Квас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Квас

Квас је руски народни без или слабоалкохолни хладни напитак, добијен ферментацијом мешавине ражи или млевеног јечма. Руски квас је један од најбољих безалкохолних напитака. Ушао је у употребу пре више од хиљаду година. Квас је први пут у Русији споменут 989. године када је кијевски кнез Владимир превео своје поданике у хришћанство. У летопису је забележено – „поделити народу храну, медовину и квас“.

По деловању на организам сличан је кефиру, кумису (кисело кобиље млеко), киселом млеку и ацидофилину (врста јогурта). Као и сваки производ млечнокиселог врења, квас регулише делатност желудачно-цревног тракта. Та лековита својства се објашњавају садржином у квасу млечне киселине, витамина, слободних аминокиселина, разних шећера и микроелемената.

Број витамина у квасу наизглед није велики, али њихово редовно узимање осетно позитивно утиче на организам. Припрема кваса по старим рецептима представља врло сложену и дуготрајну процедуру с много рада. Од намакања зрна, клијања и парења до сушења, млевења и припреме слада протекне преко 70 дана. Међутим, у данашње време се може купити концентрат кваса од која је једноставно направити квас.

Особине[уреди]

Квас садржи много витамина Б1 и E, што му даје лековита својства. Не препоручује се људима који имају проблема са јетром, гастритисом и повишеним крвним притиском. Садржај алкохола у квасу је од 0,7 % до 2,2 %.

Начини припремања[уреди]

Квас се лако припрема како у индустријским тако и у домаћим условима. За припремање у домаћим условиmа су обично коришћени квасац и зрневље. Да би му се дале посебне нијансе укуса, пићу се често додају јагоде, рен, мента, хмељ, крушке или друге биљке и плодови. У Русији су чести случајеви продаје лажног кваса. Овај квас се по правилу продаје у пластичним боцама, а садржај је газирана вода, обојена и ароматизована.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Квас