Капела (грађевина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неоготска капела у Мошовицама у Словачко,

Капела или Капелица (из лат. cappa, т. ј. огртач, cupella, т. ј. мали гроб) је ознака за мање приватне и јавне просторије намењене за богослужбе у којима се не обавља евхаристија или само са посебним одобрењем.

Првобитно је овај појам обележавао део краљевске палате у Паризу где се поштовао калуђерски огртач Мартина Турског.

Капеле су у раном средњем веку били део палата или других седишта, после и скупштина и мањих објеката. Од доба готике настали су капеле као делови храмова око хора или поред бочних бродова, често и са приватним донацијама.

Као мањи самостално стојећи хришћански објкети, култне грађевине су се раширили најме у доба ренесансе и барока нпр. као чаробне, путничке, као крстионице (самостатне или прочелне уз просторе храмова), погребне (саграђене на гробљима) или нагробне (које су служиле као споменик рода или црквеног поглавара).

Посебни типови су двојне капеле са два спрата, које су честе у палатама и замковима у целом средњем веку такође и на гробљима.

Спољашње везе[уреди]