Карађорђе Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Петровић - Карађорђе

Портрет Карађорђа 1816.
Портрет Карађорђа 1816.

Датум рођења 16. новембар 1762.
Место рођења Вишевац (Османско царство)
Датум смрти 26. јул 1817.
Место смрти Радовањски луг (Кнежевина Србија)
Титула Велики вожд Србије
Период 14. фебруар 18047. октобар 1813.
Наследник/ци Милош Обреновић
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Петар Јовановић
Мајка Марица рођ. Живковић
Супружник/ци Јелена Петровић
Потомство Алекса Карађорђевић
Александар Карађорђевић
Сима
Сава
Сара
Полексија
Стаменка.
Disambig.svg

„Карађорђе“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Карађорђе (вишезначна одредница).

Disambig.svg

„Ђорђе Петровић“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Ђорђе Петровић (вишезначна одредница).

Ђорђе Петровић Карађорђе (16. новембар[a] 1762, Вишевац26. јул[b] 1817,[1] Радовање) је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је највероватније 16. новембра 1762.[c] године у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помињу период од 1749. до 1770. године.[d] Имао је два сина, Алексу и Александра.

Порекло[уреди]

Споменик Карађорђу испред Храма Светог Саве на Врачару у Београду, рад вајара Сретена Стојановића.

Његови преци потичу из Васојевића. По Радошу Љушићу у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39, доселили су се Карађорђеви преци, највероватније, са херцеговачко-црногорских брда у Шумадију. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица Аустријско-турског рата 1737—1739, у којем су учествовали Срби. Презиме му је по оцу Петру.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега[2]) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

Женидба и емиграција у Аустрију[уреди]

Карађорђе Петровић. Дело Паје Јовановића.

Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.

У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима - оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио о кућна врата, због силовања једне девојке.[3][4]

Аустро-турски рат и повратак у Србију[уреди]

Пред крај Аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.

Први српски устанак[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Први српски устанак
На слици се налази оружје које је коришћено у Првом српском устанку. Оружје са слике је припадало вођи Првог српског устанка, Карађорђу.

Крај 18. и почетак 19. века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договора око побуне.

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар 1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин...

Слом устанка[уреди]

Карађорђев печат

Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1816. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум.

Наполеон о Карађорђу[уреди]

На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”. [5]

О датуму рођења[уреди]

Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума.

Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама[6][7], у совјетској 1752. година[8], у америчкој 1752/1762.[9] а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година[10]. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.

Међутим, уз име Карађорђа се пре везују приче о небеским појавама када је рођен. Тако се помиње светлост на небу и дуга преко неба усред ноћи. Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је "... Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан"[11]. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.

Упоређивањем датума пролазака појединих комета преко неба Србије тих година, постоји неколико кандидата. Међутим, Халејева комета јесте била најсјајнија 13. марта 1759. године, али то није близу Ђурђица већ пре Ђурђевдана. Једна комета је била чак и сјајнија од Халејеве, али се појавила 11. јуна 1758. године што такође не одговара Ђурђицу. У сваком случају и у 1758. и у 1759. години се на небу појавила комета која је могла привући пажњу сведока рођења Ђорђа[12].

Потомци[уреди]

Карађорђе је оснивач српске краљевске лозе Карађорђевића, његови синови су били Алекса и Александар Карађорђевић.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Петар Јовановић
Марица Живковић

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Јелена Јовановић
Jelena petrovic.jpg
1765. или 1771. 9. фебруар 1842.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Сима Карађорђевић 1788. 1788. умро у детињству
Сава Карађорђевић 1793. 1847. Антоније Ристић
Сара Карађорђевић 1795. 1852. Никола Кара-Марковић; Теодор Бојанић
Полексија Карађорђевић 1797. 1812. Јовица Милановић
Стаменка Карађорђевић 1799. 1875. Димитрије Ристић; Илија Чарапић
Алекса Карађорђевић 1801. 1830. Марија Трокин
Кнез Александар
PrinceAlexander I w.jpg
11. октобар 1806. 3. мај 1885. Персида Ненадовић

Породично стабло[уреди]

KaradjordjeviciFamilyTree.png

Погледајте слику породичног стабла (3722x1891, 339 Kb)

Напомене[уреди]

  1. ^ 3. новембар по старом (јулијанском) календару
  2. ^ 14. јул по старом (јулијанском) календару
  3. ^ по неким подацима 1752.
  4. ^ Види „О датуму рођења

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Сталетовић, Љиљана (22. јул 2012.). „Вождова глава на дар султану“. недељник Актер Приступљено 7. новембра 2012.. 
  2. ^ Љушић (), стр. 1.
  3. ^ „Vidovdan.org - Karađorđe - suprotstavljanje zlu silom“. www.vidovdan.org. 
  4. ^ „Društvo“. www.novosti.rs. 
  5. ^ Vesti online / Vesti / Srbija / Ubistvo Karađorđa - 193 godine kasnije, Приступљено 5. 4. 2013.
  6. ^ Larousse, Vol. I-M, 1930, Paris
  7. ^ Brockhaus, 9, 1932, Berlin
  8. ^ Большая Советская Энциклопедия, Том 20, 1955, Москва
  9. ^ Encyclopaedia Americana, Vol. 16, 1956, Washington
  10. ^ Енциклопедија Југославије, том 5. 1962. Издање и наклада Лексикографског завода ФНРЈ, Загреб
  11. ^ М. Вукићевић, Карађорђе, књ. 1, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1907
  12. ^ Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба III", О одређивању датума Карађорђевог рођења, публ. астрономско друштво „Руђер Бошковић“ бр 6, 2005, пп 329-333

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Оснивач
династије
Карађорђевићи Наследник:
Кнез Александар Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}