Карловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Карловац (вишезначна одредница).
Карловац

Franjevački samostan i Crkva Presvetog Trojstva Karlovac.jpg
Фрањевачки самостан и Црква Пресветог Тројства и средишњи градски трг

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Карловачка
Становништво
Становништво (2011) 46.833
Агломерација (2011) 55.705
Географске карактеристике
Координате 45°29′34″N 15°33′19″E / 45.49289729139884, 15.555268310403006
Површина 402 км²
Карловац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Карловац
Карловац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Дамир Јелић
Поштански код 47000 Карловац
Позивни број 0038547
Регистарска ознака КА
Веб-страна www.karlovac.hr
Карловац, српска православна црква „Св. Никола“

Карловац (нем. Karlstadt, мађ. Károlyváros) је град у Хрватској и административно средиште Карловачке жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 55.705 становника, а у самом насељу је живело 46.833 становника.[1]

Географија[уреди]

Карловац је град у средишњој Хрватској, 56 km југозападно од Загреба и 130 km источно од Ријеке. И локацијом и културом спада у градове Балкана.

Смјештен је на динарском рубу Панонске низине, а управо с карловачког подручја почиње бреговити и планински дио према Медитерану. Налази се на раскршћу важних саобраћајних и жељезничких праваца из Загреба према Ријеци и Сплиту. Уз многобројне паркове и зелене површине, особитост Карловца су чак четири ријеке које пролазе кроз град - Корана, Купа, Добра и Мрежница.

Историја[уреди]

Манојло Грбић у "Карловачком владичанству" у 1.књизи (од три заједно објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 85.страни пише да је Карловац основан 13.августа 1593. на 900 турских лубања.

У међурјечју четури ријеке подигнут је у 16. вијеку идеални ренесансни град у облику шестерокраке звијезде, подијељене у 24 правилна просторна блока. Због одбране од турских освајача, започела је 13. јула 1579. године изградња карловачке тврђаве. Било је то на посједу властелинске породице Зринских, под самим старим градом Дубовцем. Градњом је управљао тада познати градитељ Мартин Гамбон. Само име Карловац (Carlstadt) град је добио у част свога оснивача аустријског надвојводе Карла Хабсбуршког.

Тврђава је прави бисер оновременог градитељског и фортификацијског умијећа. Граде се бедеми и бастиони, а унутар тврђаве, у самом геометријском средишту старог градског језгра, прво су изграђени војни и сакрални објекти. Тако је на средишњем ренесансном тргу још 1580. године подигнута првобитна црква Свете Тројце.

Током 16. и 17. вијека тврђава и војска управљају градом који мало по мало мијења своје лице. Угрожавале су га поплаве, пустошили га пожари. У великом пожару 1594. године изгорио је цијели град. Карловцем су харале епидемије куге, од којих је најтежа била 1773. године, када је помрла готово половина становништва.

Турци су укупно седам пута опсједали Карловац, али га нису успјели заузети. Посљедња османлијска опсада догодила се 1672. године. Карловачка је тврђава, због плављеног и просторно ограниченог терена полако али неизбјеживо губила своју стратегијску важност. Већ у првим деценијама 18. вијека траже се рјешења изван граница њеног простора. Почиње обнова бедема и бастиона старе ренесансне тврђаве и изградња кућа од чвршће грађе, које ће одољевати честим пожарима.

Град Карловац, који је изграђен као тврђава за одбрану од Турака, био је под војном управом. Крути војни прописи били су кочница економског развитка града будући да су онемогућавали слободан развој трговине. Незадовољни таквим ограниченим положајем грађани Карловца захтевали су од краљице Марије Терезе да Карловац прогласи слободним градом и у њему уведе цивилну управу. Након учесталих молби грађана у Карловцу је 1693. године уведен Магистрат с ограниченом самоуправом. Убрзо се, међутим, показало да оваква ограничена самоуправа и зависност од војне управе ограничава развој трговине. Стога су грађани Карловца и даље тражили да Марија Тереза Карловац изузме од војне власти и прогласи га слободним и краљевским градом.

Након дугогодишњих захтијевања грађана Карловца, хрватски сабор је на засједању одржаном 1770. године тражио је да се хрватско приморје врати Хрватској, а Карловац прогласи слободним и краљевским градом и припоји цивилној Хрватској. Послије дугих расправа краљица Марија Тереза је својим отписом од 1776. године одлучила да се град и лука Ријека, заједно с оним дијелом бакарских коморских добара који се налазе на десној страни Каролинског пута, врате Краљевини Хрватској, те да се за та подручја оснује нова Северинска жупанија. Истим је отписом одређено и да се Карловцу даје положај слободног града. Северинска жупанија основана је 1777. године. Именовано је и краљевско повјереништво које је Карловац и предијеле нове жупаније требало да преда цивилним градским властима. Послови су повјерени ријечком губернатору и жупану нове Северинске жупаније Јосипу Мајлату де Секељу, Николи Шкрлецу Ломничком и генералу Басену.

