Кевин Митник

С Википедије, слободне енциклопедије
Кевин Митник
Кевин Митник 2008. године
Датум рођења(1963-08-06)6. август 1963.
Место рођењаЛос Анђелес
 САД
Датум смрти16. јул 2023.(2023-07-16) (59 год.)
Место смртиЛас Вегас
 САД
Веб-сајтmitnicksecurity.com

Кевин Митник (енгл. Kevin Mitnick; Лос Анђелес, 6. август 1963 — Лас Вегас, 16. јул 2023) био је најпознатији као хакер осуђен за своју делатност. ФБИ га је ухапсио 15. фебруара 1995. године након Митниковог упада у велике рачунарске системе Мотороле, Фуџицуа, Нокије и Сан мајкросистемса.[1]Након добро објављене потере, ФБИ је ухапсио Митника у његовом стану у Ралију, Северна Каролина, због федералних прекршаја везаних за период од две и по године хаковања рачунара.[2][3]Пронађен је са клонираним мобилним телефонима, више од 100 кодова клонираних мобилних телефона и вишеструким лажним идентификацијама.[4] Пуштен је на слободу 21. јануара 2000. Митнику је дијагностикован Аспергеров синдром, али то није коришћено као доказ на његовом суђењу.[5] Митникова потера, хапшење, суђење и казна заједно са повезаним новинарством, књигама и филмовима били су контроверзни.[6][7]. Иако је Митник осуђен за незаконито копирање софтвера,[8] његове присталице тврде да је његова казна била претерана и да су многе оптужбе против њега биле лажне[9] и нису засноване на стварним губицима.[10]

Интересатан детаљ је то да Митникова стручност спада пре у домен манипулације (social engineering) него у способност рада на рачунарима. Издао је две књиге: „Уметност обмане“ 2002. у сарадњи са Вилијамом Л. Сајмоном и Стивом Вознијаком и „Уметност упада“ 2005. такође у сарадњи са Вилијамом Л. Сајмоном.

Водио је фирму за обезбеђење Mitnick Security Consulting, LLC. Био је такође главни директор за хакирање и сувласник[11] компаније за обуку о свести о безбедности KnowBe4, као и активни члан саветодавног одбора у Zimperium,[12] фирми која развија мобилни систем за спречавање упада.[13]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Митник је рођен у Ван Најсу, Калифорнија, 6. августа 1963. године.[14] Одрастао је у Лос Анђелесу и похађао средњу школу Џејмс Монро у Лос Анђелесу, Калифорнија, током којег је постао радио-аматер[15] и одабрао надимак „Кондор“ након што је одгледао филм Три дана Кондора.[16] Касније је уписан на колеџ Пирс у Лос Анђелесу и Универзитет Јужне Каролине. Једно време је радио као рецепционер за Stephen S. Wise Temple.[17]Његова компанија Mitnick Security Consulting је са седиштем у Лас Вегасу, Невада[18] где тренутно живи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kevin Mitnick sentenced to nearly four years in prison; computer hacker ordered to pay restitution to victim companies whose systems were compromised” (Саопштење). United States Attorney's Office, Central District of California. 9. 8. 1999. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. 
  2. ^ „Fugitive computer hacker arrested in North Carolina” (Саопштење). United States Department of Justice. 15. 2. 1995. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. 
  3. ^ Colbert Report
  4. ^ Pnter, Christopher M.E. (март 2001). „Supervised Release and Probation Restrictions in Hacker Cases” (PDF). United States Attorneys' USA Bulletin. Executive Office for United States Attorneys. 49 (2). 
  5. ^ Hess, Ken (12. 9. 2011). „Ghost in the Wires: The Kevin Mitnick Interview”. ZDNet. Приступљено 5. 11. 2022. 
  6. ^ "Free Kevin, Kevin Freed", Jan 21, 2000, Jason Kroll, Linux Journal
  7. ^ „Ex-hacker reveals tricks of the trade”. AsiaOne Digital. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. 
  8. ^ Miller, Greg (27. 3. 1999). „Judge Accepts Mitnick's Guilty Plea on 7 Counts”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 2. 2020. 
  9. ^ Randolph, Donald C. „About Kevin's Case”. Free Kevin Mitnick. Архивирано из оригинала 24. 4. 2006. г. 
  10. ^ „Defense consolidated motion for sanctions and for reconsideration of motion for discovery and application for expert fees based upon new facts”. Free Kevin Mitnick. 7. 6. 1999. Архивирано из оригинала 22. 12. 2005. г. 
  11. ^ KnowBe4. „Kevin Mitnick Partners With KnowBe4”. www.prnewswire.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-18. 
  12. ^ Storm, Darlene (19. 7. 2012). „Interview: World's most famous hacker, Kevin Mitnick, on mobile security & Zimperium”. Computerworld. Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г. 
  13. ^ Williams, Alex (20. 12. 2013). „Zimperium Raises $8M For Mobile Security That Turns The Tables On Attackers”. TechCrunch. AOL. 
  14. ^ Merritt, Tom (2012). Chronology of Tech History. Lulu.com. стр. 87. ISBN 978-1-300-25307-5. Шаблон:Self-published source
  15. ^ Mills, Elinor. „Q&A: Kevin Mitnick, from ham operator to fugitive to consultant”. cnet.com. CNET. Приступљено 18. 12. 2017. 
  16. ^ The Internet : a historical encyclopedia. Hilary W. Poole, Laura Lambert, Chris Woodford, Christos J. P. Moschovitis. Santa Barbara, Calif. 2005. ISBN 1-85109-664-7. OCLC 62211803. 
  17. ^ Mitnick, Kevin (2011). Ghost in the Wires: My Adventures as the World's Most Wanted Hacker. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-03770-9. 
  18. ^ „Kevin Mitnick's Security Advice”. Wired. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кевин Митник на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кевин_Митник&oldid=27550594”