Калцијум-сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калцијум сулфат
Други називи Гипс
Идентификација
CAS регистарски број 7778-18-9 YesY
10034-76-1 (хемихидрат),
10101-41-4 (дихидрат)
PubChem[1][2] 24928
ChemSpider[3] 22905 YesY
База података биолошки релевантних молекула 31346
RTECS WS6920000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CaSO4
Моларна маса 136.14 g/mol (анхидрат)
145.15 g/mol (хемихидрат)
172.172 g/mol (дихидрат)
Агрегатно стање бела чврста материја
Мирис без мириса
Густина 2.96 g/cm3 (анхидрат)
2.32 g/cm3 (дихидрат)
Тачка топљења

1460 °C (анхидрат)

Растворљивост у води 0.21g/100ml at 20 °C (анхидрат)[5]
0.24 g/100ml at 20 °C (дихидрат)[6]
Ksp 4.93 × 10-5 (анхидрат)
3.14 × 10-5 (дихидрат)
3.1 × 10-7 (хемихидрат)[4]
Растворљивост у глицерол незнатно растворан (дихидрат)
pKa 10.4 (анхидрат)
7.3 (дихидрат)
Структура
Кристална решетка/структура орторомбична
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 -1434.5 kJ/mol
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 1589
EU-индекс није на листи
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други катјони Магнезијум сулфат
Стронцијум сулфат
Баријум сулфат
Сродна Десиканти Калцијум хлорид
Магнезијум сулфат
Сродна једињења Гипс

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Калцијум-сулфат је хемијско једињење чија је ознака CaSO4. У природи се јавља као минерал анхидрит, CaSO4 и као дихидрат, CaSO4* 2H2O, који се назива гипс, а ако је зрнаст и потпуно бео - алабастер.

Загревањем на температури од 130 до 160°С потпуно се мења кристална структура гипса и настаје полухидрат гипса: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O

Даљим загревањем полухидрат губи сву воду, при чему се структура не мења, настаје у води растворан анхидрит. Додатком воде, пошто је реакција реверзибилна, очвршћавају и полухидрат и анхидрит задржавајући дати облик уз незнатно повећање запремине (што је корисно при добијању гипсаних одливака јер се испуњава свака шупљина калупа).

Гипс се највише користи као додатак цементу, али и за израду малтера (мешањем са кречом), лаких грађевинских плоча (са додацима трске и дрвењаче), вештачког мермера, као подлога за подове, у медицинске и зуботехничке сврхе, за производњу украса од гипса, и још за многе друге ствари.

Осим тога, гипс је и хемијска сировина за добијање сумпора, сумпорне киселине и вештачког ђубрива амонијум-сулфата, (NH4)2SO4.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ^ S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. стр. 71. ISBN 0-85404-813-8. 
  6. ^ American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. стр. 242. ISBN 0-8412-3945-2. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калцијум-сулфат