Квилска језера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Квилска језера
МУЗП Категорија IV (Станишта и друга управљана подручја)


Charadrius melodus је најбројнија врста Квилских језера
Charadrius melodus је најбројнија врста Квилских језера
Локација: Застава Канаде Канада
Најближи град: Саскачеван Вадина, Саскачеван
Координате: 51°55′00″N, 104°19′59″W
Површина: 635 км²
Настао:
Власништво:

Квилска језера (енгл. Quill Lakes) представљају замочварено и ујезерено ендореично подручје у централном делу канадске провинције Саскачеван између насеља Вадина на североистоку и Вајнјард на југу. Чине их три засебне и међусобно повезане језерске површине: Велики Квил (Big Quill Lake), Средњи или Блатни Квил (Mud Lake, Middle Quill Lake) и Мали Квил (Little Quill Lake).

Површина језера налази се на надморској висини од 152 м. Хране се углавном преко неколико мањих водотока и путем падавина, док воду губе искључиво евапорацијом. Од интензитета евапорације зависи и салинитет воде и то су највећа слана језера у целој Канади. Језера су име добила по перју које су енглески трговци скупљали на обалама језера и отпремали за Енглеску где су служила за прављење писаљки (енгл. quill - перо).

Укупна површина сва три језера је 635 км². Велики Квил јима дужину око 27 км и ширину до 18 км, и најдубље је иако му је максимална дубина свега 1,5 метар. Острва која се налазе на Блатном Квилу су важни резервати за угрожене птичије врсте (амерички бели пеликан и ћубасти корморан).

Језеро Дужина Ширина
Велики Квил 27 км до 18 км
Мали Квил 24 км 11 км
Блатни Квил 6 км до 3 км

У складу са одредбама Рамсарске конвенције Квилска језера су 27. маја 1987. проглађена мочварним подручјем од светског значаја.

Број птичијих врста и јединки које обитавају на језеру превасходно зависи од годишњих доба, и варира у зависности од методологије истраживања. Тако је према истраживањима из 1988. на подручју Великог језера регистровано око 155.000 јединки на обалама, а рачунајући цело подручје ту обитава око 197.155 различитих птичјих јединки.[1] Подручје је од изузетне важности за угрожену врсту, Charadrius melodus[2] а најбројније су гуске (око 85.000 јединки), патке (100.000 јединки) те ждралови (око 12.000 јединки).

Референце[уреди]

  1. ^ „Quill Lakes, Saskatchewan (International)“. Western Hemisphere Shorebird Reserve Network. Environment Canada Приступљено 28. 1. 2008.. 
  2. ^ „The Annotated Ramsar List: Canada“. The Annotated Ramsar List of Wetlands of International Importance. Ramsar Convention Bureau. 10. 1. 2000.. Archived from the original on 30. 12. 2007. Приступљено 28. 1. 2008.. 

Спољашње везе[уреди]