Канија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 35° 31′ СГ Ш, 24° 1′ ИГД
| Ханија, Хања Χανιά |
|
|---|---|
| Периферија (περιφέρεια) |
Крит |
| Префектура (νομός) |
Ханија |
| Географске координате | 35.516667° С, 24.016667° И |
| Надморска висина | 0-5 m |
| Становништво | 55.838 (2001) |
| Површина | 12,564 km² |
| Густина насељености | 4.444/km² |
| Поштански фах | 731 00 |
| Обласна ознака | 28210 |
| Ауто ознака | ΧΝ; |
Ханија, Хања (гр: Χανιά, итал: Canea,) је главни град истоимене префектуре Ханија, периферије Крит. То је један од најважнијих и највећих градова јужне Грчке и други по величини град на острву Крит.
Садржај |
[уреди] Положај
Ханија се сместила на северној обали Крита, на Егејском мору, у омањем Ханијском заливу. Град се развио између два полуострва, Акротири и Спата. Подручје града спада у низијска за веома брдовити Крит и представља најпогоднији део острва за живот.
[уреди] Историја
Град је веома богат историјом, јер је током већег дела историје Крит, а Ханија била најважније његово средиште. Прва цивилизација на подручју данашње Ханије била је критска. На подручју данашњег града налазио се тадашњи град Cydonia, чији су остаци пронађени у савременим ископавањима. Град је наставио да постоји и током античке Грчке, када постаје град-држава. Ханија се спомиње и у Одисеји. 69. г. п. н.е. град потпао под власт Рима и задржао много повластица, попут ковања сопственог новца до краја 3 в. н.е.
Први део византијске управе над градом трајао је од 395. г. до 824. г., током којег град и острво Крит постају хришћаски по карактеру. Град 824. г. освајају Сарацени, који дају граду данашње име. Сарацени се окрутно понашају према затеченом хришћанском становништву, па се оно повлачи из града јужно у брда Крита. 961. г. град поново улази у састав Византије, који траје до 1204. г. Град добија на значају и новом изградњом окужује се моћним зидинама. Такође, град постаје и епископско седиште.
У Четвртом крсташком рату Крсташи заузимају Цариград и већи део Византије, а Ханија потпада под власт маркизу Бонифаћу од Монферата, који ју је убрзо продао Млецима. Млетачка власт је наставила управу над Критом из Ханије и град се службено назива La Canea. Млетачка власт постепено успоставља добру сарадњу са месним становништвом, па у граду почиње ново раздобље бурног развоја. У то време стари град добија данашњи изглед. Развој на културном плану се нарочито сагледава у година после пада Цариграда, када много школованих људи из некадашње престонице долази на хришћански Крит, где постају носиоци нове културе, настале мешањем грчко-византијских и италијанско-ренесансних утицаја.
1645. г. после двомесечног опседања градских зидина Канија пада под отоманску власт. Град је по освајању опљачкан, мноштво становништва је изгинуло или побегло из града. Градске цркве се претварају у џамије, гради се амам и друге зграде источњачког типа. И поред страшног страдања Канија задржава водећу улогу на острву захваљујући томе што постаје седиште пашалука на Криту, а у граду се јавља и муслиманска ("турска") мањина.
1821. г. почиње Грчки устанак против отоманске власти, уперен највише против месних Турака. Устанак је завршен стварањем модерне Грчке, али она није обухватила Крит. 1878. г. на Берлинском конгресу зајемчена је знатназаштита хришћана на Криту, што је проуроковало постепено исељавање Турака са острва, које је завршено 1922. г. после грчко-турског рата. У ово време грчку политику представља највише личност Елефтероса Венизелоса, који је био носилац побуне против отоманске власти на Криту године 1896-97. Тада је образована тзв. Република Крит са средиштем у Канији. Овим започиње процват града, који постаје космополитсики и све више европски. Коначно, Канија и Крит су се прикључили данашњој Грчкој 1913. г, а статус средишта острва Канија губи у корист Ираклиона.
1941. г. током немачког освајања Грчке одвијала се тзв. Битка за Крит. Град је преживео тешка бомбардовања, па је тешко страдао. Тада је нестала веома дуговечна јеврејска мањина у граду. Страдало је и грчко становништво, највише због сталног учествовања у разним мерама против немачких окупатора. После Другог светског рата град се није нашао на путу Грчког грађанског рата, па се брзо економски опоравио током 50их година. Још бржи развој Канија доживљава 70их година када долази до процвата туризма на Криту. Са друге стране, 1971. г. град у потпуности губи атрибуте средишта Крита, када се управа покрајине Крит сели у много већи и средишње постављен Ираклион.
[уреди] Старо градско језгро
Град Ханија је подељен на два дела: старији и мањи и нови и већи део. Стари део града налази се до старог пристана и представља језгро око којег се развио нови деограда. Око старог дела града делимично се и данас налзе зидине тврђаве из времена Млетака. Средиште старог дела града је Кастели на малом брду изнад пристана. Познат је и Трг Спланција, који је посебно жив током лета.
Најважнији трг старог дела града је Трг Елефтероса Венизелоса или једностравније Синтривани. Од овог места на запад пружа се четврт Топанас, некада хришћанска у доба отоманске управе, а на север четврт Овраики, некада јеврејска у доба отоманске управе. Обе четврти су очувале древни изглед са уским улицама, малим пјацетама и старим кућама, па су веома привлачне за туристе.
У старом делу града налази велики број вредних старих грађевина, од којих треба издвојити:
- градске зидине из свих историјских раздобља (византијско, млетачко, отоманско доба)
- археолошке ископине из минојског раздобља у Кастелију
- Православни катедрални храм св. Николе са остацима његовом претварања у џамију (најстарији делови из 14. в.)
- Правиславна црква св. Екатерине из 16. в.
- Кућа млетачког управника острвом, тзв. "Палацо" из 17. в.
- Римокатолички манастир Ст. Марија Чудесна из 1615. г.
- Римокатоличка црква св. Рока из 17. в.
- Ец Хајим синагога
- Млетачки светионик или "Фарос" из 15. в.
- Зграда ректората (данас Технички универзитет Крита)
- Турско купатилоа (амам)
- Труска фонтана из 18. в.
- Археолошки музеј (некада Францискански манастир)
