Карл XIV Јохан
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Карл XIV Јохан | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. јануар 1763. |
| Место рођења | По (Француска) |
| Датум смрти | 8. март 1844. |
| Место смрти | Стокхолм (Шведска) |
| Порекло и породица | |
Карл XIV Јохан од Шведске и Норвешке (шве. Karl XIV Johan, нор. Karl III Johan; 26. јануар 1763 — 8. март 1844) је био краљ Шведске и краљ Норвешке у периоду 1818-1844. Оснивач је династије Бернадота која је и сада на власти у Шведској.
Његово рођено име је Жан Батист Бернадот (фр. Jean Baptiste Bernadotte). Био је француски револуционарски генерал који се, након француског освајања Белгије, Холандије и области лево од Рајне, борио у италијанској армији под Наполеоном Бонапартом. Као краткотрајни министар рата и уважени војник био је конкуренција Наполеону и један од малобројних који су устанак Корзике могли да спрече. Његова жена, Дезире Клари, некадашња Наполеонова вереница, била је свастика Жозефа Бонапарте. Између Наполеона и Жан Батиста владао је неки вид љубави и мржње.
Титуле и звања[уреди]
У доба царевине Бернадот је био један од четрнаест маршала од 19. маја 1804. године, са којима је Наполеон водио ратне походе. Учествовао је у биткама код Аустерлица и Ваграма и заузео је Либек.
У његово време до 1810. био је гувернер кнежевине Хановер, Ансбаха и трговачких градова. Од цара је добио титулу принца од Понте Корва и остала висока звања. После битке код Ваграма посвађао се са царем, али је водио успешну одбрану Француске када су Енглези ушли у Холандију.
1810. га је шведски народ изабрао за престолонаследника, и краљ Шведске, који није имао деце, га је усвојио. Бернадот је постао Карл Јохан Швеђанин.
Сукоб са Наполеоном[уреди]
У наредним француским походима Шведска се поставила као њен противник и све више јој се противила, а Карл Јохан је почео да штити Наполеонове непријатеље. Тако је руском цару Александру I саветовао тактику повлачења која је француски поход на Русију довела до катастрофе. 1813. поставио се са шведским трупама против Наполеона и био је командант једне од три армије коалиције, такозване Северне армије, која се састојала од Пруса, Руса и Швеђана. Под његовом командом победили су код Билова и имали успех у биткама код Гросберена и Деневица. Када је дошло до битке код Лајпцига, у којој је оклевајући учествовао, однео је победу. У даљим ратним походима је одбијао да се бори на француском тлу да би је уништио, иако је цар Александар у њему видео Наполеоновог следбеника. Уместо тога спровео је уједињење Шведске и Норвешке.
Краљ Шведске и Норвешке[уреди]
Након тога водио је неутралну политику Шведске и није учествовао у коалицији против Наполеона за време његове владавине од сто дана, али је зато Дезире Клари на неки начин помогла да се Наполеон преда и спречи разарање Париза. 1818. године је Бернадот постао краљ Шведске Карл XIV Јохан и краљ Норвешке Карл III Јохан.
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Претходник: Карл XIII/II |
Шведски краљеви 1818—1844 |
Наследник: Оскар I |
| Претходник: Карл XIII/II |
Норвешки краљеви 1818—1844 |
Наследник: Оскар I |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |