Калијум нитрит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум-нитрит
Идентификација
CAS регистарски број 7758-09-0 YesY
PubChem[1][2] 516910
ChemSpider[3] 22857
RTECS TT3750000
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула KNO2
Моларна маса 85,10379 g/mol
Агрегатно стање бела или благо жута чврста супстанца
хигроскопна
Густина 1,914986 c/cm3
Тачка топљења

440,02 °C (распада се)

Растворљивост у води 281 g/100 mL (0 °C)
413 g/100 mL (100 °C)
Растворљивост растворан у алкохолу, амонијаку
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) External MSDS
ЕУ-класификација Оксидант (O)
Шкодљив (Xn)
Опасан по животну средину (N)
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
2
OX
Р-ознаке R8 R25 R50.
С-ознаке S45 S61
Тачка паљења не гори
LD50 235 mg/kg
Сродна једињења
Други анјони Калијум-нитрат
Други катјони Натријум-нитрит

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Калијум нитрит је со калијума чија је молекулска формула KNO2.

Добија се редукцијом калијум нитрата оловом :

KNO3 + Pb → KNO2 + PbO

или услед његовог термичког разлагања:

2KNO3 → 2KNO2 + O2

Калијум нитрит је бела или златна чврста супстанција. Густина калијум нитрита износи 1,92 g/cm3. Веома добро се раствара у води (на температури 20°C 281 g на 100 cm³ H2O, на температури 100°C 413 g на 100 cm³).[4][5] Раствор има слабе базне особине. Температура топљења калијум нитрита износи 440°C. На већој температури он се разлаже:

4KNO2 → 2K2O + 2N2 + 3O2

Калијум нитрит је оксиданс, мада под неким условима може да покаже редукционе особине.

У великим количинама калијум нитрит има смртоносно дејство (LD50зечеви(преко уста) износи 200 mg/kg). Сем тога, услед реакције KNO2 са аминима који настају услед разлагања беланчевина у организму могу да настану канцерогена једињења.

Калијум нитрит се користи за производњу боја, у фотографији, за конзервирање хране (ознака EWG - E249). Због штетног дејства калијум нитрита препоручује се ограничавање њихове употребе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]