Каталаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каталаза
Идентификатори
ЕЦ број 1.11.1.6
ЦАС broj 9001-05-2
ИнтЕнз IntEnz view
БРЕНДА BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
КЕГГ KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
ПРИАМ profile
ПДБ structures
Онтологија гена AmiGO / EGO
Каталаза
PDB 7cat EBI.jpg
Идентификатори
Симбол Catalase
Пфам PF00199
ИнтерПро IPR011614
ПРОСИТЕ PDOC00395
СКОП 7cat
Каталаза

PDB rendering based on 1dgb.
Доступне структуре
1DGB, 1DGF, 1DGG, 1DGH, 1F4J, 1QQW
Идентификатори
Симболи CAT; MGC138422; MGC138424
Вањски ИД OMIM115500 MGI88271 HomoloGene55514 GeneCards: CAT Gene
ЕЦ број 1.11.1.6
Преглед РНК изражавања
PBB GE CAT 201432 at tn.png
PBB GE CAT 211922 s at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 847 12359
Eнсембл ENSG00000121691 ENSMUSG00000027187
UниПрот P04040 Q3TVZ1
Реф. Секв. (иРНК) NM_001752.3 NM_009804.2
Реф. Секв. (протеин) NP_001743.1 NP_033934.2
Локација (УЦСЦ) Chr 11:
34.46 - 34.49 Mb
Chr 2:
103.29 - 103.33 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Каталаза је широко распрострањен ензим и среће се код прокариота и еукариота. Представља део антиоксидативне заштите организма. Каталаза разлаже токсични водоник пероксид на молекул кисеоника и воду. Водоник пероксид заједно са супероксидним анјоном2-), хидроксилним радикалом (ОН*) и синглетним кисеоником спада у слободне радикале кисеоника.[1][2]

Грађа, особине, улога[уреди]

Каталаза је изграђена из четири подјединице (тетрамер), при чему свака подјединица садржи по молекул хема.[3][4] Заступљен је готово код свих организама, почев од микроорганизама, биљака, животиња до човека. Код човека је широко заступљена, посебно у ћелијама јетре у пероксизомома и црвеним крвним зрнцима. Основна улога овог ензима је разградња водоник пероксида: 2\, H_2O_2 \longrightarrow O_2 + 2\, H_2O

Код човека и други ензими као нпр. глутатион пероксидаза могу да разграде водоник пероксид. Глутатион пероксидаза је у физиолошким условима (мала концентрација водоник пероксида), чак активнија од каталазе. Кад концентрација водник пероксида порасте укључује се каталаза.

Многе бактерије поседују овај ензим, као један од патогених фактора. У процесу фагоцитозе леукоцити (ћелије одбрамбеног система) убијају бакерије стварањем поменутих слободних радикала кисеоника. Присуство каталазе код неких бактерија им омогућава да преживе у непријатељској средини. На основу присуства овог ензима могу се идентификовати неке бактерије као нпр. стафилококус ауреус. Уколико се дода водоник пероксид услед његове разградње каталазом појављују се мехурићи кисеоника.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација ISBN 86-387-0622-7
  2. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  3. ^ Chelikani P, Fita I, Loewen PC (January 2004). „Diversity of structures and properties among catalases“. Cell. Mol. Life Sci. 61 (2): 192-208. DOI:10.1007/s00018-003-3206-5. PMID 14745498. 
  4. ^ Goodsell DS (1. 9. 2004.). „Catalase“. Molecule of the Month. RCSB Protein Data Bank Приступљено 11. 2. 2007.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]