С временом, град који расте и развија се, раскида с војним властима. Године 1763. изабран је први градски магистрат, а двије године касније основана је и карловачка Гимназија. Царица Марија Тереза проглашава Карловац слободним краљевским градом, а цар Јосип II издаје 1781. године Повељу о привилегијима слободног краљевског града с грбом. У 18. вијеку и у већем дијелу 19. вијека. Карловац ће постати најважнији трговачки град између Јадранског мора и Подунавља. Граде се путеви: Каролински пут Карловац – Ријека, Јозефински пут Карловац – Сењ и Лујзински пут Карловац – Ријека.

Крајем 18. вијека Карловац је проживљавао своје прво „златно доба“ економског развоја, а средином 19. вијека. своје друго „златно доба“ процватом лађарства на Купи. На самом почетку 20. вијека Карловац је по броју становника и економском потенцијалу био трећи град у Хрватској. За вријеме Другог свјетског рата у Карловцу су усташе побиле многе Србе. То се поновило и за вријеме посљедњег рата када су многи Срби страдали. Тада је у Карловцу порушен и храм Светог Николе, изграђен 1785. године.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Карловца

2005. године град је имао 60.395 становника. Према попису из 2001. године, Карловац је имао 59.395 становника, од којих 49.082 живи на ужем градском подручју.

Демографија Карловца се знатно промијенила након ратова 1990-их. Многе српске породице су напустиле Карловац 1991. године, на почетку рата у Хрватској, а њихове домове су населили хрватске породице избјегле из других дијелова Хрватске и Босне и Херцеговине.

Етничка структура[уреди]

Етничка структура Карловца 2001. године:

82,83% становништва је католичке, 7,43% православне и 1,10% муслиманске вероисповести.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Карловац је имало 59.999 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
38,533 64,22%
Срби
  
14,529 24,21%
Југословени
  
2,583 4,30%
Муслимани
  
448 0,74%
Словенци
  
353 0,58%
Црногорци
  
173 0,28%
Албанци
  
166 0,27%
Македонци
  
159 0,26%
Мађари
  
48 0,08%
Италијани
  
15 0,02%
Чеси
  
14 0,02%
Немци
  
13 0,02%
Словаци
  
13 0,02%
Роми
  
12 0,02%
Руси
  
12 0,02%
Украјинци
  
8 0,01%
Русини
  
7 0,01%
Бугари
  
6 0,01%
Аустријанци
  
4 0,00%
Пољаци
  
4 0,00%
Турци
  
4 0,00%
Грци
  
2 0,00%
Јевреји
  
1 0,00%
остали
  
24 0,04%
неопредељени
  
1,705 2,84%
регион. опр.
  
75 0,12%
непознато
  
1,088 1,81%
укупно: 59.999

Срби у Карловцу[уреди]

Према последњем предратном попису становништва из 1991. године, град Карловац имао је 59.999 становника, од чега Срба - 14.529 (24,21%). Данас је број Срба у граду знатно мањи. У Карловцу је седиште Горњокарловачке епархије Српске православне цркве.

Познате личности[уреди]

Култура[уреди]

Градско позориште и основна школа

Средишња културна институција у граду данас је Градско позориште „Зорин дом“, с богатим драмским, музичким и ликовним програмом током године.

Градски музеј Карловац као једина локална музејска установа дефинише своје дјеловање у најширем могућем опсегу настојећи да обухвати све аспекте припадног природно-културно-историјског крајолика.

У Карловцу је и сједиште Горњокарловачке православне епархије Српске православне цркве.

Знаменитости[уреди]

Црква светог Тројства
  • Фрањевачки самостан с црквом Светог Тројства
  • Павлински самостан у Каменском
  • Национално светиште Светог Јосипа
  • Православна Саборна црква Светог Николе
  • Градски музеј
  • Стари град Дубовац
  • „Звијезда“ - историјски центар Карловца, плански изграђен и окружен утврдом у облику шестерокраке звијезде.

Образовање[уреди]

Основне школе[уреди]

  • Основна школа Банија
  • Основна школа Браће Сељан (назив из СФРЈ Иво Лола Рибар)
  • Основна школа Драгојле Јарневић
  • Основна школа Дубовац
  • Основна школа Грабрик
  • Основна школа Махично
  • Основна школа Шварча
  • Основна школа Турањ

Средње школе[уреди]

  • Економско-туристичка школа Карловац
  • Гимназија Карловац
  • Медицинска школа Карловац
  • Мјешовито индустријско-обртничка школа
  • Средња школа Дуга Реса
  • Шумарска и дрводјељска школа Карловац
  • Техничка школа Карловац
  • Технолошко-хемијска школа Карловац
  • Трговачко-угоститељска школа Карловац

Високошколске установе[уреди]

  • Велеучилиште у Карловцу

Спорт[уреди]

Иако величином релативно мален, Карловац је изразито спортски град, те је био домаћин великих међународних спортских догађаја као што су Свјетско првенство у кошарци 1970, Европско првенство у кошарци 1975, Универзијада 1987. и Свјетско рукометно првенство за жене 2003. године.

У раздобљу између 1959. и 1974. године, Карловац је био познат и као „град кошарке“, са Жељезничаром као стандардним прволигашем. У граду је 1964. гостовала и одабрана селекција НБА лиге, с тадашњим великим звијездама попут Била Расела, Вилта Чејмберлена.

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 30. 4. 2013.. 

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]