Каролина Возњацки

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Каролин Возњацки)
Каролина Возњацки
Каролина Возњацки
Лични подаци
НадимакКаро
Датум рођења(1990-07-11)11. јул 1990. (33 год.)
Место рођењаОденсе, Данска
ДржављанствоДанска
Висина1,77 м
Маса58 kg
ПребивалиштеМонте Карло,
 Монако
Информације о каријери
Про. каријера2005—2020
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
ТренерПјотр Возњацки
Зарада26.856.094 $
ВТА профилwww.wtatennis.com/player/caroline-wozniacki_2257889_12631
Појединачно
Победе—порази600–239
Освојени турнири22 ВТА, 4 ИТФ
Изгубљена финала16
Најбољи пласман1. (11. октобра 2010)
Тренутни пласман2. (11. јун 2018)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (2018)
Ролан ГаросЧФ (2010)
Вимблдон4. коло (2009, 2010, 2011, 2014, 2015, 2017)
ОП САДФ (2009, 2014)
Остали турнири
ВТА првенствофинале (2010)
Олимпијске игреЧФ (2012)
Парови
Победе—порази36–55
Освојени турнири2 ВТА, 0 ИТФ
Изгубљена финала1
Најбољи пласман52. (14. септембра 2009)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2. коло (2008)
Ролан Гарос2. коло (2010)
Вимблдон2. коло (2009, 2010)
ОП САД3. коло (2009)
Мешовити парови
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
Ролан Гарос1. коло (2007, 2008)
Вимблдон2. коло (2008)
ОП САД2. коло (2008)
Званични веб-сајт
https://web.archive.org/web/20120420173448/http://carolinewozniacki.dk/
Ажурирано: 29. јануар 2018..

Каролина Возњацки (дан. Caroline Wozniacki, пољ. Karolina Woźniacka; 11. јула 1990) бивша је данска тенисерка пољског порекла, некадашња првопласирана на WTA листи најбољих тенисерки света.[1] На првом месту се први пут нашла 7. октобра 2010,[2] а као првопласирана је провела укупно 71 недељу.[3] У каријери је освојила тридесет титула у појединачној конкуренцију, укључујући Отворено првенство Аустралије 2018. године. Два пута се пласирала у финале Отвореног првенства САД.[4][5] Возњацки је, такође, освојила ВТА првенство и шест Обавезних Премијер / Премијер 5 турнира.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Возњацки је кћерка пољских имиграната у Данској, Пјотра и Ане.[6] Пјотр Возњацки је тренутно њен тренер и тренер спортског центра у Данској,[7] док је њена мајка Ана играла за одбојкашку репрезентацију Пољске.[7] Њен отац се такође професионално бавио фудбалом, а након његовог трансфера у један дански клуб цела породица се преселила у Оденсе, где је Возњацки и рођена.[6] Њен старији брат Патрик професионално игра фудбал за ФК Фрем у Данској.[7]

Њене добре пријатељице међу тенисеркама су Агњешка и Уршула Радвањска, Сабина Лизики и Сорана Крстеа. Велики је обожавалац рукомета, фудбала и пливања, а уме и да свира клавир.[8] Течно говори дански, пољски и енглески језик, и разуме руски.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак[уреди | уреди извор]

Професионално је почела да игра тенис 2005. године, у својој петнаестој години. 2006. је у јуниорској конкуренцији стигла до финала Отвореног првенства Аустралије и освојила Вимблдон. Прву титулу је освојила крајем сезоне, када је у финалу ИТФ турнира у Истанбулу савладала Татјану Малек, 6-2, 6-1. Наредне године је освајила још два ИТФ турнира, а и пласирала се у друго коло Вимблдона, након чега ке по први пут ушла у првих 100 тенисерки на ВТА листи. На турниру у Токију је стигла до свог првог полуфинала, где је изгубила од Винус Вилијамс, 3-6, 5-7.

2008.[уреди | уреди извор]

Успон на ВТА листи настављен је и ове сезоне, када је на свом дебитантском наступу на Отвореном првенству Аустралије поразила Жизелу Дулко, Аљону Бондаренко и Сабину Лизики и тек у осмини финала изгубила од будуће вицешампионке Ане Ивановић са 1-6, 6-7.[10] У Дохи је добила Марион Бартоли и Анабел Медину Гаригес, а испала је у четвртфиналу од Марије Шарапове са убедљивих 0-6, 1-6. Ушла је у првих 50, а потом играла четвртфинале у Стокхолму. У Индијан Велсу и Мајамију прошла је до осмине финала, али више није могла. Прво је испала од Светлане Кузњецове, а на Ки Бискејну од Винус Вилијамс. На Ролан Гаросу 2008. у трећем колу губи опет од Ане Ивановић. На дан почетка Вимблдона, 23. јуна 2008, остварује најбољи пласнан на ВТА листи, 30. место.

Након Вимблдона, Возњацки игра на турниру у Порторожу, (Словенија), али губи у полуфиналу 6-4, 6-4 од Саре Ерани, која касније и осваја турнир. Затим наступа на турниру у Стокхолму (Шведска), где осваја своју прву ВТА титулу. У финалу је убедљиво победила Рускињу Веру Душевину, 6-0, 6-2.

Затим Возњацки игра на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. У другој рунди наноси пораз 12. носитељки Данијели Хантуховој. Међутим, губи у трећој, и то од Јелене Дементјеве, која касније осваја златну медаљу.

Возњацки у августу осваја још један турнир, Њу Хевен. На путу до титуле победила је тенисерке као што су Марион Бартоли и Ализе Корне, а у финалу побеђује Ану Чакветадзе, 3-6, 6-4, 6-1.

Каролина Возњацки је била постављена за 21. носиоца на Отвореном првенству САД 2008. Победила је у својим мечевима првог и другог кола, а по мечу је изгубила по само три гема. Пласирала се у 4. коло, у ком је изгубила од касније финалисткиње Јелене Јанковић.

Заједно са Анабел Медином Гаригес, 28. септембра је освојила Отворено првенство Кине у конкуренцији женских парова, што је њена прва титула у овој конкуренцији. Такође је победила Кају Канепи у финалу Отвореног првенства Јапана, у Токију, освојивши трећу титулу у сезони.

Њен однос победа и пораза на крају сезоне био је 58–20 у појединачној конкуренцији, а 8–9 у конкуренцији парова. Завршила је сезону као 12. у појединачној конкуренцији, а 79. у конкуренцији парова. Освојила је ВТА награду за најбољу нову тенисерку.

2009.[уреди | уреди извор]

Возњацки је 2009. стигла до 9 финала, а побиједила у 3

На прва два турнира у сезони стигла је до четвртфинала. На Окланд класику је поразила Јелена Веснина, 3–6, 6–0, 3–6, а на Међународном првенству Сиднеја другопласирана тенисерка света, Серена Вилијамс, 7–6(5), 3–6, 6–7(3), иако је имала три меч лопте када је сервирала за меч при резултату 6–5 у трећем сету. Постављена за 11. носиоца на Отвореном првенству Аустралије, изгубила је у трећем колу од тенисерке која је добила специјалну позивницу организатора, Јелене Докић, 6–3, 1–6, 2–6.

