Каунас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каунас
лит. Kaunas

Kaunas montage.jpg
Знаменитости Каунаса

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Литваније Литванија
Округ Каунас округ
Општина Каунас
Становништво
Становништво 352.279
Географске карактеристике
Координате 54°54′18″N 23°56′24″E / 54.905, 23.94
Површина 157 км²
Каунас на мапи Литваније
{{{alt}}}
Каунас
Каунас на мапи Литваније
Остали подаци
Веб-страна www.kaunas.lt


Координате: 54° 54′ 18" СГШ, 23° 56′ 24" ИГД
Каунас (лит. Kaunas, рус. Ковно, нем. Kauen, пољ. Kowno) је други град по величини у Литванији, смештен у њеном средишњем делу. Између два светска рата то је био главни град Литваније. Град је управно средиште истоименог Каунас округа.

Каунас има 352.279 становника (2009. г.).

Назив града[уреди]

Пре литванске независности био је познат као Ковно, што представља словенски облик имена града. Порекло назива града је највероватније везано за лично име.

Природни услови[уреди]

Каунас је смештен готово у „географском средишту“ Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 102 км западно, а од литванске луке на Балтику и трећег града по величини у држави, града Клајпеде 215 км југоисточно.

Рељеф: Град Каунас се налази у равничарском подручју, на приближно 30 метара надморске висине. Старо језгро града се образовало на стратешки важном брежуљку изнад ушћа река.

Клима: У Каунасу влада континетална клима.

Воде: Каунас је смештен на ушћу две реке важне за Литванију, Нериса и Њемена. Како су ове реке границе између историјских литванских покрајина, Каунас се делом налази у Џукији, делом у Сувалкији и делом у Аукштајтији. Овако повољан положај био је велика предност у мирним временима, али је у време ратова узроковао пустошења ово статешки добро постављеног града.

Историја[уреди]

Каунашки замак
Улица слободе, главна пешачка улица у Каунасу

Према предању град је основан 1030. године, али први пут се 1361. године спомиње у писаним изворима. У 13. веку изграђени су зидови као заштита од сталних упада Тевтонских витезова. Тевтонски витезови су освојили Каунас 1362. године и уништили су замак Каунас. Витаутас Велики му је дао права 1408. године. Каунас је добио на значају, јер је представљао раскрсницу трговачких путева, а био је речна лука. Члан Ханзеатске лиге постао је 1441. године. До 16. века имао је јавну школу, болницу.

За Каунас 17. и 18. век нису били тако срећни. Руска војска је 1665. године неколико пута нападала град, а 1701. г. Швеђани су га заузели. Куга је харала градом 1657. и 1708. године, а део Каунаса је страдао у пожарима 1731. и 1732. године. После коначне деобе Пољско-литванске државе 1795. године. Каунас је припао Руском царству. Наполеон је 1812. године два пута прошао кроз Каунас уништавајући га. Железница је 1862. године повезала Русију са Немачком, а Каунас је постао важно железничко чвориште. Постепено је град постао средиште литванског народног препорода. Град су поред Литванаца насељавали и Руси, Јевреји, Немци и Пољаци.

Каунас су после Првог светског рата заузели бољшевици, па Пољска, да би накрају постао главни град Литваније. Тада је Каунас био и највећи град Литваније, с обзиром да је данашњи Вилњус био део међуратне обзиромПољске. Све ово је довело до раста и развоја града, који је прекинут 1940. године, када је Совјетски Савез је припојио Каунаса са већим делом тадашње Литваније. Град је постао део Литванске ССР, а ускоро је седиште републике пренешено у Вилњус. Почетком немачке најезде на СССР 25. јуна 1941. године групе наоружаних Литванаца, које је предводио Алгирда Климаитис напали су 38.000 Јевреја у Каунасу, од чега су убили њих 3.800. Већину преосталих Јевреја затворили су у концлогор Кауен. Само 3.000 Јевреја је преживело рат.

Становништво[уреди]

Током протеклих две деценије становништво Каунаса се стално смањује:

  • 1796. 8.500
  • 1860. 23.300
  • 1897. 71,000
  • 1923. 92.000
  • 1940. 154.000
  • 1966. 275,000
  • 1989. 418.087
  • 2001. 378.943
  • 2009. 352.279

Етнички састав: Иако је Каунас кроз историју био увек верски и етнички мешовито насељ, увек је имао израженији „литвански“ каратер у односу на друге значајне градове у данашњој Литванији (посебно у односу на Вилњус). Послдедњих деценија град је умногоме изгубио ову „шароликост":

1939. године

  1. Литванци 60%
  2. Јевреји 25%
  3. Пољаци 10%
  4. остали 5%

2001. године

  1. Литванци 92,9%
  2. Руси 4,4%
  3. Украјинци 0,5%
  4. Пољаци 0,4%
  5. остали 1,8%

Градске знаменитости[уреди]

Каунас има очувано старо градско језгро (мада скромно по значају), као и веома занимљив источни „анекс“ уз њега - део града образован у циљу стварања престонице међуратне Литваније са бројним здањима управе и културе од националног значаја.

Највеће Знаменитости:

  • Каунашки замак, 14. век,
  • Римокатоличка Црква св. Витаутаса, најстарија у граду,
  • Римокатоличка Катедрала св. Петра и Павла,
  • Руска православна Црква св. Архангела Михајла,
  • Римокатолички манастир Пажаислис
  • Стара градска кућа.

Спорт[уреди]

Познат је по кошаркашком клубу Жалгирис, који је био један од најјачих европских кошаркашких клубова.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :