Каролина од Монака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каролина

Каролина на додели награда „Медија Форум“ у Монте Карлу, 12. новембра 2009.
Каролина на додели награда „Медија Форум“ у Монте Карлу, 12. новембра 2009.

Датум рођења 27. јануар 1957.
Место рођења Монте Карло (Монако)
Титула Принцеза од Монака
Принцеза од Хановера
Порекло
Династија Грималди
Отац Реније III од Монака
Мајка Грејс Кели
Породица
Супружник Филип Жино (1978–1980)
Стефано Казираги (1983–1990)
Ернст Аугуст од Хановера (од 1999)
Деца Андреа Казираги
Шарлота Казираги
Пјер Казираги
Александра од Хановера

Каролина, принцеза од Монака, принцеза од Хановера (француски: Caroline, la princesse de Monaco, la princesse de Hanovre; немачки: Caroline, Prinzessin von Hannover, Erbprinzessin von Monaco; рођена 23. јануара 1957), пуног имена Каролина Луиз Маргерита Грималди (Caroline Louise Marguerite Grimaldi), јесте најстарија кћерка кнеза Ренија III од Монака и америчке глумице Грејс Кели. Тренутно је прва у линији наследства престола Монака, будући да њен брат и тренутни владар, Алберт II, нема легалних наследника.

Детињство и образовање[уреди]

Каролина је рођена 27. јануара 1957. у Монте Карлу, Монако. Њен отац Реније III владао је Монаком од 1950. до 2005. године, а њена мајка Грејс Кели била је америчка глумица ирског порекла, која је 1955. освојила Оскара за најбољу главну глумицу. Каролина је рођена у Кнежевској палати, у соби са зеленим зидовима, будући да је њена мајка желела да испоштује традицију својих ирских предака.[1] Носила је титулу наследне принцезе Монака до 14. марта 1958, када се родио њен брат Алберт Александар Луј Пјер. Каролинина млађа сестра Стефани Мери Елизабет 1. фебруара 1965.

Будући да је принцеза Грејс желела да своју децу заштити од свакодневне пажње медија, Каролина је већину свог детињства провела у дому мајчиних родитеља у Филаделфији.[2] Када су постали адолесценти, Каролина, Алберт и Стефани стекли су репутацију „најгламурознијих наследника круне на Старом континенту“, а родитељи су им испуњивали све прохтеве.[3] Још од детињства, Каролина је била велики заљубљеник у моду.[4] Као дете је такође играла балет и свирала клавир и флауту.[5] Образовала се у приватној школи Свете Марије, а 1974. је дипломирала филозофију, психологију и биологију на универзитету Сорбона у Паризу.

Хуманитарни рад[уреди]

Принцеза Каролина и принц Алберт са Роналдом Реганом и његовом супругом Ненси у Вашингтону 28. марта 1983.

Каролина је позната по својим учешћима у разним добротворним акцијама. Године 2003. УНЕСКО ју је именовао једним од амбасадора добре воље за науку, образовање и културу.[6] Такође је и почасна предсецника Светског удружења пријатеља деце.[7] Често донира новац и средства за организацију Црвени крст.[8] Године 2006. додељена јој је УНИЦЕФ награда за дечјег шампиона. Почасна је председница многих хуманитарних организација.

Проблеми око наследства моначанског престола[уреди]

Каролинин краљевски монограм

Каролина је тренутна наследница престола Монака, будући да њен брат и тренутни владар, Алберт II од Монака, нема легалних наследника. Уколико Алберт не остави наследника, а Каролина га надживи, она ће постати друга кнегиња Монака од 1731. Раније је постојала могућност да владар усвоји своју децу рођену ван брака и именује их наследницима,[9] али због промена у Уставу Монака из 2002. то више није могуће.[10] Иако Алберт има троје незаконите деце, ниједно не може претећи Каролину у линији наследства за моначански престо.

Будући да се Алберт до тада није женио и није добио децу, кнез Реније III је морао да промени устав да би обезбедио наследника престола, што је ојачало статусе Каролине и њених потомака у линији наследства. Монако је 2. априла 2002. прогласио Кнежевски закон 1.249, који је осигурао да уколико суверени кнез умре без легалних наследника, круна ће бити пренета на бочну линију, кнежеве браћу или сестре, по принципу примогенитуре.[10] Пре овог закона, круна се могла пренети само на директне потомке тренутног владара, искључујући његову браћу, сестре и њихову децу. Француска је такође прихватила овај закон. По договору Француске и Монака из 1918, Монако би припао Француској уколико последњи кнез умре без наследника. Овај договор више не важи од 2005. године. Тако је Каролина постала директан наследник моначанског престола. Њена деца — Андреа, Пјер, Шарлота и Александра — заузимају друго, четврто, пето и шесто, а унук Саша треће место у линији наследства.

