Квас
Квас је руски народни без или слабоалкохолни хладни напитак, добијен ферментацијом мешавине ражи или млевеног јечма, раженог брашна и шећера. Руски квас је један од најбољих безалкохолних напитака.
Ушао је у употребу пре више од хиљаду година. Квас је први пут у Русији споменут 989. године када је кијевски кнез Владимир превео своје поданике у хришћанство. У летопису је тим поводом забележено – „поделити народу храну, медовину и квас“.
Направљен од ражаног и јечменог слада, квас има не само специфичан укус, већ и побоњшава и нормализује процесе размене материја у организму. По деловању на организам сличан је кефиру, кумису (кисело кобиље млеко), киселом млеку и ацидофилину (врста јогурта). Као и сваки производ млечнокиселог врења, квас регулише делатност желудачно-цревног тракта, спречава размножавање штетних микроба - изазивача болести, повећава тонус организма, побољшава размену материја и повољно утиче на кардиоваскуларни систем. Та лековита својства се објашњавају садржином у квасу млечне киселине, витамина, слободних аминокиселина, разних шећера и микроелемената.
Квас повећава апетит, поседује високу енергетску вредност. Није случајно што су се за рецепте руског кваса заинтересовале многе земље Западне Европе. Руски квас (из Москве) је на међународној смотри одржаној 1975. године у Југославији добио 18 поена, а познати напитак кока-кола -- свега 9,8 поена.
У Русији је квас одувек био врло цењен. Спремали су га у манастирима и касарнама, у болницама, у дворцима велепоседника и сеоским брвнарама. У свакој кући се знало и како се припрема квас и како се пече хлеб. Вековно искуство је показало да квас доприноси очувању здравља и јача радну способност. Када је одлазио да обавља тешке послове -- косидбу, орање, сечу дрва -- руски сељак је за пиће уместо млека или воћних напитака носио квас, сматрајући да он отклања умор и обнавља снагу. Научници су то својство кваса потврдили.
Увођење екстракта слада у исхрану спортиста дало је позитиван ефекат, између осталог код великог оптерећења мишића. Зато спортистима дају напитке од екстракта слада за повећање физичке радне способности, отклањање умора и повећање мишићне масе. Бактериолози, инфекционисти и лекари-стручњаци за хигијену тврде да квас поседује бактерицидна својства. В. С. Сотњиков је 1913. године потврдио да квас уништава тифусне и паратифусне микроорганизме. Ако имамо у виду да квас упоредо с микроелементима садржи преко 10 аминокиселина, од тога 8 незаменљивих, квас још више добија на значају. Број витамина у квасу наизглед није велики, али њихово редовно узимање осетно позитивно утиче на организам.
Припрема кваса по старим рецептима представља врло сложену и дуготрајну процедуру с много рада. Од намакања зрна, клијања и парења до сушења, млевења и припреме слада протекне преко 70 дана. Међутим, у данашње време се може купити концентрат кваса од која је једноставно направити квас.
[уреди] Особине
Квас садржи много витамина Б1 и E, што му даје лековита својства. Не препоручује се људима који имају проблема са јетром, гастритисом и повишеним крвним притиском.
Садржај алкохола у квасу је од 0.7% до 2.2%.
[уреди] Начини припремања
Квас се лако припрема како у индустријским тако и у домаћим условима. За припремање у домаћим условиа су обично коришћени квасац, зрневље и шећер. Да би му се дале посебне нијансе укуса, пићу се често додају јагоде, хрен, мента, хмељ, крушке или друге биљке и плодови.
У Русији су чести случајеви продаје лажног кваса. Овај квас се по правилу продаје у пластичним боцама, а садржај је газирана вода, обојена и ароматизована.
[уреди] Спољашње везе
