, меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm3, а на 20 °C 110 g на 100 cm3 H2O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида износи 406+ °C, а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.
Његова молекулска маса је 56,1 u.
Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.
Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.
Референце[уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
|
|||||