Приватни живот[уреди]

Каролина течно говори француски, моначански, енглески, шпански, италијански и немачки језик. Њена добра пријатељица је Атина Оназис, наследница Аристотела Оназиса.[11] У октобру 2010. Каролина је од Европског суда за људска права у Стразбуру захтевала да заштите њено право на приватност, након што је немачко правосуђе одбило то да уради.[12] Суд јој је доделио 10.000 евра новчане надокнаде.

Први брак (1978–80)[уреди]

Свог првог мужа, банкара Филипа Жиноа, Каролина је упознала у Паризу, када је имала осамнаест година. Цивилно венчање одиграло се 28. јуна, а црквено 29. јуна 1978. у Монте Карлу. Пар се развео након само две године, 9. октобра 1980, без наследника. Уочи њиховог развода, кружили су многобројни трачеви да су се Каролинини родитељи Реније и Грејс обрадовали овој вести, будући да је Жино био седамнаест година старији од њихове кћери и није имао аристократско порекло.[13] Иако је дуго одбијала то да уради — и тако спречила Каролину да се са Стефаном Казирагијем венча у цркви — римокатоличка црква јој је 1992. коначно уважила поништење венчања са Жиноом.[14] У паузи између првог и другог брака, Каролина је била у кратким везама са Робертином Роселинијем, сином Роберта Роселинија и Ингрид Бергман, и са тенисером Гиљермом Виласом.

Други брак (1983–90)[уреди]

Стефано Казираги, принцеза Стефани, принцеза Каролина, принц Алберт, кнез Реније III, Ненси Реган и Роберт Адамс на откривању бисте Грејс Кели у Вашингтону у октобру 1986.

Каролина и Стефано Казираги (8. септембар 1960 — 3. октобар 1990) венчали су се 29. децембра 1983. у Монте Карлу. Казираги је био италијански бизнисмен и спортиста, три године млађи од ње, и био је називан „љубављу њеног живота“.[15] Пар је добио троје деце — Андреу Алберта Пјера 8. јуна 1984, Шарлоту Мари Помелин 3. августа 1986, и Пјера Ренија Стефана 5. септембра 1987. Шарлота и Пјер су добили имена по баби и деди са очеве стране, а Андреа по најбољем пријатељу свог оца. Идила је прекинута када је Казираги страдао у трци моторних чамаца недалеко од Монака, бранећи титулу светског шампиона у тој категорији.[16] Сахрањен је неколико дана касније у Капели мира у Монаку.[17]

Њихова деца Андреа, Пјер и Шарлота су други, трећи и четврта у линији наследства на престо Монака, одмах иза Каролине. Сво троје се баве хуманитарним радом, и често бивају проглашавани најлепшим члановима краљевских породица у анкетама многобројних часописа широм света.[18] Шарлота се бави такође јахањем, модом[19] и новинарством.[20] Након смрти Стефана Казирагија, Каролина је пет година, од 1990. до 1995, била у вези са француским глумцем Винсеном Линдоном, који је у животима њене деце преузео улогу оца.

Каролинин први унук Саша Казираги, син њеног најстаријег сина Андрее и његове тадашње веренице, касније и супруге, Татјане Санто Доминго, рођен је 21. марта 2013. године у Лондону.[21][22]

Трећи брак (1999–тренутно)[уреди]

На свој четрдесет и други рођендан, 23. јануара 1999, Каролина се удала за свог дугогодишњег пријатеља Ернста Аугуста од Хановера. Њихова кћи, Александра Шарлот Улрике Марјам Виргинија, рођена је 20. јула исте године у Феклабруку, Аустрија. Међутим, у септембру 2009, Каролина се иселила из њиховог заједничког дома у Немачкој и вратила у Монако.[23] У јануару 2010, многи часописи су објавили фотографије Ернста Аугуста како љуби млађу жену, што је довело до многобројних спекулација да се Ернст и Каролина разводе.[24] Мада живе раздвојени, њих двоје се још увек нису званично развели. Ернст Аугуст није присуствовао венчању Каролиног брата Алберта II и Шарлин Витсток 1. јула 2011.[25]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Реније III
Prince Rainier III.jpg
31. мај 1923. 6. април 2005.
Кнегиња Грејс
Kelly, Grace (Rear Window).jpg
12. новембар 1929. 14. септембар 1982.

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења
Филип Жино 19. април 1940.
  • брак разведен, трајао две године

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Стефано Казираги
Casiraghi.png
8. септембар 1960. 3. октобар 1990.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Андреа Казираги
Andrea Casiraghi.jpg
8. јун 1984. Татјана Санто Доминго
Шарлота Казираги
Charlotte Casiraghi.jpg
3. август 1986. није удата
Пјер Казираги 5. септембар 1987. није ожењен

Трећи брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења
Ернст Август од Хановера 26. фебруар 1954.

Деца[уреди]

име слика датум рођења
Александра од Хановера 20. јул 1999.

