Катахреза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Катахреза (грч. katachresis - рђава употреба, злоупотреба) је унутрашње противречна фигура којом се означава супротстављеност између првобитног дословног значења речи и њене метафоричне, пренесене употребе („посолити шећером“) или противречност између низа метафора које песник доводи у везу. Такав случај се јавља код Шекспировог Хамлета: „наоружати се против мора брига“.

Катахреза у античкој реторици[уреди]

У античкој реторици катахреза је имала вишеструко значење:

  1. Означавала је „метафору из нужде“, када за неки појам не постоји назив, па се говорник или писац потпомаже употребом сликовитог израза и тада је у питању метафоричка катахреза. Када у ту сврху користи пренесени израз онда је таква катахреза метонимијска.
  2. Такође, појам катахрезе је обухватао и неправилну или неадекватну метафору у којој се замењује значење појмова међу којима нема праве сличности или сродности (нпр. „угасите свирке свеколике“, „одликовао се свим могућим манама“). У случајевима када је нехотична, оваква катахреза се сматра стилском грешком, док се свесно направљена схвата као изражавање дубље спознаје присутне у наизглед дисјунктивним изразима и тада може да постане оксиморон или синестезија.
  3. Катахреза је означавала и погрешну упоребу речи која није у складу са њеним правим значењем.