Кастиља

Кастиља (шп. Castilla), је име историјске регије у Шпанији, која обухвата унутрашњи део Пиринејског полуострва. Име је добила по бројним утврђењима грађеним у борби против Мавара а која се називају кастел (каштел).

Географски подаци

Ова регија се дели на Стару Кастиљу на северу (66.107 km²) и Нову Кастиљу на југу (73.363 km²). На подручју Нове Кастиље налази се главни град Шпаније Мадрид.

Историја

Када су Арапи, односно Маври, у 8. веку освојили већи дио Пиринејског полуострва, Визиготи и друго хришћанско становништво одржали су се на северу, формирајући краљевину Астурију. У 9. веку Астурија преотима од Арапа подручје до реке Дуера. Формира се грофовија Кастиља. У 10. веку кастиљски грофови стичу независност.

Хришћанске државице на том подручју, непрекидно су ратовале против Арапа, али и међусобно. Године 1029. Кастиља потпада под краљевину Навара, која се већ 1035. распада на Кастиљу, Навару и Арагон. Кастиљски краљ Фернандо I освојио је Леон и део Наваре. Након његове смрти краљевина је подељена међу његовим синовима. Алфонсо VI Храбри у борби са својом браћом поново уједињује земље под влашћу свога оца. Године 1085. осваја арапски Толедо, што је прво веће хришћанско освајање и почетак реконквисте.

Након дуготрајних династичких борби, краљ Фернандо III од Кастиље постиже одлучне успехе. Коначно је под једном круном сјединио Кастиљу и Леон (1230), носећи титулу „краљ Кастиље и Леона“. Потискује Арапе из Кордобе (1236.), Мурције (1241.) и Севиље 1248.. Тиме је Кастиља постала најјача држава на Пиринејском полуострву.

Године 1257. Алфонсо X Мудри осваја Кадиз. У исто време напредује краљевство Арагон, с којим се Кастиља бори за превласт.

Почетком 15. века Хенрик II запоседа Канарска острва. Године 1462. Хенрик IV (1425-1474) осваја Гибралтар. Хенрик IV године 1465. је присиљен на абдикацију у корист свог брата Алфонса. Овај међутим умире 1468. Борбе за наследство прерастају у грађански рат.

Стварање Шпаније

Након смрти Хенрика IV 1474. године, његова полусестра Изабела I од Кастиље (1451-1504) проглашава се краљицом и добија подршку Кортеса. Она је била удата за арагонског престолонаследника Фернанда II од Арагона , који након смрти свог оца 1479. постаје краљ Арагона.

Иако свако задржава своје титуле, заједно владају Кастиљом, Леоном и Арагоном. Владају као апсолутисти и проводе одлучне и често окрутне политичке и административне мере за уједињење све три краљевине.

Њихова кћерка Хуана I од Кастиље је након смрти неколико браће и сестара, постала Изабелина наследница. Након смрти њеног мужа Филипа Лепог због бизарног и опсесивног понашања, Кортес ју је прогласио лудом и затворио, али Фернандо није успео у покушају да буде проглашен краљем.

Њен син Карло I Хабзбуршки (1500-1558) бива проглашен за подвладара; фактички ће, од свог пунолетства, владати сам. Од оца је наследио титулу бургундског војводе, од деде 1516. круну Арагона, а 1519. изабран је за немачког цара као Карло V).

Када Карло I абдицира 1556. године, његов син Филип II наслеђује круну уједињене Шпаније.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кастиља

• www.reconquista.wisis.de Реконквиста пројект - средњовековна историја Кастиље.