Карло IV, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карло IV Луксембуршки

XI чешки краљ - Карло IV на фрески из Келна
XI чешки краљ - Карло IV на фрески из Келна

Датум рођења 16. мај 1316.
Место рођења Праг (Чешка Краљевина, данас Чешка Република)
Датум смрти 29. новембар 1378.
Место смрти Праг (Чешка Краљевина, данас Чешка Република)
Титула цар Светог римског царства
Претходник/ци Лудвиг IV Баварски
Наследник/ци Жигмунд Луксембуршки
Порекло и породица

Карло IV, цар Светог римског царства или Карло IV Луксембуршки (чеш. Karel IV. Lucemburský, 13161378) је био:

Припада династији Луксембург. Рођен је као Вацлав, а касније је одабрао име Карло.

Младост[уреди]

Син је краља Чешке и грофа Луксембурга Јована Луксембуршког и Елишке Премисловне, последње чешке владарке из једине чешке аутохтоне владарске породице Пшемисловића. Родио се у Прагу, а образовао у Паризу, где га је отац послао (код своје сестре Марије Луксембуршке) након што га је после несугласица које је имао са његовом мајком одвојио од ње. 1323. године је миропомазан и тада је изабрао име Карло - по своме течи Карлу IV Лепом - краљу Француске). Истом приликом се и оженио Бланком од Валоа (Blanche of Valois),(не рођеном) сестром Карла IV Лепог.

У Паризу је стекао широко образовање. Будући цар је знао немачки, француски, латински и италијански, док је чешки поново научио тек по свом повратку 1333. године. Његов учитељ био је Пјер д Росјер (Pierre de Rosieres) (касније папа Климент VI). Током 1330–1331. је боравио у Луксембурку а између 1331–1333. био је заступник свога оца у северној Италији.

Краљ[уреди]

У јесен 1333. се по жељи племства вратио у Чешку и почео је да управља очевим краљевством за време његове одсутности. Током 1334. постаје маркгроф Моравске.

Још током живота Лудвига IV Баварског, уз помоћ папе Климента VI биран је за краља Светог римског царства (11. јула 1346) да би био крунисан у Бону 26. новембра 1346. Цена за то је била порицање папе у Авињону. Претходно је папа прашку бискупио повисио на архибискупију, а почела је и изградња катедрале светог Вита (21. новембра 1344). Након смрти свог оца, 26. августа 1346, Карло је наследио титулу краља Чешке и грофа Луксембурга. Крунисан је 2. септембра 1347. заједно са својом женом Бланком. За ту прилику дао је да се изради Круна светог Вацлава и уопште се у својој владавини трудио да настави славну традицију чешког краљевског рода Премисловаца, чије је по мајци био потомак. После деценије неслагања успео је да смири ривалитет изеђу краља и племства у Чешкој.

Цар[уреди]

Када је 11. октобра 1347. нагло умро Лудвиг IV Баварски, династија Вителсбах чини све да на престо Св. Римског царства доведе било кога другог краља, само не Луксембурге. Са Вителбаховима се помирио женећи се ћерком фалачког кнеза и дајући им обећање о Бранденбургу. Крунисан је 1355. као цар Светог римског царства. Од 1349. до смрти 1378. више нико није полагао право на његову позицију цара и краља.

Током своје владавине напушта идеал Светог Римског царства као универзалне монархије. Грофовију Луксембург предаје 1353. свом брату Вацлаву (Луксембуршком).

Наводно је одржавао добре односе са српским царом Душаном, чији је савременик био.

Освајања[уреди]

Карло је путем брака припојио Чешкој задње шлеско војводсво Свиднице и Јавора, купио је Доњу Лужицу 1367. године а војном силом и куповином, задобио је Брадембург 1373. године.

Унутрашња политика[уреди]

У самој Чешкој, Карло IV је постицао развој пољопривреде допремањем нових сорти воћа из Лорене и Бургундије, градио нове рибњаке и надгледао развој шума. Лично је водио походе против пљачкашких група у краљевству, надгледао развој трговине и постицао градова. Током целе владавине посвећивао је пажњу успостављању реда и мира, напретку економије краљевства као и успостављању једног сређенијег и непристраснијег судства. Покушао је да донесе законик "Maiestas Carollina" са циљем да ојача краљевску власт, реформише кривично право, оконча приватне ратове као и злоупотребе на локалним судовима али је племство одбило тај законик на скупштини сталежа 1355. године. Карло је касније административним мерама увео у праксу неке од реформи из тог законика.

Оснива универзитет и потиче хуманисте[уреди]

Кип Карла IV близу Карловог моста у Прагу

Највише је обраћао пажњу економском и интелектуалном развоју земаља Чешке круне. Основао је 1348. Карлов универзитет у Прагу. Био је то први универзитет у Централној и Источној Европи. Универзитет је био први универзитет у царству, а основан је по узору на париски. После тога у року од две деценије оснивају се и универзитети у Кракову, Печуху и Бечу.

Охрабривао је ране хуманисте. Познато је да се дописивао са Петрарком, који је посећивао и Карлов двор у Прагу. Петрарка се са своје стране надао да ће убедити Карла да премести свој двор у Рим. Било је то време, када су папе преместиле своје седиште у Авињон.

Био је поносан Прагом, а у то доба цветали су уметност и архитектура Прага, највише захваљујући царевој ризници. Од познатих знаменитост завршио је:


Говорио је пет језика: латински, чешки, немачки, француски и италијански.

Златна була из 1356.

Златна була и раздобље мира у царству[уреди]

Издао је 1356. Златну булу, која је прописивала процедуру избора краља. Пошто су мање важни кнежеви изостављени из процеса избора краља, смањује се и њихова верност царству. Велика заслуга Карла IV је раздобље мира, којим обезбеђује напредак, док у Европи траје дуги Стогодишњи рат. За разлику од претходних царева, само два пута је одлазио у Италију. Једном да се крунише и једном да помогне папи против миланске породице Висконти.

Његово француско образовање оставило је дубоки траг на Карлу IV. Његов отац Јован Луксембуршки, краљ Чешке, био је познат као франкофил и као мецена песника Гијома де Машоа. Јован Луксембуршки је погинуо у бици код Кресија 1346, борећи се на француској страни. Сестра Карла IV, Јитка Луксембуршка (Bonne de Luxembourg) удала се за француског краља Јована II Доброг. На тај начин Карло IV Луксембуршки је био ујак француског краља Карла V Мудрог.

Аутобиографија Карла IV[уреди]

Животопис римског цара Карла IV који је он сâм написао (лат. Karoli IV Imperatoris Romanorum vita ab eo ipso conscripta) је животна историја Карла IV која покрива његов живот од рођења до избора за немачког краља 1346. Карло IV је описао своје детињство које је углавном провео на двору француских краљева, своје младалачке године, женидбу и прве кораке на међународној политичкој сцени током прве половине четрнаестог века. Дело почиње Карловом поруком: „Наследницима који седе на мом двогубом простолу, спознај[те] двоструки живот света и одабери[те] онај бољи“.



Претходник:
Лудвиг IV Баварски
Краљ / цар (од 1355.) Светог Римског царства
(13461378)
Наследник:
Жигмунд
Претходник:
Јован Луксембуршки
Краљ Чешке
(13461378)
Наследник:
Вацлав IV
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Јован Луксембуршки
Гроф/војвода (од 1354.) Луксембурга
(13461353)
Наследник:
Вацлав Луксембуршки
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}