Каштела
| Каштела |
|
|---|---|
|
|
|
.gif) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Становништво | |
| Становништво (2001) | 34.103 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 57,67 km² |
 Каштела
Каштела на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јосип Беркет |
| Поштански код | 21212 |
Каштела је град у Хрватској који административно припада Сплитско-далматинској жупанији.
Садржај |
Географски положај [уреди]
Каштела је град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина.
Лежи испод горе Козијака између Трогира и Сплита а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1] 1420. године су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских навала од 15. - 17. века посуто градићима „каштелима“, добило је своје данашње име.[1]
Каштела је оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:
- Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић[1]
- Каштел Нови, и саградио га је 1512. године Павао Ципчић [1]
- Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
- Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
- Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године[1]
- Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
- Каштел Сућурац, који је основан 1907. године а спомиље се већ у 9. веку, градић је доцније утврђен а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]
Град Каштел је удаљен десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезана главним путним правцима с тим делом Далмације, али и с континенталном Хрватском.
Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиово на југу. У геолошком смислу преовладавају кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, особито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.
Култура и спорт [уреди]
- Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
- Музеј Подворје у Каштел Сућурцу
- ФК Јадран Каштел Сућурац
- ФК ГОШК Каштел Гомилица
- ХФК Вал Каштел Стари
- Одбојкашки клуб Младост, Каштел Лукшић
- Одбојкашки клуб Каштела ДЦ, Каштел Стари
- Одбојкашки клуб Марина Каштела, Каштел Камбеловац
- Рукометни клуб Каштела Адриахем, Каштел Гомилица
- Карате клуб Фортитер Каштела, Каштел Нови
- Џудо клуб Далмацијацемент, Каштел Сућурац
- ПОГШ Јосип Хатзе, Каштел Лукшић
Градови побратими/пријатељи/сарадници [уреди]
Извори [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||
