Кантон Тичино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Тичино (река).
Тичино
Tessin
Tessin
Ticino
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Белинцона
Број округа 8
Брај општина 135
Година приступање 1803.
Становништво 2010.
 - Број 333.753
 - Густина становништва 120 ст./km²
Веб-сајт www3.ti.ch

Кантон Тичино (скраћеница TI, итал. Il Canton Ticino, нем. Kanton Tessin, фр. Canton du Tessin) је кантон у јужном делу Швајцарске. Главни град је Белинцона, а највећи град и привредно средиште кантона је град Лугано. Значајан је и град Локарно.

Положај у оквиру државер[уреди]

Са истока, југа и запада, Тичино је окружен територијом Италије. На северу се граничи са кантонима Ури и Вале, а на североистоку са кантоном Граубинден.

Природне одлике[уреди]

Карта кантона Тичино са поделом на округе и општине
Највећи град Лугано, 1905-1910.

Кантон Тичино је један од средње великих у држави.

Кантон Тичино је већим делом планински, са венцима Алпа. У северном делу Алпи су изразито високи, док се ка југу постепено спуштају у долине, које јужно од кантона, у Италији, прелазе у Падску низију. Први, високи део кантона назива се Сопраћенери, док је јужни, нижи део Сотоћенери. Највиши врх је на 3.402 метра.

Први део је и за хладнијом и оштријом континенталном климом, док је други са измењеном умерено континенталном климом, па је то најтоплији и најосунчанији део Швајцарске. Тичино је познат и по веома честим ударима грома.

На југу налазе се два погранична језера: веће Мађоре и мање, Луганско језеро. Најважнија река је Тичино. Њена долина је позната под именом Ривијера.

Око 75% земљишта је погодно за насељавање и привређивање. Од тога око 1/3 површине је под шумом. На југу је земљиште махом обрађено (воћњаци, оранице).

Историја[уреди]

У доба праисторије ово подручје било насељено Келтима. Касније, у 1. веку пне, подручје Тичина је потпало под Стари Рим. По слому Старог Рима овим простором господари више власти (Остроготи, Лангобарди, Франци). Око 1100. године стање се смирује и подручје Тичина на дуже време потпада под кнежеве Милана и Кома.

Од 15. века овим подручјем је политички и војно владао кантон Ури. Области око градова Лугана и Белинцоне су се 1803. ујединиле и прикључиле Швајцарској конфедерацији. Исте године области су издвојене у засебан кантон, једини претежно италијански.

Током 19. века то је био најсиромашнији део Швајцарске. И данас је кантон Тичино међу сиромашнијим областима у држави, али је, са друге стране, најбогатије већински италијанско подручје.

Окрузи[уреди]

  1. Белинцона - седиште Белинцона,
  2. Бленио - седиште Аквароса,
  3. Валемађа - седиште Ћевио,
  4. Левентина - седиште Фајдо,
  5. Локарно - седиште Локарно,
  6. Лугано - седиште Лугано,
  7. Мендризио - седиште Мендризио,
  8. Ривијера - седиште Бјаска.

Становништво и насеља[уреди]

Кантон Тичино је имао преко 330 хиљада становника 2010. г., од чега су око 25% странци (махом Италијани из Италије).

Језик: Тичино је једини швајцарски кантон у коме преовлађује италијански језик (83,1%). То је једини званични језик у Тичину. Прате га немачки (8,3%) и српски језик (1,7%).

Вероисповест: Римокатолици су најбројнија верска заједница (75,9%). Једина значајна верска мањина су протестанти (6,9%), а затим следе православци (2,4%) и муслимани (1,9%). Атеисти чине око 12,2% становништва кантона.

Највећи градови су:

Привреда[уреди]

Главне привредне гране су: финансијске услуге, туризам, винарство и производња електричне енергије из хидроцентрала.

Збирка слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]