Карл Маркс
| Карл Маркс | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 5. мај 1818. |
| Место рођења | Трир (Пруска) |
| Датум смрти | 14. март 1883. |
| Место смрти | Лондон (Уједињено Краљевство) |
| Рад | |
Карл Хајнрих Маркс (нем. Karl Heinrich Marx; Трир, 5. мај 1818 — Лондон, 14. март 1883) је био утицајан немачки филозоф и економиста. Иако је имао доста успеха као новинар и као филозоф, познат је по историјским анализама међукласних односа и конфликата.
Маркс је био потомак богате јеврејске породице. Његов отац, који је био адвокат, послао га је да студира право, међутим Карл је након прве године напустио право и прешао на филозофију.
Најзначајнија дела су му „Капитал“, у којем практично успоставља политичку економију као науку, и Комунистички манифест (у чијем је писању учествовао и Фридрих Енгелс), који поставља основне идеје које ће касније утицати на формирање и ширење комунистичког покрета у свету.
Садржај |
Биографија[уреди]
Детињство[уреди]
Карл Хајнрих Маркс је рођен 5. маја 1818. у Триру, граду покрајини Доња Рајна Краљевине Пруске.[1][2] Потиче из фамилије ашкенаских Јевреја. Његов деда са мајчине стране је био рабин у Холандији, док је очева линија давала трирске рабине почевши од 1723, а звање рабина имао је и његов деда Мејер Халеви Марс.[3][4] Карлов отац, Хершел Маркс, је био први у породици који је добио секуларно образовање. Хершел Маркс је постао релативно богат, и поседовао је неколико винограда у Мозелу. Да би избегао антисемитизам, узео је немачко име Хајнрих и преобратио се из јудаизма у лутеранизам пре рођења свог сина.[5] Почео је да ради као адвокат 1815.[1][6] Као човек просветитељства, Хајнрих је био заинтересован за идеје филозофа Имануела Канта и Волтера, а учествовао је у агитацију за устав и реформе у Пруској, која је тада била апсолутна монархија.[7][8] Карлова мајка, Хенријета Пресбург, била полуписмена холандска јеврејка, која је много времена посвећивала својој породици.[9][10] Она је потицала из просперитетне пословне породице који је касније основала компанију Филипс. Њен брат и Марксов ујак Бенџамин Филипс је био богати банкар и индустријалац, од кога ће Карл и Јенни Маркс касније често тражити да траже позајмице док су були у прогонству у Лондону.[11]
Мало се зна о Марксовом детињству.[12][13] Крштен је у лутеранској црквим, заједно са својим браћом и сестрама Софијом, Херманом, Хенријетом, Луиз, Емили и Каролином у августу 1824. Имао је свог приватног учитеља до 1830., када се уписао у трирску гимназију. Директор гимназије Хуго Витенбах био пријатељ Карловог оца. Витенбах је запосли много либералних хуманиста као наставнике, што је изазивало бес пруске владе. Полиција је упала у школу у 1832, откривши да се литература која се залаже за политички либерализам дели међу студентима. Сматрајући га бунтовним, власти су извршиле реформе и заменили неколико наставника.[14][15]
У октобру 1835., са 17 година, Маркс је отишао на Универзитет у Бону. Иако је желео да студира филозофију и књижевност, његов отац је инсистирао праву као практичнијом области.[16][17] Са 18 година је избегао војну обавезу због слабих груди и придружио се Песничком клубу.[18] Као љубитељ алкохолних пича, учланио се у клуб љубитеља алколних пића, а у једном тренутку је служио као ко-председник удружења.[19] Учестовао је у тучама, а у августу 1836. је учестововао у дуелу са припадником универтитетског Борусијског корпуса.[20] Заинтересованији за пиће и дружење него за студирање права, Маркс је добијао ниске оцене, па га је отац натерао да се пребаци на озбиљнији Универзитет у Берлину.[21][22]
Референце[уреди]
- ^ а б Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. p. 7.
- ^ Wheen 2001. pp. 8,12.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 4–5.
- ^ Wheen 2001. pp. 7–9, 12.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 4–6.
- ^ Wheen 2001. p. 10.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 5, 8–12.
- ^ Wheen 2001. p. 11.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 6–7.
- ^ Wheen 2001. p. 12.
- ^ Francis Wheen, Karl Marx: A Life, (Fourth Estate, 1999), ISBN 1-85702-637-3
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. p. 12.
- ^ Wheen 2001. p. 13.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 12–15.
- ^ Wheen 2001. p. 13.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 15–16.
- ^ Wheen 2001. p. 14.
- ^ Wheen 2001. p. 15.
- ^ Wheen 2001. p. 16.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. pp. 21–22.
- ^ Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 [1936]. p. 22.
- ^ Wheen 2001. pp. 16–17.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]