Католицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Католици)
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Католицизам (вишезначна одредница).

Католицизам (лат. catholicismus; од грч. καθολικόςсвеопшти, сагласно свему) је највећа хришћанска вјероисповијест на планети. Утврђена је у 11. вијеку на територији бившег Западног римског царства.

Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054) између Цариградске и Римске патријаршије. Источна хришћанска црква је задржала назив Православна, док западна хришћанска црква данас носи назив Католичка црква. Прекиди евхаристијског општења Цариграда и Рима бивали су још од средине 10. вијека.

Католичка црква[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Католичка црква

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22 источне католичке цркве. На челу Католичке цркве се налази римски бискуппапа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештва Римске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани на екуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела на бискупије, које се код источних католичких цркава називају епархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина[уреди]

Доктрина католицизма заснива се на Библији и Светом предању, које укључује одређена правила васељенских сабора. Основна правила су изложена у Катихизису Католичке цркве, а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике[уреди]

Католичка црква има разна доктринална правила, од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике.

  • вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основао Исус Христос;
  • вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
  • коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
  • вера да је евхаристија истински тијело и крв Христово;
  • разликовање две врсте дивљења према светима: latria је клањање Богу, а dulia свецима;
  • вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
  • вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
  • догмат о безгрешном зачећу Дјеве Марије;
  • велико поштовање Дјеве Марије (hyperdulia);
  • нераскивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
  • поштовање мученика, светаца и блаженика разликујући начин обожавања;
  • учење о чистилишту;
  • учење о индулгенцијама;
  • централизована црквена организација, насупрот православним аутокефалним и аутономним црквама;
  • монархистичка власт римског папе над цијелом Црквом;

Обреди[уреди]

Католичка миса

У Католичкој цркви постоји седам светих тајни:

Постоји неколико богослужбених обреда: латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди. Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда[уреди]

Одлике латинског обреда су:

  • обавезни целибат свештенства;
  • крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
  • миропомазање може вршити једино бискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
  • при евхаристији се, по правилу, користи бесквасни хљеб;
  • причешћивање мирјана или тијелом, или тијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
  • додавање „и од Сина“ (филиокве) у Симбол вјере. Католичко учење учи да Свети дух исходи и од Оца и од Сина, насупрот православном учењу да Свети дух исходи само од Оца;
  • наглашава се значење ријечи Христа у анафори умјесто епиклези;
  • крсти се слијева на десно, а не сдесна на лијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет рана Христових.

Распрострањеност[уреди]

Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из 2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска, Италија, Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Хрватска, Ирска, Малта и др). У 21 држави Европе, католици чине већину становништва, а у Њемачкој, Холандији и Швајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелој Јужној и Централној Америци, у Мексику, на Куби, у Канади и САД.

У Азији, католици преовлађују на Филипинима и у Источном Тимору, а велики број католика је и у Вијетнаму, Јужној Кореји и Кини.

На Блиском истоку, католици су присутни у Либану (маронити и др.).

У Африци, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међу Бјелорусима, Словацима, Мађарима, Румунима, Украјинцима, Закарпатским Русинима итд.; а такође мањим дијелом и међу Албанцима, Грцима, Бугарима, Србима и Русима. Католици других источних обреда живе у Индији, на Блиском истоку, Египту, Етиопији, Еритреји, Ираку итд.

Критика православних[уреди]

Критика православних теолога најбоље је исказана речима светог Јована Кронштатског у његовом делу ”Мисли о цркви”:[тражи се извор од 04. 2012.] „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју." „Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили да критикују самога Христа, Саму Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, например, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]