Кандило

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kandilo 01.JPG
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Кандило је појам у Србији који порекло води од санскритске речи "kandukah"[1] што у буквалном преводу значи посуда за саговерање са миришљавом супстанцом, код нас обично је та супстанца тамјан, јер се кандило користи у верским обредима. Код православаца је обичај да се пред молитву пали кандило и оно гори током литургије или неког обреда мањег обима. Чешће се може видети случај да се кандило пали испред иконе Исуса Христа, Богородице или неког другог светитеља.

Мисионарска писма владике Николаја[уреди]

Многи од верника су увек постављали питања зашто се кандило пали пред иконом током молитве, или неког верског обреда и на то питање је владика Николај дао следече одговоре у својим мисионарским писмима:

  1. Као прво је навео да је вера наша светлост и позвао се на Христове речи: "Ја сам светлост светлу". На освнову овога светлост кандила нас опомиње на светлост којом Христос обасјава наше душе.
  2. Као друго да нас кандило док гори подсети на светлост карактера оног светитеља, пред којим се пали кандило, јер су светитељи познати и под називом синови светлости.
  3. Као треће да нам кандило служи као укор за наша лоша дела, зле мисли и жеље и да нас позове и врати на пут светлости. На тај начин се трудимо да следимо речи спаситеља Христа: "Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дела"
  4. Као четврто да то буде мала жртва Богу, који се цео жртвовао за нас. Један мали знак велике благодарности и светле љубави према ономе од кога у молитви просимо за живот, здравље, спасење и све оно што само безгранична небеска љубав може дати.
  5. Као пето да тера зле духове и силе које нас нападају понекад и приликом молитве и одводе нас у мислима на другу страну од Христа, јер зле силе воле таму и плаше се сваке светлости, нарочито оне која је намењена богу и његовим поданицима.
  6. Као шесто да нас подстакне на самопрегорење као што уље и фитиљ горе у кандилу по нашој вољи и да исто тако горе душе наше пламеном љубави у свим страдањима.
  7. Као седмо на нас научи да као што кандило не може да се запали без наше руке тако ни срце наше, које је у симболичком смислу наше кандило, не може запалити без свете ватре Божје благодети, без обзира колико било испуњено врлинама.
  8. Као осмо да нас опомене да је творац света пре свега створио светлост, па онда све остало по реду. И као што рече Бог: "Нека буде светлост." И би светлост. Тако да на почетку нашег духовног живота мора прво да се засија унутра у нама светлост Христове истине а од те светлости у нама после се ствара, ниче и расте свако добро.[2]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Речник сродних санскритних и српских речи, страна 81
  2. ^ Чему служи кандило и зашто се пали пред иконом

Литература[уреди]

  1. Речник сродних санскритских и српских речи, Бранислава Божиновић, Први део од слова А до слова Т санскритске азбуке, Београд, 2000.,