Карнауба восак

Из Википедије, слободне енциклопедије
карнауба-палма

Карнауба восак је врста биљног воска који је добио назив по томе што се добија из карнауба-палме која расте у Бразилу.

Својства[уреди]

Карнауба восак је чврста супстанца, велике тврдоће и високе тачке топљења. Тачка топљења му износи од 355 до 357°K, сапонификациони број 74-84, киселински број 6-8, а јодни број 9-13. Затвореномрке је боје. Има пријатан, цветни мирис.[1]

Састав[уреди]

Више од половине (54%) овог воска чини несапонификовани део, а остатак чине естар церотинске киселине и мирицил-алкохола, од киселина: карнауба, церотинска и мелисинска киселина, као и трагови угљоводоника тачке топљења 333 К.[1]

Значај[уреди]

Употребљава се за израду емулзија за прављење средстава за чишћење.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Грујић-Ињац, Б. & Лајшић, С. 1983. Хемија природних производа. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет: Ниш.