Каталина Арпад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каталина Арпад

Catherine.0.arpad-1-.jpg

Порекло
Породица
Супружник Стефан Драгутин
Деца Стефан Владислав II
Стефан Урошиц Немањић
Јелисавета Немањић

Каталина (средина 13. века — после 1316) је била угарска принцеза и српска краљица, супруга краља Драгутина.[1]

Биографија[уреди]

Рођена је као ћерка угарског краља Иштвана V (Стефана V) Арпада и његове супруге Елизабете Куманске, у време када је на власти био деда Бела IV из династије Арпад.

Удала се за Драгутина око 1268. када је његов отац краљ Стефан Урош I заробљен у српско-угарском рату. Једна од одредби којом је успостављен мир је била и склапање брака између Каталине и Драгутина, Урошевог најстаријег сина. Претпоставља се да је брак склопљен најкасније 1270. године јер је тада дошло до смене на угарском престолу, после Беле IV на власт је дошао Иштван (Стефан) V. Драгутин је ступио на власт 1276. године, па је у периоду до 1282. Каталина била краљица Србије, а Драгутин краљ.

Сремска краљевина краља Драгутина

После пада са коња када је сломио ногу 1282. године краљ Драгутин је уступио престо брату Милутину. Склопили су Дежевски споразум којим је обавезано да после краља Милутина власт наследи један од Драгутинових синова. Драгутин је задржао управу над једним делом земље, а од Угара је добио Београд, део Срема, данашњу Мачву, Усору, Соли. Као сремски краљ овим подручјем краљ Драгутин је управљао све до своје смрти 1316. године.

Јелисавета Арпад је била сестра краљице Каталине у коју се заљубио српски краљ Милутин и оженио се њом 1283. године. Брак је потрајао око годину и под притиском краљ Милутин је морао да одустане од тога и врати Јелисавету у Угарску јер се била пре 1283. замонашила. Архиепископ Данило II је забележио да је Симонида Немањић, жена краља Милутина, посетила краљицу Каталину у њеном дворцу у Београду 1315. године. Каталина је узвратила посету и заједно су се поклониле гробу своје свекрве Јелене у манастиру Градац.[1]

Познато је да је Каталина умрла после краља Драгутина, историјски извори нису сачували више података о њиховом заједничком животу.

Познато је да су Драгутин и Каталина имали два сина и четири ћерке, међу којима су:

Њен лик је сачуван у облику фреске уз лик краља Драгутина у његовима задужбинама црква Светог Ахилија у Ариљу и капели манастира Ђурђеви ступови.[1] У Троношком летопису из 1791. године наводи се да је Каталина ктитор манастира Троноше.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Српски биографски речник, том 4, Матица српска, 2009. године, одредница „Каталина/Кателина“, стр. 890.

Спољашње везе[уреди]