Стигла је до четвртфинала Отвореног првенства Патаје, где је поразила Магдалена Рибарикова, 6–4, 6–1. Била је први носилац на Купу Мемфиса, где је стигла до финала, у коме ју је поразила Викторија Азаренка 1–6, 3–6. Међутим, њих две су у конкуренцији парова освојиле титулу, савладавши у финалу Михаелу Крајичек и Јулијану Федак, 6–1, 7–6(2).

Стигла је до четвртфинала на прва два Обавезна Премијер турнира. На Отвореном првенству Индијан Велса изгубила је касније победнице, Вере Звонарјове, 4–6, 2–6; а на Отвореном првенству Мајамија од Светлане Кузњецове, 4–6, 7–6(5), 1–6. На овом турниру је први пут у својој каријери победила 18. носиоца Пати Шнидер и 4. носиоца Јелену Дементјеву.

Прву титулу у сезони освојила је на Тениском првенству Понте Ведра Бича, који се играо на теренима са зеленом шљаком. Савладала је Саманту Стосур, Виржини Разано, Данијелу Хантухову и Јелену Веснину на путу до финала, гдје је поразила Александру Вознијак, 6–1, 6–2. На наредном турниру са зеленом шљаком, Купу Чарлстона, у полуфиналу је савладала првог носиоца, Јелену Дементјеву, а у финалу је изгубила од Сабине Лизики, 2–6, 4–6. Изгубила је у раним фазама такмичења на њена два наредна турнира, која су играна на црвеној шљаци, Великој награди Штутгарта, у Штутгарту, и Међународном првенству Италије, у Риму. У Штутгарту ју је у другом колу поразила Марион Бартоли, 6–7(6), 4–6, а у Риму Викторија Азаренка, 2–6, 2–6. Стигла је до финала на Обавезном Премијер турниру у Мадриду, који се играо први пут, где је изгубила од прве тенисерке света, Динаре Сафине, 2–6, 4–6. Била је 10. носилац на Ролан Гаросу, где је у трећем колу изгубила од Соране Крстее, 6–7(3) 5–7. Крстеа и Возњацки су изгубиле у првом колу у конкуренцији парова од Марије Кириленко и Флавије Пенете, 4–6, 4–6.

Возњацки је била успешна у делу сезоне на трави, победила је у осам мечева за редом на овој подлози. Освојила је другу титулу сезоне на Међународном првенству Истборна, савладавши у финалу Виржини Разано, 6–7, 5–7.[11] На Вимблдону је стигла до четвртог кола, у коме је поразила Сабина Лизики, 4–6, 4–6.

На свој 19. рођендан изгубила је у финалу Отвореног првенства Шведске од Марије Хосе Мартинез Санчез, 5–7, 4–6. Након што је као носилац била слободна у првом колу Отвореном првенству Лос Анђелеса, у другом колу ју је поразила Сорана Крстеа, 6–1, 5–6, 6–7(5). На Отвореном првенству Синсинатија поразила је Јелена Дементјева, 2–6, 1–6. На Отвореном првенству Канаде изгубила је у другом колу од Ђе Џенг, 5–7, 3–6. Након тога је одбранила титулу на Отвореном првенству Њу Хејвена. У првом колу је први пут у својој каријери добила меч без изгубљеног гема. Савладала је Едину Галовиц, 6–0, 6–0, за само 41 минут. У финалу је победила Јелену Веснину, 6–2, 6–4, и тако освојила своју трећу титулу у сезони.

Возњацки је била 9. носилац на Отвореном првенству САД. Стигла је до финала, у коме је изгубила од Ким Клајстерс, 5–7, 3–6, која се тек вратила професионалном тенису, након што се повукла 2007. Постала је прва тенисерка и Данске која је играла финале неког Гренд слем турнира. Добар резултат на овом турниру омогућио јој је да напредује на ВТА листи, на 6. место.

На свом првом турниру након Отвореног првенства САД, Отвореном првенству Токија, због вируса је предала меч против Александре Вознијак у другом колу, при резултату 0–5 у првом сету. Затим је изгубила у првом колу Отвореног првенства Кине од Марије Хосе Мартинес Санчез, 7–6(5), 6–7(2), 0–6. Затим је изгубила у полуфиналу ХП Опен од Саманте Стосур, 0–6, 6–4, 4–6. Наредне седмице, на Отвореном првенству Луксембурга, предала је меч првог кола због повреде колена, при вођству 7–5, 5–0, против Ане Крамер, што је изазвало контроверзе због вођства које је имала у тренутку предаје меча.[12]

Квалификовала се за ВТА првенство, завршно првенство сезоне, које је играно у Дохи. У групној фази је изгубила од Јелене Јанковић, а победила Веру Звонарјову и Викторију Азаренку, што јој је обезбедило друго место у групи и пласман у полуфинале. Због повреде леве бутине и болова у стомаку, предала је полуфинални меч првој тенисерки света, Серени Вилијамс, при резултату 4–6, 1–0.[13]

2010.[уреди | уреди извор]

Возњацки је сезону почела учешћем на егзибиционом турниру у Хонгконгу, где је изгубила оба меча у појединачној конкуренцији за Екипу Европе, али је добила два меча у мешовитим паровима са Стефаном Едбергом. На свом првом ВТА турниру сезоне, Међународном првенству Сиднеја, изгубила је у првом колу од Ли На, 6–2, 3–6, 2–6. Била је 4. носилац на Отвореном првенству Аустралије, где је у четвртом колу други пут за редом поразила Ли На, 4–6, 3–6. Након турнира је напредовала на 3. место на ВТА листи.

На Отвореном првенству Индијан Велса била је други носилац. Стигла је до финала, у коме је поразила Јелена Јанковић, 2–6, 4–6.[14] Након турнира је остварила најбољи пласман у каријери до тада, 2. место. На Отвореном првенству Мајамија изгубила је у четвртфиналу од Жистин Енен, 7–6(5), 3–6, 4–6.[15]

Освојила је своју прву титулу у сезони на Тениском првенству Понте Ведра Бича, савладавши у финалу Олгу Говорцову, 6–2, 7–5. Након тога је учествовала у Купу Чарлстона, где је у полуфиналном мечу против Вере Звонарјове изврнула чланак јурећи скраћену лопту, па је предала меч док је губила 2–5.[16] Иако је њен чланак и даље био повређен, наставила је да игра на турнирима током сезоне на шљаци. Изгубила је у раним фазама на турнирима у Штутгарту,[17] Риму, Мадриду[18] и Варшави.[19]

Возњацки је била трећи носилац на Ролан Гаросу. Стигла је до четвртфинала, у коме је поразила будућа победница, Франческа Скјавоне, 3–6, 2–6.[20] Возњацки је играла и у пару, са Данијелом Хантуховом, али су предале меч другом кола против Серене и Винус Вилијамс због повреде десног рамена Хантухове.

Возњацки је била бранилац титуле на првом турниру сезоне на трави, Међународном првенству Истборна, али је изгубила у првом колу од Араван Резај, 4–6, 6–1, 3–6.[тражи се извор] На Вимблдону је изгубила у четвртом колу од Петре Квитове, 2–6, 0–6.[21]

Возњацки на Отвореном првенству САД 2010.

