Караконџула

Из Википедије, слободне енциклопедије

Караконџула је назив за ноћног демона у народном веровању у Бугарској, Македонији и јужној Србији. Караконџуле су искључиво женски демони са ликом старице са великим ноктима и гвозденим зубима и (веома често) са роговима.

Караконџуле се појављују у некрштене дане и тада ноћу јашу човека по селу или кроз реку и страшно га физички измуче. Жене, међутим, малтретирају на другачији начин. Понекад им изгребу лице ноктима или их бацају с брда, или их удаве у води.

Веовање у караконџуле Срби су примили од данашњих Грка. Код њих су ти демони мушкога рода καλικάντσαροι, ноћни коболди, не безусловно зли, који у поворкама долазе међу људе у божићној сезони и њима се о некрштеним данима приносе и жртве у колачима. Известан божићни колач у околини Ђевђелије, зове се караконџул.

Интересантан је наставак приче јер су Грци караконџуле «позајмили» из религије балканских Словена. Веровање у демоне који се, у поворкама, јављају људима постоји и данас у Срба – то су вучари. Значајно је да се и каликанцари јављају у вучјем облику о чему сведочи варијанта њиховог имена λύκοκάντσαρος – ликантроп. Они су инкарниране душе предака, њих предводи «хроми демон», који је првобитно био врховни бог, чија се епифанија дешава о Божићу.

У алексиначком крају веровање је да караконџуле нападају пијанце, узјашу их и терају у воду.