Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица

Из Википедије, слободне енциклопедије
План Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица

Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица је географска линија која је коришћена у описивању граница Велике Србије за коју се залаже Војислав Шешељ. Шешељ је захтевао у скупштини да ЈНА повуче све своје трупе на ту границу, додавши да је све источно од те линије српско[тражи се извор од 09. 2009.]. Све западно од те границе би, према Шешељевим речима, било словеначко или хрватско[тражи се извор од 09. 2009.]. Он такође наводи да Србија полаже право на те територије јер су људи који живе тамо Срби или српског порекла; или су се те територије некада налазиле у саставу српске државе.

Ова линија се помињала и пре — четнички вођа Стеван Мољевић[1] тврдио је да је тако држава требало да буде подељена након Другог светског рата.

Како Шешељ у својим књигама наводи, ове границе би 98 % Срба вратиле у Србију под тим границама[тражи се извор од 09. 2009.], такође би Србија имала много бољу привреду, море и др. Данас само Српска радикална странка прихвата ову идеју, док многи српски политичари, укључујући и некадашње заступнике ове идеје, сматрају да је ова граница „нереална“.[2]

Немац Бернхард Шварц у својој путописној књизи о Црној Гори "Црна Гора" (Лајпциг 1888., превод на српски 2014. ЦИД, Подгорица, стр.23.) за Карлобаг каже: "То је Карлобаг, најјужнија од већих хрватских насеобина."

Андрија Торкват Брлић, Србин католичке вере из Брода на Сави (каснијег Славонског Брода) пише средином 19.века да је: "Славонија скоро изкључиво напучена Сербством римске и герчке цркве" (из књиге Власте Швогер "Идеали, страст и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића", Хрватски институт за повијест, Загреб 2012., стр. 52.)

Референце[уреди]

Види још[уреди]