Рак (болест)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Канцер)
Рак
Класификација и спољашњи ресурси

Чеони CT снимак који показује рак плућа.
Легенда: → тумор ←, ★ централни плеурални излив, 1&3 плућа, 2 кичма, 4 ребра, 5 аорта, 6 слезина, 7&8 бубрези, 9 јетра.
DiseasesDB 28843
MedlinePlus 001289
MeSH D009369

Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.[1][2] Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела.[2] Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог.[3] Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.[3] Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.[2]

Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.[1] Других 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола.[1] Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине.[4] У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус.[1] Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије.[5] Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.[5] Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.[6] Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова.[1] Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.[7]

Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.[8][9] Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.[10] Предности скрининга код рака дојке су спорне.[10][11] За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије.[1][12] Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.[1] Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења.[5] Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%.[13] У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.[14]

У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.[5] То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи.[5][15] Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце.[5] Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.[16][17] Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .[13] У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама.[5] Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју.[18] Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона америчких долара годишње од 2010. године.[19]

Број оболелих сваке године
Свет Србија
Рак плућа 1.2 милиона 6,000
Рак дојке 1 милион 4,500
Рак дебелог црева 950,000 3,700
Рак грлића материце 500,000 1,400
Рак простате 250,000 1,250
Извор: Новости, новембар 2014.[20]


Узроци[уреди]

Постоји низ фактора који узрокују рак, а у последње време најчешће се спомињу фактори околине. Најчешћи узрок рака плућа[21] у савременом свету је пушење.[22] Дуже излагање азбестним материјама може да проузрокује мезотелиому.[23][24]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Cancer Fact sheet N°297“. February 2014 Приступљено 10. 6. 2014.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Defining Cancer“ Приступљено 10. 6. 2014.. 
  3. 3,0 3,1 „Cancer - Signs and symptoms“ Приступљено 10. 6. 2014.. 
  4. Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB (September 2008). „Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes“. Pharm. Res. 25 (9): 2097–116. DOI:10.1007/s11095-008-9661-9. PMC 2515569. PMID 18626751. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 92-832-0429-8. 
  6. „Heredity and Cancer“. American Cancer Society Приступљено 22. 7. 2013.. 
  7. „How is cancer diagnosed?“. 29. 1. 2013. Приступљено 10. 6. 2014.. 
  8. Kushi LH, Doyle C, McCullough M, et al. (2012). „American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity“. CA Cancer J Clin 62 (1): 30–67. DOI:10.3322/caac.20140. PMID 22237782. 
  9. Parkin, DM; Boyd, L; Walker, LC (6. 12. 2011.). „16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.“. British journal of cancer 105 Suppl 2: S77-81. DOI:10.1038/bjc.2011.489. PMID 22158327. 
  10. 10,0 10,1 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 4.7. ISBN 92-832-0429-8. 
  11. Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (4 Jun 2013). „Screening for breast cancer with mammography.“. The Cochrane database of systematic reviews 6: CD001877. DOI:10.1002/14651858.CD001877.pub5. PMID 23737396. 
  12. „Targeted Cancer Therapies“. 25. 4. 2014. Приступљено 11. 6. 2014.. 
  13. 13,0 13,1 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.3. ISBN 92-832-0429-8. 
  14. „SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites“ Приступљено 18. 6. 2014.. 
  15. „The top 10 causes of death Fact sheet N°310“. May 2014 Приступљено 10. 6. 2014.. 
  16. Dubas, LE; Ingraffea, A (Feb 2013). „Nonmelanoma skin cancer.“. Facial plastic surgery clinics of North America 21 (1): 43–53. DOI:10.1016/j.fsc.2012.10.003. PMID 23369588. 
  17. Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (Nov 2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.“. Facial plastic surgery clinics of North America 20 (4): 419–22. DOI:10.1016/j.fsc.2012.07.004. PMID 23084294. 
  18. Jemal A, Bray, F, Center, MM, Ferlay, J, Ward, E, Forman, D (February 2011). „Global cancer statistics“. CA: a cancer journal for clinicians 61 (2): 69–90. DOI:10.3322/caac.20107. PMID 21296855. 
  19. World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 6.7. ISBN 92-832-0429-8. 
  20. „У Србији 33. 000 људи годишње оболи, а 21. 000 умре од карцинома!“. Новости - Приступљено 01. 11. 2014.. 
  21. Sasco AJ, Secretan MB, Straif K (August 2004). „Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence“. Lung cancer (Amsterdam, Netherlands) 45 Suppl 2: S3–9. DOI:10.1016/j.lungcan.2004.07.998. PMID 15552776. 
  22. Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, et al. (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel“. CA: a cancer journal for clinicians 48 (3): 167–76; discussion 164–6. DOI:10.3322/canjclin.48.3.167. PMID 9594919. 
  23. O'Reilly KM, Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ (March 2007). „Asbestos-related lung disease“. American family physician 75 (5): 683–8. PMID 17375514. 

Литература[уреди]

  • World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 92-832-0429-8. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).