На новом турниру из Међународне серије, Отвореном првенству Данске, била је први носилац. Био је то први дански ВТА турнир, организован углавном због популарности Возњацки у Данској. Освојила је своју другу титулу у сезони, савладавши у финалу Клару Закопалову, 6–2, 7–6(5).[22]

Изгубила је у трећем колу Отвореног првенства Синсинатија од Марион Бартоли, 4–6, 1–6. Освојила је Отворено првенство Канаде, савладавши у финалу Веру Звонарјову, 6–3, 6–2.[23] Полуфинални меч је због кише био одложен два дана, па је у понедељак наредне седмице играла и полуфинални меч против Светлане Кузњецове и финале против Вере Звонарјове. Након тога је трећи пут за редом освојила Отворено првенство Њу Хејвена, савладавши у финалу Нађу Петрову, 6–3, 3–6, 6–3.[24] Због добрих резултата на ова два турнира, освојила је Летњу америчку серију тениских турнира.[25]

Због повреде прве тенисерке света, Серене Вилијамс, Возњацки је први пут у каријери била први носилац на гренд слем турниру, на Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава.[26] Стигла је до полуфинала у коме је поразила Вера Звонарјова, 4–6, 3–6.[27] Возњацки и Винус Вилијамс једине су тенисерке које су стигле бар до осмине финала на сва четири гренд слем турнира 2010.[28]

Први турнир Возњацкијеве током сезоне турнира са тврдом подлогом у Азији био је Отворено првенство Токија, где је освојила своју пету титулу сезоне, савладавши у финалу Јелену Дементјеву, 1–6, 6–2, 6–3.[29]

Након тога је освојила последњи Обавезни премијер турнир у сезони, Отворено првенство Кине, савладавши у финалу Веру Звонарјову, 6–3, 3–6, 6–3.[30] То је била њена шеста титула у сезони, а 12. у њеној каријери. Пласманом већ у четвртфинале овог турнире престигла је Серену Вилијамс на првом месту ВТА листе.[31] Постала је пета тенисерка која је стигла до првог места, а да није освојила ниједан гренд слем турнир. Такође, постала је прва тенисерка из Данске која се нашла на првом месту.[32]

На завршном првенству сезоне, ВТА првенству у Дохи, Возњацки је била у групи са Франческом Скјавоне, Самантом Стосур и Јеленом Дементјевом. Победила је Дементјеву 6–1, 6–1,[33] изгубила од Стосур 4–6, 3–6,[34] и победила Скјавоне, 3–6, 6–1, 6–1, што јој је обезбедило прво место на ВТА листи на крају сезоне.[35] У полуфиналу је савладала победницу друге групе, Веру Звонарјову, 7–5, 6–4.[36] У финалу је изгубила од Ким Клајстерс у три сета, 6–3, 5–7, 6–3.[37]

Возњацки је завршила сезону са 6 ВТА титула, што је највише од свих тенисерки. Клајстерс је освојила 5, а ниједна друга тенисерка није освојила више од две. Њен однос победа и пораза био је 65–22. Њених 65 победа било је највише у женском тенису 2010.

2011.[уреди | уреди извор]

Возњацки на Отвореном првенству Аустралије 2011.

Возњацки је почела сезону егзибиционим мечом на Тајланду против Ким Клајстерс, који је изгубила, 3–6, 6–4, 10–12.[38] Након тога је учествовала на егзибиционом турниру у Хонгконгу, где је била капетан Тима Европе. Победила је у два меча против Тима Азија Пацифик, након чега је поразила друга тенисерка света, Вера Звонарјова, 1–6, 0–6.[39] Њен први ВТА турнир био је Међународно првенство Сиднеја, где је у првом колу била слободна, а у другом изгубила од Доминике Цибулкове, 3–6, 3–6.[40]

Возњацки је била први носилац на Отвореном првенству Аустралије, што је био њен први гренд слем турнир као прве тенисерке света. Победила је Хиселу Дулко, 6–3, 6–4;[41] Вању Кинг, 6–1, 6–0;[42] Доминику Цибулкову, 6–4, 6–3;[43] Анастасију Севастову, 6–3, 6–4;[44] Франческу Скјавоне, 3–6, 6–3, 6–3;[45] у полуфиналу је изгубила од Ли На, 6–3, 5–7, 3–6,[46] иако је имала меч лопту када је сервирала при резултату 5–4 у другом сету.

Ким Клајстерс је сменила на првом месту ВТА листе 14. фебруара.[47] Возњацки је те седмице освојила Тениско првенство Дубаија, савладавши у финалу Светлану Кузњецову, 6–1, 6–3,[48] и тако се вратила на прво место.[49] Стигла је до финала Отвореног првенства Катара, савладавши у два сета Нађу Петрову,[50] Флавију Пенету[51] и Марион Бартоли.[52] У финалу је поразила Вера Звонарјова, 4–6, 4–6.[53]

Возњацки је освојила први Обавезни Премијер турнир сезоне, Отворено првенство Индијан Велса, савладавши у четвртфиналу Викторију Азаренку,[54] у полуфиналу Марију Шарапову,[55] и у финалу Марион Бартоли, 6–1, 2–6, 6–3.[56] То је била њена пета узастопна титула на Обавезним Премијер и Премијер 5 турнирима. На Отвореном првенство Мајамија изгубила је у четвртом колу од Андрее Петковић, 5–7, 6–3, 3–6.[57]

Након тога је освојила први турнир на шљаци (зеленој) у сезони, Куп Чарлстона, савладавши у полуфиналу Јелену Јанковић, 6–4, 6–4,[58] а у финалу Јелену Веснину, 6–2, 6–3.[59] Њен наредни турнир био је Велика награда Штутгарта, турнир који се игра на црвеној шљаци. У четвртфиналу је побиједила Андреу Петковић, 6–4, 6–1,[60] у полуфиналу Агњешку Радвањску, 7–5, 6–3,[61] а у финалу је изгубила од Јулије Гергес, 6–7, 3–6.[62] На Обавезном Премијер турниру у Мадриду у трећем колу је још једном поразила Јулија Гергеш, 4–6, 6–1, 3–6.[63] На Међународном првенству Италије је у четвртфиналу поразила Јелену Јанковић трећи пут ове сезоне, 6–3, 1–6, 6–3,[64] а у полуфиналу изгубила од касније побједнице турнира, Марије Шарапове, 5–7, 3–6.[65] Наредне седмице је освојила свој први турнир на црвеној шљаци, Отворено првенство Брисела, који се играо први пут. У полуфиналу је савладала прошлогодишњу победницу Ролан Гароса, Франческу Скјавоне, 6–4, 4–6, 6–3,[66] а у финалу Пенг Шуај, 2–6, 6–3, 6–3.[67]

Возњацки је била први носилац на Ролан Гаросу 2011, али је у трећем колу поразила 28. носилац, Данијела Хантухова, 1–6, 3–6.[68]

Освојила је турнир у својој земљи, Отворено првенство Данске, савладавши у финалу четвртог носиоца, Луцију Шафаржову, 6–1, 6–4,[69] што је била њена пета титула у сезони, а 17. у каријери.

