Калцијум-сулфат
| Калцијум сулфат | |
|---|---|
 |
|
| Други називи | Гипс |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 7778-18-9  , 10034-76-1 (хемихидрат), 10101-41-4 (дихидрат) |
| ПубХем | 24928 |
| ХемПаук | 22905 |
| База података биолошки релевантних молекула | |
| RTECS | WS6920000 |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | CaSO4 |
| Моларна маса | 136.14 g/mol (анхидрат) 145.15 g/mol (хемихидрат) 172.172 g/mol (дихидрат) |
| Агрегатно стање | бела чврста материја |
| Мирис | без мириса |
| Густина | 2.96 g/cm3 (анхидрат) 2.32 g/cm3 (дихидрат) |
| Тачка топљења |
1460 °C (анхидрат) |
| Растворљивост у води | 0.21g/100ml at 20 °C (анхидрат)[2] 0.24 g/100ml at 20 °C (дихидрат)[3] |
| Ksp | 4.93 × 10-5 (анхидрат) 3.14 × 10-5 (дихидрат) 3.1 × 10-7 (хемихидрат)[1] |
| Растворљивост у глицерол | незнатно растворан (дихидрат) |
| pKa | 10.4 (анхидрат) 7.3 (дихидрат) |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | орторомбична |
| Термохемија | |
| Стандардна енталпија стварања једињења ΔfH |
-1434.5 kJ/mol |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | ICSC 1589 |
| EU-индекс | није на листи |
| NFPA 704 |
 0
1
0
|
| Тачка паљења | није запаљив |
| Сродна једињења | |
| Други катјони | Магнезијум сулфат Стронцијум сулфат Баријум сулфат |
| Сродна Десиканти | Калцијум хлорид Магнезијум сулфат |
| Сродна једињења | Гипс |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Калцијум-сулфат је хемијско једињење чија је ознака CaSO4. У природи се јавља као минерал анхидрит, CaSO4 и као дихидрат, CaSO4* 2H2O, који се назива гипс, а ако је зрнаст и потпуно бео - алабастер.
Загревањем на температури од 130 до 160°С потпуно се мења кристална структура гипса и настаје полухидрат гипса: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O
Даљим загревањем полухидрат губи сву воду, при чему се структура не мења, настаје у води растворан анхидрит. Додатком воде, пошто је реакција реверзибилна, очвршћавају и полухидрат и анхидрит задржавајући дати облик уз незнатно повећање запремине (што је корисно при добијању гипсаних одливака јер се испуњава свака шупљина калупа).
Гипс се највише користи као додатак цементу, али и за израду малтера (мешањем са кречом), лаких грађевинских плоча (са додацима трске и дрвењаче), вештачког мермера, као подлога за подове, у медицинске и зуботехничке сврхе, за производњу украса од гипса, и још за многе друге ствари.
Осим тога, гипс је и хемијска сировина за добијање сумпора, сумпорне киселине и вештачког ђубрива амонијум-сулфата, (NH4)2SO4.
Reference [уреди]
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. стр. 71. ISBN 0854048138.
- ^ American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. стр. 242. ISBN 0841239452.
|
|||||
