Каписла за детонацију

Из Википедије, слободне енциклопедије

Каписла за детонацију је експлозивна направа која се користи за активирање (детонацију) секундарних експлозива који су мање осетљиви, али јачи, безбеднији и бољи. Данас постоје многе врсте каписли: електричне, каписле са фитиљем итд. Потреба за њима настаје услед мање осетљивости секундарних експлозива који захтевају извесни ударни талас каписле да би експлодирали. Притом не постоји опасност спонтане експлозије по чему су примарни експлозиви познати (посебно нитроглицерин). Примарни експлозиви се активирају услед топлоте, трења, варница, ударца или без видљивих разлога (промена температуре од 1 или 2 степена), док секунадрни експлодирају захваљујући хемијској реакцији детонације, па се ове направе називају и детонатори (поготово у филмовима).

Каписла се састоји од иницијатора (разне врсте барута), примарног експлозива (ацетон-пероксид, живин фулминат, сребро азид) и главног експлозивног пуњења. Иницијатор се пали на више начина и то раздваја детонаторе по врстама. То се чини танком жицом која се загреје под дејством електричне енергије (електричне каписле), фитиља (каписле са фитиљем), електричне шибице (врло распрострањено данас).

Још једна предност каписли је што могу бити везане у исто струјно коло (електричне) па више експлозивних пуњења може бити истовремено детонирано, што је нарочито битно у обарању објеката (зграда и мостова) и у рударству.