На Вимблдону је трећи пут за редом изгубила у четвртом колу, овај пут од Доминике Цибулкове, 6–1, 6–7(5), 5–7.[70]

Возњацки се привремено вратила на црвену шљаку на Отвореном првенству Шведске. Побиједила је Ализе Корне, 6–4, 6–4, у првом колу,[71] а у другом је предала меч Софији Арвидсон при вођству 6–2, 0–1,[72]

Возњацки је почела Љетњу америчку серију на турниру у Торонту, гдје је била бранилац тутуле. Била је слободна у првом колу, а у другом је поразила Роберта Винчи, 4–6, 5–7.[73] На турниру у Синсинатију је изгубила у другом колу од Кристине Мекејл, 4–6, 5–7.[74] Наредне седмице је освојила своју четврту узастопну титулу на Отвореном првенству Њу Хејвена, савладавши у полуфиналу Франческу Скјавоне,[75] а у финалу Петру Цетковска, 6–4, 6–1.[76]

Возњацки је била први носилац на посљедњем гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству САД. У осмини финала је савладала Светлану Кузњецову, 6–76–8, 7–5, 6–1,[77]; у четвртфиналу Андреу Петковић, 6–1, 7–68–6[78]; а у полуфиналу је изгубила од Серене Вилијамс, 2–6, 4–6.[79]

Ња Отвореном првенству Токија је изгубила у трећем колу од Каје Канепи, 5–7, 6–1, 4–6,[80] а на Отвореном првенству Кине у четвртфиналу, од Флавије Пенете, 6–3, 0–6, 6–7(2).[81] То је био једини пораз Возњацки у дванаест четвртфинала које је играла ове сезоне.

Возњацки је на ВТА првенству била први носилац. У групној фази је победила Агњешку Радвањску, 5–7, 6–2, 6–4,[82] а изгубила од Вере Звонарјове, 2–6, 6–4, 3–6,[83] и од Петре Квитове 4–6, 2–6.[84] То је био први пут да није успела да стигне до полуфинала. Сезону је завршила на првом месту, с малом предношћу на ВТА листи у односу на другопласирану Петру Квитову.[85]

2012.[уреди | уреди извор]

Возњацки је почела сезону на Хопман купу 2012. у пару са Фредериком Нилсеном. Победила је у два од три меча која је играла у појединачној конкуренцији, Бетани Матек Сандс, 7–6(4), 6–2 и Цветану Пиронкову, 7–5, 4–6, 6–2, а изгубила је од Петре Квитове у три сета, 6–7(4), 6–3, 4–6. Возњацки и Нилесен су у пару добили меч против Американаца Мардија Фиша и Бетани Матек Сандс, 7–5, 6–3, а изгубили од Бугара Григора Димитрова и Цветане Пиронкове, 6–3, 4–6, [1–10].[86]

Први ВТА турнир на коме је Возњацки играла је Међународно првенство Сиднеја. Била је слободна у првом колу, у другом је поразила Доминику Цибулкову, 7–5, 2–6, 6–4,[87] а у четвртфиналу изгубила од Агњешке Радвањске, 6–3, 5–7, 2–6.[88]

На првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Возњацки је у првом колу савладала Анастасију Родионову, 6–2, 6–1,[89] у другом Ану Таташвили, 6–1, 7–6(4),[90] у трећем Монику Никулеску, 6–2, 6–2,[91] у осмини финала Јелену Јанковић, 6–0, 7–5,[92] а у четвртфиналу је изгубила од Ким Клајстерс, 3–6, 6–7(4), и тако изгубила прво место на ВТА листи.[93]

Њен наредни турнир било је Отворено првенство Катара, које се играло у Дохи. Била је слободна у првом колу, а у другом је изгубила од Луције Шафаржове, 6–4, 4–6, 6–7(3).[94]

Возњацки је била бранилац титуле на турнирима у Дубаију и Индијан Велсу, али није успела да одбрани ни једну титулу. У Дубаију је изгубила од Јулије Гергес, по трећи пут за редом, 6–7(3), 5–7, а у Индијан Велсу од Ане Ивановић, 3–6, 2–6,[95] након чега је први пут од 2009. испала из првих пет на ВТА листи.

Њен наредни турнир било је турниру у Мајамију, где је као четврти носилац стигла до полуфинала, у коме ју је поразила Марија Шарапова, 4–6, 6–2, 6–4.[96] У четвртфиналу је по први пут победила Серену Вилијамс, 6–4, 6–4.[97]

Возњацкијевој није било дозвољено да брани титулу на Купу Чарлстона, јер према правилима Женске тениске асоцијације на Премијер 700 турнирима могу учествовати само две тенисерке из првих шест, а пре Возњацки су се за учешће на турниру већ пријавиле Агњешка Радвањска и Саманта Стосур.[98]

Њен наредни турнир је Отворено првенство Данске у Копенхагену.

Пласман на ВТА листи на крају сезоне[уреди | уреди извор]

Година 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Пласман 237 60 12 4 1 1 10 10 8

Награде[уреди | уреди извор]

ВТА финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Легенда: пре 2009. Легенда: од 2009.
Гренд слем турнири (0–2)
Завршна првенства сезоне (0–1)
I категорија (0–0) Обавезни Премијер (2–3)
II категорија (1–0) Премијер 5 (3–0)
III категорија (1–1) Премијер (8–3)
IV и V категорија (1–0) Међународни (9–5)

Гренд слем појединачна финала (3)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
Финале 2009 Отворено првенство САД Тврда Белгија Ким Клајстерс 5–7, 3–6
Финале 2014 Отворено првенство САД Тврда Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 3–6, 3–6
Победа 2018. Отворено првенство Аустралије Тврда Румунија Симона Халеп 7–6(2), 3–6, 6–4

Победе појединачно (22)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противница у финалу Резултат
1. 8. август 2008. Отворено првенство Стокхолма Стокхолм, Шведска Тврда Русија Вера Душевина 6–0, 6–2
2. 23. август 2008. Отворено првенство Њу Хејвена (1) Њу Хејвен, САД Тврда Русија Ана Чакветадзе 3–6, 6–4, 6–1
3. 5. октобар 2008. Отворено првенство Јапана Токио, Јапан Тврда Естонија Каја Канепи 6–2, 3–6, 6–1
4. 12. април 2009. Тениско првенство Понте Ведра Бича (1) Понте Верда Бич, САД Зелена шљака Канада Александра Вознијак 6–1, 6–2
5. 20. јун 2009. Међународно првенство Истборна Истборн, УК Трава Француска Виржини Разано 7–6(5), 7–5
6. 20. август 2009. Отворено првенство Њу Хејвена (2) Њу Хејвен, САД Тврда Русија Јелена Веснина 6–2, 6–4
7. 11. април 2010. Тениско првенство Понте Ведра Бича (2) Понте Верда Бич, САД Зелена шљака Белорусија Олга Говорцова 6–2, 7–5
8. 8. август 2010. Отворено првенство Данске (1) Копенхаген, Данска Тврда (дворана) Чешка Клара Закопалова 6–2, 7–6(5)
9. 23. август 2010 Отворено првенство Канаде Монтреал, Канада Тврда Русија Вера Звонарјова 6–3, 6–2
10. 28. август 2010. Отворено првенство Њу Хејвена (3) Њу Хејвен, САД Тврда Русија Нађа Петрова 6–3, 3–6, 6–3
11. 2. октобар 2010. Отворено првенство Токија Токио, Јапан Тврда (дворана) Русија Јелена Дементјева 1–6, 6–2, 6–3
12. 10. октобар 2010. Отворено првенство Кине Пекинг, Кина Тврда Русија Вера Звонарјова 6–3, 3–6, 6–3
13. 20. фебруар 2011. Тениско првенство Дубаија Дубаи, УАЕ Тврда Русија Светлана Кузњецова 6–1, 6–3
14. 20. март 2011. Отворено првенство Индијан Велса Индијан Велс, САД Тврда Француска Марион Бартоли 6–1, 2–6, 6–3
15. 10. април 2011. Куп Чарлстона Чарлстон, САД Зелена шљака Русија Јелена Веснина 6–2, 6–3
16. 21. мај 2011. Отворено првенство Брисела Брисел, Белгија Црвена шљака Кина Пенг Шуеј 2–6, 6–3, 6–3
17. 12. јун 2011. Отворено првенство Данске (2) Копенхаген, Данска Тврда (дворана) Чешка Луција Шафаржова 6–1, 6–4
18. 28. август 2011. Отворено првенство Њу Хејвена (4) Њу Хејвен, САД Тврда Русија Петра Цетковска 6–4, 6–1
19. 23. септембар 2012. Отворено првенство Кореје у тенису Сеул, Јужна Кореја Тврда Естонија Каја Канепи 6–1, 6–0
20. 21. октобар 2012. Куп Кремља Москва, Русија Тврда (дворана) Аустралија Саманта Стосур 6–2, 4–6, 7-5
21. 20. октобар 2013. Отворено првенство Луксембурга Луксембург, Луксембург Тврда (дворана) Њемачка Аника Бек 6–2, 6–2
22. 20. јул 2014. Истанбул куп Истанбул, Турска Тврда Италија Роберта Винчи 6–1, 6–1

