Кастиља

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кастиља (шп. Castilla) име је историјске регије у Шпанији, која обухвата унутрашњи део Пиринејског полуострва. Име је добила по бројним утврђењима грађеним у борби против Мавара а која се називају кастел (каштел).

Географски подаци[уреди]

Ова регија се дели на Стару Кастиљу на северу (66.107 km²) и Нову Кастиљу на југу (73.363 km²). На подручју Нове Кастиље налази се главни град Шпаније Мадрид.

Историја[уреди]

Када су Арапи, односно Маври, у 8. веку освојили већи дио Пиринејског полуострва, Визиготи и друго хришћанско становништво одржали су се на северу, формирајући краљевину Астурију. У 9. веку Астурија преотима од Арапа подручје до реке Дуера. Формира се грофовија Кастиља. У 10. веку кастиљски грофови стичу независност.

Хришћанске државице на том подручју, непрекидно су ратовале против Арапа, али и међусобно. Године 1029. Кастиља потпада под краљевину Навара, која се већ 1035. распада на Кастиљу, Навару и Арагон. Кастиљски краљ Фернандо I освојио је Леон и део Наваре. Након његове смрти краљевина је подељена међу његовим синовима. Алфонсо VI Храбри у борби са својом браћом поново уједињује земље под влашћу свога оца. Године 1085. осваја арапски Толедо, што је прво веће хришћанско освајање и почетак реконкисте.

Након дуготрајних династичких борби, краљ Фернандо III од Кастиље постиже одлучне успехе. Коначно је под једном круном сјединио Кастиљу и Леон (1230), носећи титулу „краљ Кастиље и Леона“. Потискује Арапе из Кордобе (1236.), Мурције (1241.) и Севиље 1248.. Тиме је Кастиља постала најјача држава на Пиринејском полуострву.

Године 1257. Алфонсо X Мудри осваја Кадиз. У исто време напредује краљевство Арагон, с којим се Кастиља бори за превласт.

Почетком 15. века Хенрик II запоседа Канарска острва. Године 1462. Хенрик IV (1425—1474) осваја Гибралтар. Хенрик IV године 1465. је присиљен на абдикацију у корист свог брата Алфонса. Овај међутим умире 1468. Борбе за наследство прерастају у грађански рат.

Стварање Шпаније[уреди]

Након смрти Хенрика IV 1474. године, његова полусестра Изабела I од Кастиље (1451-1504) проглашава се краљицом и добија подршку Кортеса. Она је била удата за арагонског престолонаследника Фернанда II од Арагона, који након смрти свог оца 1479. постаје краљ Арагона.

Иако свако задржава своје титуле, заједно владају Кастиљом, Леоном и Арагоном. Владају као апсолутисти и проводе одлучне и често окрутне политичке и административне мере за уједињење све три краљевине.

Њихова кћерка Хуана I од Кастиље је након смрти неколико браће и сестара, постала Изабелина наследница. Након смрти њеног мужа Филипа Лепог због бизарног и опсесивног понашања, Кортес ју је прогласио лудом и затворио, али Фернандо није успео у покушају да буде проглашен краљем.

Њен син Карло I Хабзбуршки (1500—1558) бива проглашен за подвладара; фактички ће, од свог пунолетства, владати сам. Од оца је наследио титулу бургундског војводе, од деде 1516. круну Арагона, а 1519. изабран је за немачког цара као Карло V).

Када Карло I абдицира 1556. године, његов син Филип II наслеђује круну уједињене Шпаније.


Спољашње везе[уреди]

  • www.reconquista.wisis.de Реконкиста пројект - средњовековна историја Кастиље.