Каштела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каштела

Kastel stari.jpg
Каштела

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 38.667
Географске карактеристике
Координате 43°32′50″N 16°25′36″E / 43.547090939819405, 16.426755749471038
Површина 57,67 км²
Каштела на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Каштела
Каштела на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иван Удовичић
Поштански код 21212

Каштела су град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај[уреди]

Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.

Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1]

Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.

1420. године су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. - 17. века посуто градићима „каштелима“, добило је своје данашње име.[1]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.

Број становника по пописима[2]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
5.097 5.829 5.981 6.582 7.286 7.460 8.346 8.895 9.731 11.036 13.526 18.805 24.328 29.168 34.103 38.667

Напомена: Настао из старе општине Каштела. Од 1948. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.

Градска насеља[уреди]

Каштела су оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:

  • Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић[1]
  • Каштел Нови, саградио га је 1512. године Павао Ципчић [1]
  • Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
  • Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
  • Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године[1]
  • Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
  • Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]

Култура и спорт[уреди]

  • Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
  • Музеј "Подворје" у Каштел Сућурцу
  • ФК "Јадран", Каштел Сућурац
  • ФК "ГОШК", Каштел Гомилица
  • ХФК "Вал", Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб "Младост", Каштел Лукшић
  • Одбојкашки клуб "Каштела ДЦ", Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб "Марина Каштела", Каштел Камбеловац
  • Рукометни клуб "Каштела Адриахем", Каштел Гомилица
  • Карате клуб "Фортитер Каштела", Каштел Нови
  • Џудо клуб "Далмацијацемент", Каштел Сућурац
  • ПОГШ "Јосип Хатзе", Каштел Лукшић

Градови побратими/пријатељи/сарадници[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]