Каљари

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 6′ 44″ СГ Ш, 12° 23′ 20″ ИГД

Каљари
Cagliari, Castèddu

Cagliari vista mare.jpg
Каљари - поглед на стари део града са мора

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Сардинија
Становништво
Становништво 157.130
Агломерација 369.000
Густина становништва 1838,85 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 39°14′47″N 9°03′27″E / 39.246389, 9.0575
Надморска висина 23 м
Површина 85,45 км²
Каљари на мапи Италије
{{{alt}}}
Каљари
Каљари на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Емилио Флорис
Веб-страна www.comune.cagliari.it

Каљари (итал. Cagliari, на месном говору: Castèddu) је град у Италији. Каљари је управно средиште и највећи град покрајине Сардинија у западном делу државе и главни град истоименог Округа Каљари.

Каљари је познат као један од најастаријих градова на тлу Италије, основан још у време Феничана.

Природне одлике[уреди]

Поглед из ваздуха на средишњи део Каљарија
Улица Рома, једна од најважнијих у граду
Стари део града, тзв. Кастело
Град и лука

Каљари се налази у западној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 500 км југозападно (трајектом или авионом).

Каљари се развио у јужном делу Сардиније, на месту где истоимени Каљарски залив, део Средоземног мора, највише залази у копно. Јужно од града пружа се море. Североисточно се пружају најјужнија брда планинског система Ђенарђенту, док се на северозападу пружа најважнија острвска равница Кампидано.

Клима у Каљарију је средоземна.

Каљари је типичан приморски град су дугом обалом. Град излази на истоимени Каљарски залив, део Средоземног мора. Старо градско језгро развило се на бреговитом полуострву, од којег су се на запад и исток пружале мочваре. Данас су оне претворене у лучка подручја.

Историја[уреди]

Подручје Каљарија је насељено још у време праисторије, као стратешки повољно место окружено морем и мочварама. У 7. веку п. н. е. јавила је феничанска колонија на овом месту под називом Каралис. Ово име се мањом променом до данашњег дана задржало. Касније, на позив месних феничана, град заузима Картагина, која овде развија цивилизацију следећа три века. 238. п. н. е. Каљари и цело острво преузимају Римљани. Њихова владавина је била још дужа, око 7 векова. За ово време град је био незванична престоница острва. Римска владавина је далекосежна и дубока, па је градско становништво временом потпуно латинизирано.

После пада римског царства уследило је неколико бурних векова. Прво су у 6. веку Каљари и цело острво опустошили Вандали. Потом је град дошао под власт Византије, која масовно уводи хришћанство. У ово време град је средиште острвске аутономије. Међутим слабљењем Византије и јачањем Сарацена, који су гусарили овим областима од 8. до 10. века, дошло је повлачења становништва у унутрашњост, па се ово десило и са становништвом Каљарија. Тек се у 11. веку почео обнављати живот у граду. У то време острво је под утицајем републике Ђенове. Крајем 13. века Нормани са Сицилије истискују Ђенову са тог подручја.

Следећих неколико векова Каљари је био под влашћу владара са Сицилије. Од ове државе се ту после неког времена образује Напуљска краљевина, која се одржала до уједињења Италије 1861. године. Краљевство је било под разним владарима: Хабзбурговцима и из Аустрије и из Шпаније, Бурбонска династија, као и Наполеона. Од 1718. године Сардинија са Каљаријем је придодата владарској кући Савоја, са седиштем у Пијемонту, а која ће касније представљати језгро уједињења Италије 60их година 19. века. После уједињења Каљари је постао средиште новоуспостављене покрајине Сардиније. Следећих деценија град је доживео нагли економски и демографски раст, који није пратио и ваљан урбани развој. Поврх тога, град је страдао и од бомбардовања у Другом светском рату. Стога Каљари и данас слови за град са лошим условима живота наспрам сличних у Италији.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 156.488 становника, за 7.761 мање него 2001.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
233.848 204.237 164.249

2008. године. Каљари је имао нешто мање од 160.000 становника, 2,5 пута више у односу на почетак 20. века. Међутим, 1970их година град је имао преко 200.000 становника. Ово опадање последица је пресељења младих породица у бројна предграђа са бољим условима живота, па је преостало становништво града веома старо.

Град има и велику урбану зону, са којом броји око 369.000 становника.

Град данас има и мали удео имигрантског становништва (2%), досељеника из свих крајева свега, највише из Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости[уреди]

Каљари, као и многи други древни градови Италије, има очувано старо градско језгро, тзв. Кастело.

Најпознатије грађевине:

  • Катедрала пресвете богородице, 13. век
  • Црква Госпе од Бонарије, 14. век
  • Палата Реале, 14-18. век
  • Фонтана Мађоре, 13. век
  • Сардинијски археолошки музеј,
  • староримски амфитеатар,
  • ботаничка башта.

Привреда[уреди]

Градска привреда се добрим делом ослања на поморске делатности. Град је и велика лука, а и важно трговиште рибом, чак и изван граница државе. Каљари, као управно средиште покрајине Сардиније, има и бројне јавне делатности (управа, универзитет, култура и сл.).

Туризам последњих година добија нагло на значају.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Каљари