Порази појединачно (16)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противница у финалу Резултат
1. 26. октобар 2008. Отворено првенство Луксембурга Луксембург, Луксембург Тврда Русија Јелена Дементјева 2–6, 6–4, 7–6(4)
2. 21. фебруар 2009. Куп Мемфиса Мемфис, САД Тврда Белорусија Викторија Азаренка 6–1, 6–3
3. 19. април 2009. Куп Чарлстона Чарлстон, САД Зелена шљака Њемачка Сабина Лизики 6–2, 6–4
4. 17. мај 2009. Отворено првенство Мадрида Мадрид, Шпанија Црвена шљака Русија Динара Сафина 6–2, 6–4
5. 11. јул 2009. Отворено првенство Шведске Бостад, Шведска Црвена шљака Шпанија Марија Санчез 7–5, 6–4
6. 13. септембар 2009. Отворено првенство САД Њујорк, САД Тврда Белгија Ким Клајстерс 7–5, 6–3
7. 21. март 2010. Отворено првенство Индијан Велса Индијан Велс, САД Тврда Србија Јелена Јанковић 6–2, 6–4
8. 31. октобар 2010. ВТА првенство Доха, Катар Тврда Белгија Ким Клајстерс 6–3, 5–7, 6–3
9. 26. фебруар 2011. Отворено првенство Катара Доха, Катар Тврда Русија Вера Звонарјова 6–4, 6–4
10. 24. април 2011. Велика награда Штутгарта Штутгарт, Немачка Црвена шљака (дворана) Њемачка Јулија Гергес 7–6(3), 6–3
11. 15. април 2012. Отворено првенство Данске у тенису Копенхаген, Данска Тврда (дворана) Чешка Луција Шафаржова 6-1, 6–4
12. 4. новембар 2012. Турнир шампионки WTA Софија, Бугарска Тврда (дворана) Русија Нађа Петрова 6–2, 6–1
13. 17. март 2013. Отворено првенство Индијан Велса Индијан Велс, САД Тврда Русија Марија Шарапова 6–2, 6–2
14. 7. септембар 2014. Отворено првенство САД Њујорк, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 6–3, 6–3
15. 21. септембар 2014. Отворено првенство Токија, Јапан Токио, Јапан Тврда Србија Ана Ивановић 6–2, 7–6(2)
16. 10. јануар 2015. Окланд класик Окланд, Нови Зеланд Тврда Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 2–6, 6–3, 6-3

Парови[уреди | уреди извор]

Легенда: пре 2009. Легенда: од 2009.
Гренд слем турнири (0–0)
Завршна првенства сезоне (0–0)
I категорија (0–0) Обавезни Премијер (0–0)
II категорија (1–0) Премијер 5 (0–0)
III категорија (0–0) Премијер (0–0)
IV и V категорија (0–0) Међународни (1–1)

Победе у паровима (2)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Локација Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултати
1. 28. септембар 2008. Отворено првенство Кине Пекинг, Кина Тврда Шпанија Анабел Медина Гаригес Кина Хан Синјун
Кина Су Јин-Фан 		6–1, 6–3
2. 21. фебруар 2009. Куп Мемфиса Мемфис, САД Тврда Белорусија Викторија Азаренка Украјина Јулијана Федак
Холандија Михаела Крајичек 		6–1, 7–6(2)

Порази у паровима (1)[уреди | уреди извор]

# Датум Турнир Локација Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултати
1. 26. фебруар 2006. Куп Мемфиса Мемфис, САД Тврда Белорусија Викторија Азаренка Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Саманта Стосур 		6(2)–7, 3–6

Учешће на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Година Отворено првенство Аустралије Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД
2007. — 1. коло Француска Натали Деши 2. коло Италија Мара Сантанђело 2. коло Француска Ализе Корне
2008. 4. коло Србија Ана Ивановић 3. коло Србија Ана Ивановић 3. коло Србија Јелена Јанковић 4. коло Србија Јелена Јанковић
2009. 3. коло Аустралија Јелена Докић 3. коло Румунија Сорана Крстеа 4. коло Њемачка Сабина Лизики Финале Белгија Ким Клајстерс
2010. 4. коло Кина Ли На четвртфинале Италија Ф. Скјавоне 4. коло Чешка Петра Квитова полуфинале Русија Вера Звонарјова
2011. полуфинале Кина Ли На 3. коло Словачка Д. Хантухова 4. коло Словачка Д. Цибулкова полуфинале Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2012. четвртфинале Белгија Ким Клајстерс 3. коло Естонија Каја Канепи 1. коло Аустрија Тамира Пашек 1. коло Румунија Ирина Бегу
2013. 4. коло Русија С. Кузњецова 2. коло Србија Б. Јовановски 2. коло Чешка П. Цетковска 3. коло Италија Камила Ђорђи
2014. 3. коло Шпанија Г. Мугуруза 1. коло Белгија Ј. Викмајер 4. коло Чешка Б. Стрицова Финале Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2015. 2. коло Белорусија В. Азаренка

Женски парови[уреди | уреди извор]

Година Отворено првенство Аустралије Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД
2007. — — — 1. коло
Ема Лајн Финска		 Русија Дементјева
Италија Пенета
2008. 2. коло
Пољска Клаудија Јанс		 Кина Јан
Кина Џенг 		1. коло
Сједињене Америчке Државе Џил Крејбас		 Словенија Среботник
Јапан Сугијама 		1. коло
Сједињене Америчке Државе Џил Крејбас		 Русија Кириленко
Италија Сугијама 		2. коло
Пољска Марта Домаховска		 Шпанија Медина
Шпанија Руано
2009. 1. коло
Пољска Клаудија Јанс		 Кина Јан
Кина Џенг 		1. коло
Румунија Сорана Крстеа		 Русија Кириленко
Италија Сугијама 		2. коло
Румунија Сорана Крстеа		 Украјина Кондратјева
Француска Лефевр 		3. коло
Румунија Сорана Крстеа		 Сједињене Америчке Државе С. Вилијамс
Сједињене Америчке Државе В. Вилијамс
2010. 1. коло
Шпанија Анабел Медина		 Швајцарска Бачински
Италија Гарбин 		2. коло
Словачка Данијела Хантухова		 Сједињене Америчке Државе С. Вилијамс
Сједињене Америчке Државе В. Вилијамс 		2. коло
Индија Сања Мирза		 Зимбабве Блек
Словачка Хантухова 		2. коло
Словачка Данијела Хантухова		 Сједињене Америчке Државе Матек Сандс
Сједињене Америчке Државе Шонеси

Мешовити парови[уреди | уреди извор]

Година Отворено првенство Аустралије Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД
2007. - 1. коло (1/16)
Француска Гаел Монфис		 Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан 		- -
2008. - 1. коло (1/16)
Пољска М. Матковски		 Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
Уједињено Краљевство Џејми Мари 		2. коло (1/16)
Пољска М. Матковски		 Словенија К. Среботник
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан 		2. коло (1/8)
Пољска М. Матковски		 Зимбабве Кара Блек
Индија Леандер Паес

Успеси у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру 		Поб-Пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовала на турниру
КВ изгубила у квалификацијама 1К изгубила у првом колу
2К изгубила у другом колу 3К изгубила у трећем колу
4К изгубила у четвртом колу ГФ изгубила у групној фази такмичења
ЧФ изгубила у четвртфиналу ПФ изгубила у полуфиналу
Ф изгубила у финалу П освојила турнир

Подаци од 24. јануара 2015.

Турнир 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Поб-пор
у каријери
Гренд слем турнири
Отворено првенство Аустралије Н Н 4К 3К 4К ПФ ЧФ 4K 3K 2K 23–8
Ролан Гарос Н 1К 3К 3К ЧФ 3К 3K 2K 1K 13–8
Вимблдон КВ 2К 3К 4К 4К 4К 1K 2K 4K 16–8
Отворено првенство САД Н 2K 4K Ф ПФ ПФ 1K 3K Ф 28–8
Поб–пор 0–0 2–3 10–4 13–4 15–4 15–4 6–4 7-4 11-4 1-1 77–32
Завршна првенства сезоне
ВТА првенство Н Н Н ПФ Ф ГФ Н Н ПФ 9–7
Олимпијске игре
Летње олимпијске игре НО 3К НО ЧФ НО 5–2
Обавезни Премијер турнири
Индијан Велс Н 2К 4К ЧФ Ф П 4К Ф 4К 26–7
Мајами Н Н 4К ЧФ ЧФ 4К ПФ 3К ЧФ 19–7
Мадрид НО Ф 2К 3К 3К 1К 2К 11–6
Пекинг НК1 1К П ЧФ 3К ЧФ 2К 12–5
Премијер 5 турнири
Дубаи НК1 Н 3К П НМ5 6–1
Доха НК1 ЧФ НО НМ5 2К ЧФ 2К 6–4
Рим Н Н 3К 3К 3К ПФ 2К 1К Н 8–6
Синсинати НК1 ЧФ 3К 2К 3К ЧФ ПФ 11–6
Монтреал/Торонто Н 1К Н 2К П 2К ПФ 2К ЧФ 11–6
Токио Н Н 1К 2К П 3К ЧФ ПФ НМ5 12–5
Статистике каријере
Играла турнира 11 19 24 26 22 23 23 23 19 2 194
Стигла до финала 0 0 4 8 8 8 4 2 3 1 38
Освојила турнира 0 0 3 3 6 6 2 1 1 0 22
Поб-пор на тврдој подлози 10–5 14–9 42–13 36–17 44–9 40–11 42-14 33-12 42-15 6-2 305–109
Поб-пор на шљаци 5–3 7–6 7–5 23–6 15–6 20–5 5-4 2-6 1-2 85–43
Поб-пор на трави 0–1 1–1 4–2 8–1 3–2 3–1 3–3 4-2 6-2 32-15
Поб-пор на тепиху 2–1 9–1 5–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 16–2
Однос победа и пораза 17–10 31–17 58–20 67–24 62–17 63–17 50-21 39-22 49-19 6-2 442-171
Проценат победа 63% 65% 74% 74% 78% 79% 70% 64% 72% 75% 73%
Пласман на крају сезоне 237 60 12 4 1 1 10 10 8

Победе и порази против других тенисерки[уреди | уреди извор]

Однос победа и пораза против тенисерки које су биле међу првих десет на ВТА листи (ажурирано 24. јануара 2015):

Тенисерка Ранг Однос Проценат победа Бетон Шљака Трава Тепих
Италија Флавија Пенета 10 6–1 85% 4–1 2–0 0–0 0–0
Русија Светлана Кузњецова 2 5–4 56% 4–4 0–0 1–0 0–0
Италија Франческа Скјавоне 4 5–2 71% 4–1 1–1 0–0 0–0
Пољска Агњешка Радвањска 2 7–4 64% 6–4 1–0 0–0 0–0
Француска Марион Бартоли 9 6–2 75% 6–1 0–1 0–0 0–0
Русија Јелена Дементјева 3 5–3 63% 4–3 1–0 0–0 0–0
Русија Ана Чакветадзе 5 4–0 100% 4–0 0–0 0–0 0–0
Русија Нађа Петрова 3 5–2 71% 4–2 1–0 0–0 0–0
Швајцарска Пати Шнидер 7 4–1 80% 2–1 2–0 0–0 0–0
Белорусија Викторија Азаренка 1 4–4 50% 4–3 0–1 0–0 0–0
Србија Јелена Јанковић 1 5–5 50% 2–4 3–0 0–1 0–0
Русија Вера Звонарјова 2 4–5 44% 4–4 0–1 0–0 0–0
Словачка Данијела Хантухова 5 7–1 88% 5–0 1–1 1–0 0–0
Чешка Петра Квитова 2 5–4 56% 3–3 2–0 0–1 0–0
Јапан Кимико Дате Крум 4 2–0 100% 0–0 1–0 1–0 0–0
Аустралија Јелена Докић 4 2–1 67% 2–1 0–0 0–0 0–0
Њемачка Андреа Петковић 9 3–1 75% 2–1 1–0 0–0 0–0
Србија Ана Ивановић 1 2–5 29% 2–4 0–1 0–0 0–0
Аустралија Саманта Стосур 4 4–4 50% 1–3 1–0 2–1 0–0
Русија Марија Шарапова 1 4–5 44% 4–3 0–2 0–0 0–0
Француска Амели Моресмо 1 1–0 100% 0–0 1–0 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 1 1–10 9% 1–8 0–1 0–1 0–0
Кина Ли На 4 2–4 50% 2–4 0–0 0–0 0–0
Русија Динара Сафина 1 0–1 0% 0–0 0–1 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 1 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Белгија Жистин Енен 1 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Швајцарска Мартина Хингис 1 0–2 0% 0–2 0–0 0–0 0–0
Белгија Ким Клајстерс 1 0–3 0% 0–3 0–0 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 1 0–6 0% 0–6 0–0 0–0 0–0
Русија Марија Кириленко 10 5–1 83% 3–1 1–0 1–0 0–0
Њемачка Анџелик Кербер 5 4–5 43% 4–3 0–1 0–1 0–0
Италија Сара Ерани 5 3–1 75% 2–1 1–0 0–0 0–0
Румунија Симона Халеп 2 1–1 50% 1–1 0–0 0–0 0–0
Канада Јуџини Бушард 7 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Укупно – 106–91 54% 80–76 (52%) 20-11 (65%) 6–5 (55%) 0–0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sony Ericsson WTA Tour | Players | Stats | Caroline Wozniacki Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2010) (језик: енглески)
  2. ^ Женска тениска асоцијација: World No. 1 Wozniacki Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2010) (језик: енглески) (7. октобар 2010)
  3. ^ „Notes & Netcords” (на језику: (језик: енглески)). ВТА. 16. 1. 2012. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  4. ^ „Ким Клајстерс освојила УС Опен!”. Б92. 14. 9. 2009. Приступљено 7. 4. 2011. 
  5. ^ Sony Ericsson WTA Tour | News | Latest News | Kim's Fairytale Ending Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2009) (језик: енглески)
  6. ^ а б „About Caroline” (на језику: (језик: енглески)). carolinewozniacki.dk. Архивирано из оригинала 10. 5. 2009. г. Приступљено 31. 3. 2009. 
  7. ^ а б в Sony Ericsson WTA Tour | Players | Info (Biography) | Caroline Wozniacki Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2017), Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ Bhattacharya, Runa (12. 11. 2006). „20 Questions with Tennis Phenom Caroline Wozniacki”. Teen Vogue (на језику: (језик: енглески)). Condé Nast. Архивирано из оригинала 01. 04. 2012. г. Приступљено 31. 3. 2009. 
  9. ^ „Tennishead Q&A: Caroline Wozniacki”. tennishead (на језику: (језик: енглески)). Advantage Media Network. Архивирано из оригинала 9. 4. 2009. г. Приступљено 31. 3. 2009. 
  10. ^ „АО: Ана Ивановић у четвртфиналу”. Б92. 21. 1. 2008. Приступљено 31. 3. 2011. 
  11. ^ „Wozniacki triumphs at Eastbourne”. BBC Sport (на језику: (језик: енглески)). 20. 6. 2009. Приступљено 20. 6. 2009. 
  12. ^ „Wozniacki denies part in betting scandal”. Independent (на језику: (језик: енглески)). 26. 10. 2009. Приступљено 1. 4. 2011. 
  13. ^ „It's Venus against Serena in WTA Championships final”. Франс-Прес (на језику: (језик: енглески)). 31. 10. 2009. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 4. 4. 2010. 
  14. ^ „Jankovic Finishes With A Flourish”. SonyEricssonOpen.com (на језику: (језик: енглески)). 21. 3. 2010. Приступљено 3. 4. 2011. 
  15. ^ „Мајами: Белгијско полуфинале”. Б92. 1. 4. 2010. Приступљено 3. 4. 2011. 
  16. ^ „Vera & Sam Into Final” (на језику: (језик: енглески)). Женска тениска асоцијација. 17. 4. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  17. ^ „Штутгарт: Ровита Каролина завршила такмичење”. sportal.rs. 29. 4. 2010. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 3. 4. 2011. 
  18. ^ „Бондаренко изненадила Вознијацки”. Б92. 11. 5. 2010. Приступљено 3. 4. 2011. 
  19. ^ „Wozniacki Retires Hurt, Doubtful for French Open”. ABC News (на језику: (језик: енглески)). 20. 5. 2010. Приступљено 14. 11. 2010. 
  20. ^ „Скјавоне и Дементијева у полуфиналу Ролан Гароса”. Блиц. 1. 6. 2010. Приступљено 3. 4. 2011. 
  21. ^ „Испале Вознијацки и Бартоли”. Б92. 28. 6. 2010. Приступљено 3. 4. 2011. 
  22. ^ „Возњацки освојила Копенхаген”. Блиц. 8. 4. 2010. Приступљено 5. 4. 2011. 
  23. ^ „Титула за Возњацки у Монтреалу”. Б92. 23. 8. 2010. Приступљено 5. 4. 2011. 
  24. ^ „Невероватна Возњацки освојила титулу и у Њу Хејвену”. Блиц. 29. 8. 2010. Приступљено 6. 4. 2011. 
  25. ^ „Возњацки јури рекордну исплату”. МТС мондо. 29. 8. 2010. Приступљено 6. 4. 2011. 
  26. ^ „Надал и Каролина Вознијацки први носиоци УС Опена”. Радио 021. 25. 8. 2010. Приступљено 6. 4. 2011. 
  27. ^ „Звонарева избацила Вознијацки, Клајстерс преокретом до победе”. Блиц. 11. 9. 2010. Приступљено 6. 4. 2011. 
  28. ^ Lawless, Aaress (7. 10. 2010). „Caroline Wozniacki Dethrones Serena Williams for No. 1 Tennis Ranking”. On the Baseline Tennis News (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 14. 11. 2010. 
  29. ^ „Сјајна Вознијацки освојила и Токио”. Блиц. 2. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  30. ^ „Славље Вознијацки у Пекингу”. Вечерње новости. 11. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  31. ^ „Возњацки прва тенисерка света”. РТС. 7. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  32. ^ „Wozniacki ascends to No. 1”. FOXSports.com (на језику: (језик: енглески)). 11. 10. 2010. Приступљено 21. 1. 2011. 
  33. ^ „Доха: Победе Вознијацки и Стосур”. Б92. 26. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  34. ^ „Победе Стосур и Звонарјове”. Б92. 27. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  35. ^ „Вознијацки прва на ВТА листи до краја 2010.”. Вечерње новости. 28. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. [мртва веза]
  36. ^ „Клајстерсова и Вознијацки у полуфиналу”. Б92. 30. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  37. ^ „Ким Стигла Монику”. МТС мондо. 31. 10. 2010. Приступљено 7. 4. 2011. 
  38. ^ „Клајстерс боља од Возњацки”. Б92. 1. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  39. ^ „Прва на свету узела само гем”. Б92. 8. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  40. ^ „ВТА Сиднеј: Крај за први рекет планете”. sportal.rs. 11. 1. 2011. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  41. ^ „Вознијаки преко Дулко до другог кола”. Б92. 17. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  42. ^ „АО: Вознијаки изгубила само гем”. Б92. 19. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  43. ^ „АО: Енан испала, Винус предала”. Б92. 21. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  44. ^ „Вознијацки у четвртфиналу”. Вијести. 23. 1. 2011. Архивирано из оригинала 31. 1. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  45. ^ „АО: Ли срушила Андреу, стамена Вознијацки”. МТС мондо. 25. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  46. ^ „АО: Упорна Ли На чека Клајстерс у финалу”. МТС мондо. 27. 1. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  47. ^ „Клајстерс опет „број један“”. МТС мондо. 12. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  48. ^ „Дубаи:Вознијаки оверила прво место”. B92. 20. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  49. ^ „ВТА листа:Јелена „почистила“ Винус Вилијамс”. Вечерње новости. 21. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  50. ^ „Доха:Суморан дан за фавориткиње”. Б92. 23. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  51. ^ „Вознијацки победила Пенету у дресу Стивена Џерарда”. Блиц. 24. 2. 2011. Архивирано из оригинала 27. 2. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  52. ^ „Вознијаки наставља да „меље“”. Вечерње новости. 25. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  53. ^ „Звонарјова стала Вознијаки на пут”. Б92. 26. 2. 2011. Приступљено 9. 4. 2011. 
  54. ^ „Дан предаја у Индијан Велсу: Азаренка повредила кук, Робредо мишић!”. Блиц. 17. 3. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2011. г. Приступљено 15. 4. 2011. 
  55. ^ „Шарапова немоћна против Вознијацки, финале са Бартоли”. Блиц. 19. 3. 2011. Приступљено 15. 4. 2011. 
  56. ^ „ИНДИЈАН ВЕЛС: Вознијацки, коначно!”. МТС мондо. 20. 3. 2011. Приступљено 15. 4. 2011. 
  57. ^ „Петковић победила Вознијацки у осмини финала”. Политика. 28. 3. 2011. Приступљено 16. 4. 2011. 
  58. ^ „Јанковић изгубила од Вознијацки”. РТВ. 9. 4. 2011. Приступљено 16. 4. 2011. 
  59. ^ „Возњацки тријумфовала у Чарлстону”. Блиц. 10. 4. 2011. Приступљено 16. 4. 2011. 
  60. ^ „Возњацки добила Андреу Петковић па упутила извињење публици”. Блиц. 22. 4. 2011. Приступљено 15. 5. 2011. 
  61. ^ „Возњацки и Гергес у финалу Штутгарта”. Блиц. 24. 4. 2011. Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  62. ^ „Јулија Гергес шокирала Возњацки за трофеј у Штутгарту”. Блиц. 24. 4. 2011. Приступљено 15. 5. 2011. 
  63. ^ „Мадрид:Испали Возњацки и Мареј”. МТС мондо. 5. 5. 2011. Приступљено 15. 5. 2011. 
  64. ^ „Јелена без полуфинала”. РТС. 13. 5. 2011. Приступљено 15. 5. 2011. 
  65. ^ „Шарапова победила Возњацки, у финалу против Стосур”. Блиц. 14. 5. 2011. Приступљено 15. 5. 2011. 
  66. ^ „Вознијацки против Пенг у финалу турнира у Бриселу”. Спортска централа. 20. 5. 2011. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 22. 5. 2011. 
  67. ^ „Вознијацки освојила Брисел”. Б92. 22. 5. 2011. Приступљено 22. 5. 2011. 
  68. ^ „Наставак шокова код девојака - испале Возњацки, Гергес и Стосур!”. Блиц. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала 30. 5. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2011. 
  69. ^ „Вознијацки одбранила титулу”. РТС. 12. 6. 2011. Приступљено 12. 6. 2011. 
  70. ^ „Крај за сестре Вилијамс и Возњацки, Азаренка и Шарапова сигурне”. Блиц. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала 30. 6. 2011. г. Приступљено 4. 7. 2011. 
  71. ^ „Не сервирај, звони ми мобилни”. Б92. 6. 7. 2011. Приступљено 9. 7. 2011. 
  72. ^ „Вознијацки предала због повреде”. Б92. 6. 7. 2011. Приступљено 9. 7. 2011. 
  73. ^ „Испала Каролина Вознијацки, победа Квитове”. Блиц. 10. 8. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  74. ^ „Очајна Каролина Вознијацки испала на старту Синсинатија, Серена предала меч!”. Блиц. 17. 8. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  75. ^ „Вознијацки – Цетковска и Изнер – Бенето за титуле пред УС опен”. Блиц. 27. 8. 2011. Архивирано из оригинала 29. 8. 2011. г. Приступљено 3. 9. 2011. 
  76. ^ „Вознијацки, Лизики и Изнер са новим титулама стижу на УС Опен”. Блиц. 17. 8. 2011. Приступљено 3. 9. 2011. 
  77. ^ „Преокрет Возњацки, РФ рутински”. Блиц. 6. 9. 2011. Приступљено 18. 9. 2011. 
  78. ^ „Возњацки и Кербер у полуфиналу”. Б92. 9. 9. 2011. Приступљено 18. 9. 2011. 
  79. ^ „УС Опен: Серена и Саманта за титулу”. Б92. 11. 9. 2011. Приступљено 18. 9. 2011. 
  80. ^ „Канепи елиминисала Каролину Вознијацки”. Блиц. 28. 9. 2011. Приступљено 20. 1. 2012. 
  81. ^ „Канепи елиминисала Каролину Вознијацки”. sportal.rs. 7. 10. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  82. ^ „Почео ВТА шампионат: Преокрет Вознијацки против Радванске, пораз Шарапове”. Блиц. 26. 10. 2011. Приступљено 20. 1. 2012. 
  83. ^ „Шарапова одустала због повреде, Возњацки прва до краја сезоне”. Блиц. 26. 10. 2011. Приступљено 20. 1. 2012. 
  84. ^ „Азаренка почистила и На Ли, Квитова лако са Возњацки против Звонареве”. Блиц. 27. 10. 2011. Приступљено 20. 1. 2012. 
  85. ^ „Ана напредовала до 22. места после титуле на Балију, Јелена и даље 14.”. Блиц. 7. 11. 2011. Приступљено 20. 1. 2012. 
  86. ^ „Резултати са Хопман купа 2012.”. ИТФ. 8. 1. 2012. Архивирано из оригинала 8. 1. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012. 
  87. ^ „Сиднеј: Цибулкова намучила Каролину”. Б92. 10. 1. 2012. Приступљено 23. 1. 2012. 
  88. ^ „Радванска елиминисала Вознијацки”. Б92. 11. 1. 2012. Приступљено 23. 1. 2012. 
  89. ^ „Возњацки заборавила на повреду и пласирала се у друго коло”. Блиц. 16. 1. 2012. Приступљено 23. 1. 2012. 
  90. ^ „Вознијацки се намучила са Грузијком”. Б92. 18. 1. 2012. Приступљено 23. 1. 2012. 
  91. ^ „Возњацки, Азаренка и Радвањска без проблема до осмине финала”. Блиц. 20. 1. 2012. Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012. 
  92. ^ „Прејака Возњацки сервирала крај за Јелену”. Блиц. 22. 1. 2012. Архивирано из оригинала 24. 1. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012. 
  93. ^ „Клајстерс и Азаренка заказале полуфинале, Возњацки смењена са врха”. Спорт Клуб. 24. 1. 2012. Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. Приступљено 24. 1. 2012. 
  94. ^ „Доха: Азаренка ствано најбоља, Возњацки у великом паду”. Блиц. 15. 2. 2012. Приступљено 18. 2. 2012. 
  95. ^ „Ана блиста у Индијан Велсу, пала и Вознијацки”. Блиц. 14. 3. 2012. Приступљено 14. 4. 2012. 
  96. ^ „Шарапова прва финалисткиња”. Б92. 29. 3. 2012. Приступљено 14. 4. 2012. 
  97. ^ „Возњацки „показала зубе“ Серени и коначно је победила”. Блиц. 28. 3. 2012. Приступљено 14. 4. 2012. 
  98. ^ „Wozniacki: WTA scheduling too restrictive”. tennis.com. 11. 3. 2012. Приступљено 23. 3. 2012.  (језик: енглески)
  99. ^ Sony Ericsson WTA Tour | Players | Info (Awards) | Caroline Wozniacki Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2017), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каролина_Возњацки&oldid=27388486”