Кардиогени шок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кардиогени шок
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 R57.0
ICD-9 785.51
DiseasesDB 29216
MedlinePlus 000185
eMedicine med/285
MeSH D012770

Кардиогени шок настаје услијед акутног попуштања срца, које се карактерише малим систолним волуменом крви (количина крви коју срце избаци у току једне систоле) и немогућношћу постизања задовољавајућег минутног волумена срца (производ систолног волумена и срчане фреквенције).[1][2][3][4][5][6][7]

Етиологија[уреди]

Стања и болести које могу довести до развоја кардиогеног шока са оштећењем контрактилности лијеве и/или десне коморе су: инфаркт миокарда, кардиомиопатија, хипоксија, ацидоза, предозирање бета-блокаторима, антиаритмици, антагонисти калцијумових канала. Такође, аритмије (тахиаритмија и брадиаритмија), затим акутна инсуфицијенција аортног и митралног залиска, руптура међукоморског септума и папиларних мишића, контузија срца могу довести до наглог развоја кардиогеног шока.

Знаци и симптоми[уреди]

Знаци и симптоми кардиогеног шока поред општих горенаведених су:

  • хипотензија као посљедица отказивања срчане пумпе и смањене систолне функције,
  • конгенстија плућне циркулације са развојем плућног едема услед дијастолног оптерећења срца (инсуфицијенција лијеве коморе), проширене југуларне вене на врату (инсуфицијенција десне коморе).

Дијагноза[уреди]

Диференцијална дијагноза према хиповолемијском и дистрибутивном шоку: код кардиогеног шока инспекцијом се виде проширене југуларне вене на врату, повишени су централни венски притисак и PCWP (енгл. Pulmonary Capillary Wedge Pressure - катетер који је примењен у артерији пулмоналис у сврху мјерења притиска у њој); код хиповолемијског шока су вене на врату колабиране а централни венски притисак и PCWP су снижени. Разликовање од обструктивног шока је теже а и симптоматика је слична, те се не ријетко емболија плућа и тампонада срца приписују кардиогеном шоку.

Терапија[уреди]

Терапија кардиогеног шока треба да је по могућности каузална. Ако се ради о акутном инфаркту миокарда врши се лиза тромба фибринолитицима (стрептокиназа, алтеплаза), код предозирања блокаторима калцијевих канала примењује се калцијум, код аритмија примјена одговарајућих антиаритмика.

Да би се постигла нормална респираторна функција укључује се кисеоник (4-8 l) или врши ендотрахеална интубација са или без механичке вентилације.

Код декомпензованог шока (ТА систолни < 90 mmHg) примењује се у инфузији допамин 2-10 µg/kg/min, а ако је потребно адреналин. Ако се ради о компензованом шоку (ТА систолни ≥90 mmHg) апликује се у инфузији допамин и/или добутамин по 2-10 µg/kg/min. или у комбинацији. Ако је индиковано може се дати милринон (амп. 10mg/10 ml; дериват бипиридина који селективно инхибира изоензим III фосфодиестеразе мишићних ћелија срца и његових крвних судова што доводи до пораста количине интрацелуларног цАМП-а који утиче на размјену јона калцијума). Милринон појачава снагу срчаног мишића са мањим повећањем фреквенције срца него што је то случај код примјене допамина.

Код плућне конгестије и волумног оптерећења срца у компензованом шоку потребно је растеретити срце диуретицима (нпр. фуросемид 10-80 mg и. в.) и вазодилататорима који прије свега дилатирају вене-прелоад и на тај начин смањују количину крви која доспијева у плућну циркулацију и срце које се тиме мање оптерећује (нпр. нитроглицерин 0,3-3 µg/kg/min интра венозна инфузија). Вазодилататори се комбинују са катехоламинима (допамин, добутамин, адреналин) што је пожељно и логично.

Треба бити обазрив код декомпензованог шока, у постављању индикација за апликацију лијекова који имају или могу имати вазодилататорна својства, као што су аналгетици и седативи.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rippe, James M.; Irwin, Richard S. (2003). Irwin and Rippe's intensive care medicine. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-3548-3. OCLC 53868338. 
  2. ^ Marino, Paul L. (1998). The ICU book. Baltimore: Williams & Wilkins. ISBN 978-0-683-05565-8. OCLC 300112092. 
  3. ^ Society of Critical Care Medicine. (2001). Fundamental Critical Care Support. Society of Critical Care Medicine. ISBN 978-0-936145-02-0. OCLC 48632566. 
  4. ^ Jameson, J. N. St C.; Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. (2005). Harrison's principles of internal medicine. New York: McGraw-Hill Medical Publishing Division. ISBN 978-0-07-140235-4. 
  5. ^ Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee (2004). Cecil textbook of medicine. Philadelphia: W.B. Saunders. ISBN 978-0-7216-9652-2. 
  6. ^ Warrell, D. A. (2003). Oxford textbook of medicine. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-262922-7. 
  7. ^ Shock: An Overview PDF by Michael L. Cheatham, MD, Ernest F.J. Block, MD, Howard G. Smith, MD, John T. Promes, MD, Surgical Critical Care Service, Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center, Orlando, Florida

Литература[уреди]

  • Jameson, J. N. St C.; Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. (2005). Harrison's principles of internal medicine. New York: McGraw-Hill Medical Publishing Division. ISBN 978-0-07-140235-4. 
  • Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee (2004). Cecil textbook of medicine. Philadelphia: W.B. Saunders. ISBN 978-0-7216-9652-2. 
  • Warrell, D. A. (2003). Oxford textbook of medicine. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-262922-7. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кардиогени шок


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).