Кајоко Јамасаки

С Википедије, слободне енциклопедије
Кајоко Јамасаки
Кајоко Јамасаки
Лични подаци
Датум рођења(1956-09-14)14. септембар 1956. (67 год.)
Место рођењаКаназава, Јапан
Књижевни рад
Најважнија делаTorino tameni,
Ubusuna, rodina,
Скривено јутро,
Сановник, река,
Олујни брег
НаградеГодишња награда за превод на инострани језик,
Повеља за изузетан допринос превођењy српске књижевности,
Повеља Мораве

Кајоко Јамасаки (Каназава, 14. септембар 1956) јесте професорка јапанологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, песникиња и књижевна преводитељка.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета у Сапору (Јапан). Била је на специјализацији од 1979. до 1980. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Године 1981. боравила је на специјализацији на Institutu za glasbeno narodopisje (SAZU) у Љубљани. Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду.[2]

Чланство[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Torino tameni, – Shoshi Yamada, Tokyo, 1995.
  • Ubusuna, rodina, – Shoshi Yamada, Tokyo, 1999.
  • Bara: mishiranu kuni, – Shoshi Yamada, Tokyo, 2001.
  • Hisoyakana asa, Shoshi Yamada, Tokyo, 2004.
  • Atosu, shizukana tabibito, Shoshi Yamada, Tokyo, 2008.
  • Скривено јутро, Центар за културу, Паланка 2001.
  • Родина, ubusuna, Студентски културни центар, Београд, 2004.
  • Сановник, река, Рад, Београд, 2005.
  • Олујни брег, Рад, Београд, 2008.

Збирка есеја[уреди | уреди извор]

  • Kaitai jugosurabia, – Tokyo: Asahi shuppan, 1993.
  • Aruhi mura wa senjo ni natta, – Tokyo: Shueisha, 1995.
  • Sokokara aoi yami ga sasayaki, – Tokyo: Kawade shobo shinsha, 2003.

Студија[уреди | уреди извор]

  • Јапанска авангардна поезија: у поређењу са српском поезијом, Филип Вишњић Београд, 2004.

Антологија[уреди | уреди извор]

  • Четири годишња доба: савремена јапанска хаику поезија, 1. издање – Београд: Нова, 1994.
  • Уводна студија; избор и коментари (заједно са Х. Јамасаки-Вукелићем и С. Митровићем), 2. допуњено издање, Студентски културни центар, Београд.

Текст за композицију[уреди | уреди извор]

  • Torino tameni, за мешовити хор (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Ongaku no tomo sha, 2000.
  • Bara, mishiranu kuni, (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Kawai, 2008.
  • Hikari o mamoru mono tachi, за женски хор и клавир (композитор: Ko Matsushita), – Tokyo: Kawai, 2008.
  • Miohayami, кантата за мешовити хор, клавир и удараљке (композитор: Ko Matsushita) – Tokyo: Kawai, 2009.

Превод[уреди | уреди извор]

  • Wakaki hi no kanashimi/Danilo Kiš, превод дела Рани јади на јапански – Tokyo: Tokyo sogensha, 1995.
  • Shisha no hyakka jiten/Danilo Kiš, превод дела Енциклопедија мртвих на јапански – Tokyo: Tokyo sogensha, 1999.
  • Niwa, hai/Danilo Kiš, превод дела Башта, пепео на јапански – Tokyo: Kawade shobo shinsha, 2009.

Литература о писцу[уреди | уреди извор]

  • SUGA, Atsuko: Tabi dewa nazeka yoku nemuri, Tori no tameni, Gojuso/Atsuko Suga //Hon ni yomarete (Knjige su me čitale). – Tokyo: 1998.
  • Wada, Tadahiko: Venetsuiya, mizuno yume (Venecija, san o vodi). – Tokyo: Chikuma shobo, 2000. pp. 273-274; Koe, imidewa naku (Glanovi, ne značenje). – Tokyo: Heibonsha, 2004. pp. 25-36., 37-49.. pp. 127-139.
  • GENDAISHI daijiten (Veliki rečnik savremene poezije):Yamasaki, Kayoko / Motoo Ando, Makoto Ooka, Minoru Nakamura //Gendaishi daijiten (Veliki rečnik savremene poezije): –Tokyo, 2008. pp. 676–677. – Речничка одредница.
  • БОШКОВИЋ, Драган: (Без)утешно путовање / Драган Бошковић // Књижевни магазин: Месечник Српског књижевног друштва. – Београд : Српско књижевно друштво. – бр. 55 – 56 (јануар – фебруар 2006). pp. 39–40.
  • Приказ књиге „Сановник, река“, Рад, Београд, 2005; Када се воде повуку / Драган Бошковић // Повеља: часопис за књижевнст, уметност и културу: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево. – год. XXXIV, 3/2004. pp. 179–181. – Приказ књиге „Родина, ubusuna“, СКЦ, Београд, 2004.
  • ВУЧКОВИЋ, Радован: Монографија о јапанској авангардној поезији// Књижевна историја. – Београд:за књижевност и уметност, XXVII, бр. 127 (2005). pp. 709–713. - Приказ књиге „Јапанска авангардна поезија у поређењу са српском“, Филип Вишњић, Београд, 2004.
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ, Соња: Песма испод прозирног света / Соња Веселиновић // Београдски књижевни часопис, Књижевно друштво „Хипербореја“ Београд. – год. II, бр. 5 (15. децембар 2006). pp. 212–214. – Приказ књиге „Сановник, река“, Рад, Београд, 2005.
  • НЕНАДОВИЋ, Светлана: Кајоко Јамасаки-Вукелић: / Светлана Ненадовић //Дете је отац човека. књ.3. –Београд: Радио-телевизије Србије, 2008. pp. 88-93. – Интервју. (Библиотека Књига сећања)
  • СТОЈАНОВИЋ – Пантовић, Бојана: Небески облици: Кајоко Јамасаки: „Родина, ubusuna“, поговор Драган Бошковић, СКЦ, 2004 / Бојана Стојановић – Пантовић //Оштар угао. –Зрењанин: Агора, 2008. pp. 139–141.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Добитник је годишње награде за превод на инострани језик за 1995/96. годину (Српски П.Е.Н. Центар).
  • Повеље за изузетан допринос превођењу српске књижевности (Удружење књижевних преводилаца Србије), 2011.
  • Повеља Мораве (УКС), 2011.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Политика/Култура
  2. ^ „Филолошки факултет у Београду/Кајоко Јамасаки”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 07. 11. 2014. 
  3. ^ б92/Награда Повеља Мораве

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кајоко_Јамасаки&oldid=27209891”