Каролиншка ренесанса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример:улаз у самостан у Лорш-у

Каролиншка ренесанса је назив за културни препород (образовања, књижевности, грађевинарства) у рано време Династије Каролинга, покренут на двору Карла Великог (742814). Кориштећење појма ренесансе у овом контексту је неодговарајуће јер даје превелику тежину оживљавању антике. Због тога се често користе изрази као што су реформа Карла Великог или каролиншка обнова што боље одговара стварним догађањима у том времену. У време владавине Династије Меровинга дошло је до општег распада црквене организације, литургије, културе писмености и архитектуре. Постоје извештаји о свештеницима који нису довољно владали латинским да коректно изговоре једноставне молитве. Најкасније 777. године Карло Велики окупља на свом двору учене људе из целе Европе. То је осигурало, да је дворска школа још десетинама година остала центар латинских наука (теологија, писање историје, књжевности). У напоре и достигнућа двора за сакупљање, негу и ширење образовања који се без сумње могу назвати програмом реформи, припадају:

Четири евангелиста, књижна минијатура
  • оснивање дворске библиотеке која је обухватала сва доступна дела сакралне уметности, дакле дела црквених отаца и античких аутора;
  • развој новог облика писма за писање књига као облик свакодневног писања, такозвани каролиншки минускел, који се у изведеном облику још и данас користи;
  • сакупљање и копирање како једноставним писмом писаних текстова нпр. класика на латинском као и илустрованих и богато опремљених литургијских књига, често наслоњених на касноантичку римску и византску традицију;
  • краљевске упуте и наредбе (упоредиво са законима у данашњем смислу) којима се црквама и манастирима у царству налаже брига и нега;
  • подстицање грађевинарства, и овде посижући за језиком облика римске архитектуре.

Ахенска катедрала је самостални пројект настао под свјесним утицајем С. Витале у Равени (после 526.-547.) коју се у то време сматрали црквом краља Теодориха, и цркве Серђиа и Бакоса у Константинополису (довршена 536.). Огроман значај који се у то време поново почео давати грађевинарству огледа се у репрезентативним грађевинама владара као и у идеји о стварању идеалне манастирске архитектуре у 9. веку.

Свеукупно, значење каролиншке ренесансе за историју западне Европе се једноставно не може довољно високо вредновати. Како су 6. и 7. веку доиста били „мрачна“ стољећа, потицај Карла Великог одиграли су немерљиву улогу у сакупљању разасутог насљеђа антике. Све што је од античке литературе изгубљено, изгубило се пре 9. века. Но просветна реформа која је била постављена чврсто на темељима хришћанског учења није побудила интерес за светску уметност антике. Требало је проћи још 600 година, до праве ренесансе, да се поново „открију“ античке скулптуре.

Литература[уреди]

  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам