Касиопеја (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Касиопеја
Карта сазвежђа Касиопеја
кликните за већу слику
Латинско име Cassiopeia
Генитив Cassiopeiae
Скраћеница Cas
Симболизује Касиопеју, митску краљицу Етиопије
Ректасцензија 1 h
Деклинација +60 °
Површина 598 кв. степени
(Ранг: 25)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
4
Најсјајнија звезда Алфа Касиопеје (Шедар)
(привидна величина 2,15)
Метеорски ројеви

Персеиди

Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −20°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у новембру
.
уреди

Касиопеја (лат. Cassiopeia) је сазвежђе северне хемисфере, једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Препознатљиво је по карактеристичном распореду најсјајнијих звезда у облику слова W.

Митологија[уреди]

По митологији, Касиопеја је била етиопијска краљица и жена краља Цефеја која је тврдила да је лепша од Нереида, због чега је осуђена да жртвује своју ћерку Андромеду морском чудовишту. Андромеду је спасио Персеј скаменивши морско чудовиште помоћу главе Медузе. Касиопеју је Посејдон ипак казнио тако што је осуђена да се целе године окреће на небу при чему пола године проводи окренута наглавачке.

Све личности овог мита су добиле своје сазвежђе: Касиопеја, Цефеј, Андромеда, Персеј, Пегаз (крилати коњ који је изашао из Медузиног тела након што јој је Персеј одсекао главу) и Кит (морско чудовиште).

Звезде[уреди]

Класична представа Касиопеје као сазвеђжа — види се положај пет главних звезда (које формирају слово W)

W формирају звезде бета, алфа, гама, делта и епсилон Касиопеје. Бета Касиопеје (Каф, „палма“) је променљива звезда, жутобели џин магнитуде 2,28. Двоструко је већа од Сунца и 28 пута сјајнија. Алфа Касиопеје (Шедир или Шедар, „груди“) је наранџасти џин 500 пута сјајнији од Сунца, привидне магнитуде 2,25. Гама Касиопеје је еруптивна променљива чији је у максимуму сјаја светлија и од алфе и од бете (магнитуда 2,15). Делта Касиопеје (Ксора или Рухбах, „колено“) је еклипсна променњива чија магнитуда варира између 2,68 и 2,71. Епсилон Касиопеје је плавобели џин 720 пута сјајнији од Сунца, привидне магнитуде 3,38.

Ро и V509 Касиопеје су међу најлуминознијим звездама Млечног пута. Ета Касиопеје је бинарна звезда чија је примарна компонента жути патуљак налик Сунцу, а секундарна наранџасти патуљак.

Тихоова звезда (SN 1572, B Касиопеје) је супернова из 1572. године чију је појаву документовао дански астроном Тихо Брахе. У Касиопеји се налази још један остатак супернове — Касиопеја А — најснажнији екстрасоларни радио-извор (посматрано са Земље).

Облик са Алфе Кентаура[уреди]

Сунце и Касиопеја посматрано са Алфе Кентаура

Посматрано са Алфе Кентаура, најближе звезде Сунчевом систему, Сунце би било део сазвежђа Касиопеје, и видело би се као звезда привидне магнитуде 0,5 у продужетку W облика (који више не би био W већ цик-цак).

Објекти дубоког неба[уреди]

У Касиопеји се налазе два Месјеова објекта отворена јата М52 и М103. М52 је видљив већ помоћу двогледа, а кроз телескоп се види као богато јато V облика. М103 је последњи објекат који је Шарл Месје уврстио у свој каталог. Садржи између 40 и 50 звезда и налази се на око 8000 светлосних година од Земље.

Касиопеја садржи и неправилну галаксију IC 10 откривену 1887. Ова галаксија се налази у близини равни Млечног пута тако да је заклања међузвездана материја. У IC 10 се звезде формирају највећим ритмом у Локалној групи

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Касиопеја (сазвежђе)