Титуле[уреди]

  • Њено Височанство наследна принцеза од Монака (27. јануар 1957 — 14. март 1958)
  • Њено Височанство принцеза од Монака (14. март 1958 — 23. јануар 1999)
  • Њено Височанство принцеза од Монака, принцеза од Хановера (23. јануар 1999 — 4. октобар 2005)
  • Њено Височанство наследна принцеза од Монака, принцеза од Хановера (4. октобар 2005 — тренутно)

Ордење и почасти[уреди]

Ордење[уреди]

  • Монако Монако: Велики крст Реда Светог Шарла
  • Монако Монако: Командир Реда за културне заслуге (од 10. новембра 2006)

Друге почасти и награде[уреди]

  • UNESCO: Амбасадор добре воље (од 2. новембра 2003)
  • UNICEF: Награда за шампиона деце (од 20. маја 2006)

Извори[уреди]

  1. ^ „Carolina de Mónaco“ (на шпанском). Википедија Приступљено 13. 7. 2011.. 
  2. ^ „Caroline, Princess of Hanover“ (на енглеском). Википедија Приступљено 13. 7. 2011.. 
  3. ^ Милица Прелевић (21. 9. 2009.). „Вољена принцеза од Монака“. Стил Приступљено 14. 7. 2011.. 
  4. ^ Марија Младеновић. „Европске принцезе под лупом“. Политика Приступљено 14. 7. 2011.. 
  5. ^ „SAR la Princesse de Hanovre“ (на француском). Palais.mc Приступљено 14. 7. 2011.. 
  6. ^ „Каролина од Монака амбасадор УНЕСКО–а“. See Cult. 3. 12. 2003. Приступљено 14. 7. 2011.. 
  7. ^ „Каролина од Монака у граду уметности“. Gloria Приступљено 14. 7. 2011.. 
  8. ^ „Caroline of Monaco“ (на енглеском). Hello! Приступљено 14. 7. 2011.. 
  9. ^ Франсоа Велд (22. 3. 2006.). „The Succession Crisis of 1918“ (на енглеском). Heraldica Приступљено 14. 7. 2011.. 
  10. ^ а б Франсоа Велд (22. 3. 2006.). „The Constitution 2002“ (на енглеском). Heraldica Приступљено 14. 7. 2011.. 
  11. ^ „Каролина од Монака: Љубав на јахању“. Gloria Приступљено 14. 7. 2011.. 
  12. ^ „Karolina od Monaka traži zaštitu evropskih sudaca“ (на бошњачком). BL!N. 13. 10. 2010. Приступљено 14. 7. 2011.. 
  13. ^ Марија Стојановић (10. 7. 2009.). „Сјај и проклетство Грималдијевих“. Данас Приступљено 14. 7. 2011.. 
  14. ^ „Princess Caroline of Monaco“ (на енглеском). Biography.com Приступљено 14. 7. 2011.. 
  15. ^ „The turbulent love lives and marriages of Albert's sisters“ (на енглеском). Hello!. 14. 6. 2011. Приступљено 14. 7. 2011.. 
  16. ^ Глен Фаулер (4. 10. 1990.). „Stefano Casiraghi, 30, Husband Of Caroline of Monaco, Is Killed“ (на енглеском). Њујорк тајмс Приступљено 14. 7. 2011.. 
  17. ^ Џ. Ренди Тараборели (2004.). „Once Upon a Time: Behind the Fairy Tale of Princess Grace and Prince Rainier“ (на енглеском). 
  18. ^ „Ко је најлепша принцеза на свету?“. Б92. 19. 4. 2011. Приступљено 14. 7. 2011.. 
  19. ^ „Шарлота Казираги заштитно лице бренда „Гучи““. Црвени тепих. 30. 6. 2011. Приступљено 14. 7. 2011.. 
  20. ^ Антонела Амапане (21. 9. 2009.). „Voglio una moda che non inquini il nostro pianeta“ (на италијанском). La Stampa Приступљено 14. 7. 2011.. 
  21. ^ „Tatiana Santo Domingo gives birth to the new Monaco royal baby“ (на енглеском). Hello. 22. 3. 2013. Приступљено 3. 5. 2013.. 
  22. ^ „Andrea Casiraghi and Tatiana Santo Domingo say 'I do'“ (на енглеском). Hello. 31. 8. 2013. Приступљено 13. 9. 2013.. 
  23. ^ Питер Ален (12. 9. 2009.). „Princess Caroline 'to divorce third husband', reigniting fears of a Monaco royal curse“ (на енглеском). Daily Mail Приступљено 14. 7. 2011.. 
  24. ^ Алан Хол (8. 1. 2010.). „Princess Caroline of Monaco hit by divorce rumours as husband is pictured kissing younger woman“ (на енглеском). Daily Mail Приступљено 14. 7. 2011.. 
  25. ^ „Joyous family celebration goes on without Ernst“ (на енглеском). Hello!. 1. 7. 2011. Приступљено 14. 7. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Каролина од Монака