Карл Барт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карл Барт

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 10. мај 1886.
Место рођења Базел (Швајцарска)
Датум смрти 10. децембар 1968.
Место смрти Базел (Швајцарска)
Рад
Поље математика

Карл Барт (нем. Karl Barth; Базел, 10. мај 1886Базел, 10. децембар 1968) био је швајцарски математичар и протестантски теолог.

Младост и школовање[уреди]

Отац му је био професор Новог завета на теолошком факултету у Берну. После студија у Берну, Берлину, Тибингену и Марбургу ступио је на свештеничку дужност у Женеви (19091911) где је провео наредних десет година.

Наука[уреди]

Карл Бат је сарађивао са Фредриком Тејлором и веома добро упознао основе његове филозофије научног управљања. Нешто касније је увео систем научног управљања у Franklin Motor Car Company (1908—1912). Ефекти су били изненађујући – подигао је производњу за више од десет пута. Барт је предавао научно управљање на универзитетима у Чикагу и на Харварду у периоду од 19111922. године. Звали су га „ортодоксни представник научног управљања“, пошто је био уско оријентисан само на неке, пре свега математичке аспекте менаџмента.

Каријера и доба рата[уреди]

Суочен са ратним збивањима од 19141918. г. приступио је радикалном преиспитивању теолошких начела и изложио их у делу Der Romerbrief (1919). По доласку Хитлера на власт и почетка Црквене борбе (1933), Б. је “залутао” у конфесионалну Цркву. Био је један од састављача Бременске деклације из 1934. г. по питању конфесионалне Цркве. Напао је нацизам иако је исповедање вере било слободно - човек није могао да остане незаинтересован у таквим околностима. Одбивши да положи заклетву о верности пред Хитлером, остао је без своје функције после чега је напустио Немачку, а 1935. постао је професор теологије у Базелу. 1939. Одузета му је докторска титула у Минстеру .

Учење[уреди]

Његово интересовање највише су заокупљале теме о односу модерне филозофије религије према науци, култури, уметности, као и њеним симпатијама према мистицизму. Због тога је мислио да је потребно филозофију религије и саму религију вратити на постулате Реформације. Требало је вратити се на учење библијских пророка, чији су највернији интерпретатори били теолози Реформације, по Б, мишљењу. На њега су утицали Кјеркегор, Достојевски, Овербек. Од Пада па наовамо, по Бартовом мишљењу, читав човеков живот је грешан, његови интелектуални, морални и емоционални капацитети искварени, тако да у таквом друштву филозофски системи као што су Шлајермахеров или Хегелов нису применљиви. Оставио је велики утицај на британску теологију 30-их година. Неки га сматрају највећим протестантским теологом XX в.

Дела[уреди]

Најзначајнија дела су му : Das Wort Gottes und die Theologie, Die Theologie und die Kirche, Credo…

Литература о К. Барту[уреди]

  • R.B. Ho le, The Teaching of Karl Barth, 1930; J. MacConnachie, The Significanse of Karl Barth, 1931.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]