Карл Ритер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карл Ритер

Carl ritter.jpg
Карл Ритер

Општи подаци
Датум рођења 7. август 1779.
Место рођења Кведлинбург (Немачка)
Датум смрти 28. септембар 1859.
Место смрти Берлин (Немачка)
Рад

Карл Ритер (нем. Carl Ritter; Кведлинбург, 7. август 1779Берлин, 28. септембар 1859) је био немачки географ и уз Александра фон Хумболта један од оснивача савремене географске науке.

Живот[уреди]

Ритер се родио 1779. године у Кведлинбургу, у северној подгорини планине Харц. Са пет година кренуо је у експерименталну школу засновану по моделима Жана Жака Русоа. По завршетку школовања запослио се као учитељ у дому извесног банкара у Франкфурту. Године 1818. постаје професор историје на Универзитету у Берлину, а већ 12 месеци касније је и докторирао. Ритер је у Пруску академију наука примљен 1822. године, а 1828. је основао Берлинско географско друштво. Преминуо је у Берлину у 80 години живота. У знак захвалности за допринос науци, планински венац у Калифорнији, у САД, понео је његово име.

Ритеров рад[уреди]

Према Ритеру, Земљу треба посматрати као природну средину. Он као најкрупније целине издваја континенте, а основна одлика структуре планете је „супротстављање земаљских полулопти — континенталне и океанске“. Напомиње да „Стари свет“ има премоћ над „Новим“, јер Евроазија је смештена у једном климатском појасу, док је Америка „растегнута“ од севера ка истоку. Тај хендикеп америчког копна онемогућава једнак развој цивилизација, напредак и међусобну интеракцију.

Држава је одраз природних услова на коме се налази“, сматрао је Ритер. У основи свега су природни услови развоја, према томе, ако две државе имају сличне климатске услове њихов утицај у свету и развој ће бити слични. Ритер је у географију увео неке појмове који су постали темељ геополитике, и расистичких идеја у будућности. Ти појмови се односе на „историјске и неисторијске народе“, као и на државу — „организам везан за тле“. Заслужан је за увођење историјског и дијалектичког метода у географску науку.

Највећи део свог живота посветио је проучавању природне средине и историјских догађаја, а нарочито њиховом утијцају на човека и друштво. Своја запажања, тезе и схватања, објавио је у књизи Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen, која је изашла у 19 томова у периоду 1817. до 1859. године. Често је, иако велики ауторитет у светској науци, оспораван од стране својих савременика, нарочито због инсистирања на природним законима.

Дела[уреди]

  • Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen - 19 томова (Географија у односу на природу и историју човека), 1817-1859. године.
  • Allgemeine Vergleichende Geographie (Општа упоредна географија), 1822. године.

Види још[уреди]

Литерарура[уреди]

  • Грчић, М. (1999): Политичка географија, Географски факултет, Београд.

Спољашње везе[уреди]