Карлос II од Шпаније

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Карло II од Шпаније)
Карлос II од Шпаније

Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбурга
Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбурга

Пуно име Карлос II од Шпаније
Датум рођења 6. новембар 1661.
Место рођења Мадрид (Шпанија)
Датум смрти 1. новембар 1700.
Место смрти Мадрид (Шпанија)
Порекло и породица
Отац Филип IV од Шпаније
Мајка Маријана од Аустрије
Супружник/ци Марија Лујза Орлеанска

Карлос II од Шпаније (шп. Carlos II de España) је био последњи шпански краљ из династије Хабзбурга.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. новембра 1661, у Мадриду, у Шпанији, а умро је 1. новембра 1700, такође у Мадриду. Био је краљ Шпаније, Напуља, Сицилије и готово целе Италије (изузев Пијемонта, Папске државе и Венеције) као и шпанских прекоморских поседа од Мексика до Филипина. Он је био једини живи наследник Филипа IV и његове друге жене и рођаке Маријане од Аустрије која је такође била из породице Хабзбург. Његово рођење је обрадовало Шпанце који су се прибојавали поделе у случају да Филип нема мушких потомака.

У шпанској историји Карлос је познат под називом Омађијани (шп. El Hechizado) што долази од ондашњег веровања да је деловање натприродних сила одговорно за његове психо-физичке поремећаје. Међутим, разлози су били другачије природе: Карлосва грана лозе Хабзбурга имала је читав низ случајева када су сестричине остављале потомство са својим ујацима: Карлоссова мајка је била сестричина његовог оца и ћерка Марије Ане од Шпаније (16061646) и цара Фердинанда III. Тако је Марија Ана њему истовремено била и тетка и баба.

Карлос је био последњи краљ из лозе шпанских Хабзбурга, физички неспособан и ментално ретардиран. Језик му је био предугачак па је његов говор био тешко разумљив. Такође је боловао од акромегалије.

Једина активност коју је енергично обављао било је стрељаштво.

Године Карлосве владавине биле су изузетно тешке за Шпанију. Економија је стагнирала, глад је харала, а моћ шпанске монархије је опадала у бројним провинцијама империје. Карлос је упао у вртлог дворских интрига и страних, нарочито француских утицаја.

Док је био малолетан, регент му је углавном била мајка. Она је била протерана од стране краљевог незаконитог брата Хуана од Аустрије Млађег али се вратила на двор након његове смрти 1679. године.

Споразумом у Лисабону 1668. са Португалијом северноафричка енклава Сеута је припала Шпанији и то је била мала надокнада за губитак Португала и португалских поседа које је Филип IV изгубио у корист војводе од Браганзе након успешног шездесетогодишњег отпора хабзбуршкој владавини.

Током Карлосве владавине цветала је шпанска инквизиција која је 1680. судила 120 људи а 21 је спаљен на ломачи. Поводом овог догађаја објављена је и велика, раскошно опремљена књига. Крајем живота, у једној од неколико самосталних одлука, Карлосс је основао Велику хунту (шп. Junta Magna) са циљем да испита деловање шпанске инквизиције.

Године 1679. осамнаестогодишњи Карлос оженио се Маријом Лујзом Орлеанском (16621689), старијом ћерком Филипа I, војводе од Орлеана и његове прве жене принцезе Хенријете од Енглеске. У ово време она је била позната као симпатична млада жена. Нису имали деце пошто је Карлос био импотентан. Марија Лујза је постала депресивна и умрла је у 27. години након десет година брака. Карлос је био дубоко потресен. Ипак због неопходности да добије наследника наредне године се оженио Маријом Аном од Нојбурга, ћерком Филипа Вилијема, изборника Палатината свастиком Леополда I, цара Светог римског царства. Ипак ни у овом браку није било потомака.

Крајем живота Карлос је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се есхумурају тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.

Када је Карлос умро 1700. године и с њим је ишчезла лоза шпанских Хабзбурга. Своју империју завештао је Филипу Бурбонском, војводи од Анжуја (унуку Луја XIV и Карлосве полусестре Марије Терезе од Шпаније- Луј је и сам полагао права на шпански трон јер је његова мајка била ћерка Филипа III).

Друге европске силе биле су против тога да читава шпанска империја припадне Бурбонима па је отпочео Рат за шпанско наслеђе. Рат је завршен тако што је део шпанске империје припао аустријским Хабзбурзима, поједине територије и повластице припале су Уједињеном Краљевству и Уједињеним провинцијама али је Филип V остао краљ Шпаније и тако отпочео лозу шпанских Бурбона.

Родослов[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карлос V, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип II од Шпаније (8=28)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела Авис
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип III од Шпаније (4=14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Максимилијан II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Аустријска (9=29)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Хабзбуршка
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип IV од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
10. Карл II Штајерски (10=24=30)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана Јагелонска
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета од Аустрије (5=15)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алберт V, војвода баварски
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Ана Баварска (11=25=31)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ана Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
1. Карлос II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карл II Штајерски (10=24=30)
 
 
 
 
 
 
 
12. Фердинанд II Штајерски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Ана Баварска (11=25=31)
 
 
 
 
 
 
 
6. Фердинанд III Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилијам V, војвода баварски
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Рената од Лорејна
 
 
 
 
 
 
 
3. Маријана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип II од Шпаније (8=28)
 
 
 
 
 
 
 
14. Филип III од Шпаније (4=14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ана Аустријска (9=29)
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карл II Штајерски (10=24=30)
 
 
 
 
 
 
 
15. Маргарета од Аустрије (5=15)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Ана Баварска (11=25=31)
 
 
 
 
 
 

Занимљивости[уреди]

Литература[уреди]

  • Baviera, Adalberto de. Mariana de Neoburgo, Reina de España Espasa-Calpe, Madrid, 1938.
  • Calvo Poyato, José. La vida y epoca de Carlos II el Hechizado Planeta, Barcelona, 1998.
  • Contreras, Jaime. Carlos II el Hechizado. Poder y melancolía en la Corte del último Austria. Temas de Hoy, Madrid, 2003.
  • Maura Gamazo, Gabriel. Vida y reinado de Carlos II Espasa-Calpe, Madrid, 1942.
  • Pfandl, Ludwig. Carlos II Afrodisio Aguado, Madrid, 1947.
  • Ribot, Luis. El arte de gobernar. Estudios sobre la España de los Austrias. Alianza, Madrid, 2006.



Претходник:
Филип IV Хабзбуршки
Шпански краљ
(16651700)
Наследник:
Филип V Бурбонски
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}