Камерун

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 2°-13° сгш, 8°-16° игд

Република Камерун
République du Cameroun
Republic of Cameroon
Застава Камеруна Грб Камеруна
Застава Грб
крилатица: Paix, Travail, Patrie
(француски: мир, рад, отаџбина)''
Химна
Ô Cameroun, Berceau de nos Ancêtres
Положај Камеруна
Главни град Јаунде
3°52′N 11°31′E
Највећи град Дуала
Службени језик француски и енглески
Председник: Пол Бија
Премијер: Филемон Јанг
Независност: Од Француске и УК
1. јануара 1960.
Површина  
 — укупно 475.442 km² (53)
 — вода (%) 1.3
Становништво  
 — 2012. 20.386.799 [1] (56)
 — густина 34/km² 
Валута ЦФА франак
Временска зона UTC +1
Интернет домен .cm
Позивни број +237

Камерун, или званично Република Камерун (фр. République du Cameroun, енгл. Republic of Cameroon), је држава у централној Африци [2]. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

Историја[уреди]

Први становници Камеруна су били пигмејски народ Бака које су касније заменила Банту племена. Први Европљани на овом подручју су били Португалци који су стигли око 1500. године, али нису основали сталне колоније. Камерун је потпуно колонизиран тек у касним 1870-им, када је ово подручје припало Немачкој. Након Првог светског рата колонију су поделиле Француска и Британија. Француски Камерун је стекао независност 1960, а годину дана касније оба дела су се ујединила. Први председник Камеруна је био Ахмеду Ахиџо који је владао до 1982. Његова владавина се сматра ауторитарном, чак и диктаторском, али је земљи донео стабилност и онемогућио покушаје државног удара. Наследио га је садашњи председник Пол Бија.

Географија[уреди]

Сателитска карта Камеруна

Камерун се дели на четири географске целине: на западу уз нигеријску границу пружа се планина Камерун са истоименим највишим врхом (4.095 m), уједно и највишом планином овог дела Африке; на југу се налази обална низија која према унутрашњости прелази у пошумљену висораван чија висина не прелази 1.000 m; у средишњем делу земље рељеф се поступно уздиже до висоравни Адамаоуа (1.400 m), а на северу, где доминира савана и сува степа, надморска висина поновно пада према језеру Чад.

Становништво[уреди]

Тикар породица у северозападним провинцијама

Етнички и верски Камерун је изразито хетерогена земља. Многобројни народи могу се поделити у пет група чија територијална расподела одговара географској подели: народи западних планина (31%, најзначајнији Бамилеке и Бамун), народи обалних тропских шума (12%, најбројнији Баса и Дуала), народи тропских шума у унутрашњости (18%, најбројнији Бети-Пахуин, народ председника Бија), народи северних сушних подручја (14%, најбројнији Фулани) и Кирди, становници северне пустиње и средишње висоравни.

Хришћанство је присутно на југу и централно делу државе, а ислам на северу. Преко 70% становништва припада хришћанству [3][4].

Дуала, на обали Гвинејског залива, је највећи камерунски град и главна лука са више од 2 милиона становника. Главни град Јаунде са око 1,5 мил. је у унутрашњости земље.

Привреда[уреди]

Камерун има велика природна богатства. Две трећине извоза чини нафта, а извози се још и какао, кафа и дрво. БДП је у 2004. износио 1.900 долара по глави становника, мерено по паритету куповне моћи. Привреду оптерећују велика и корумпирана бирократија као и споре и недовољне реформе. Кроз Камерун пролази нафтовод којим се извози нафта из суседног Чада.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :