Кевлар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кевлар
Идентификација
CAS регистарски број 24938-64-5 YesY
ChemSpider[1]
Својства
Молекулска формула [-CO-C6H4-CO-NH-C6H4-NH-]n

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Кевлар је комерцијални назив за поли(имино-1,4-фенилениминотерафталоил), полимер из групе ароматичних полиамида, добијен нискотемпературном поликондензацијом полазећи од хлорида терафталне киселине и фенилен диамина. Кевлар је добијен 1965. године у лабораторијама Ду Понта.[2][3][4] У то време је најлон (алифатични полиамид) представљао врхунско достигнуће у изради полимерних влакана, али је било потребно развити синтетичко влакно које ће имати драстично већу затезну чврстоћу (отпорност на кидање) од најлона. Главна претпоставка је била да се основни полиамидни ланац додатно интермолекулски умрежи, али је било неопходно и боље оријентисати полимерне ланце. Да би се то постигло било је потребно променити мономер као и начин полимеризације.

Надмолекулска структура кевлара

За мономере при изради Кевлара изабрани су хлорид терафталне киселине и фенилен диамин, због своје специфичне пара структуре. Уместо киселине се користи њен хлорид, јер је сам диамин недовољно реактиван у присуству дикиселине. Али битније измене су учињене у самом процесу синтезе. Током 1960-их Ду Понт је развио метод за добијање скоро савршеног полимера. Основни полимер је штапичасте структуре и има пара оријентисане супституенте на бензеновом прстену. Процес добијања се одвија преко течно-кристалног стања у раствору, што се испоставило да је био кључни помак у синтези савршено уређених полимера са правилном оријентацијом макромолекулских ланаца. Оријентација макромолекула у полимеризацији течно-кристалних полимера је изузетно висока што утиче и на велику затезну чврстоћу влакана која се добијају при оваквој полимеризацији. Влакна од кевлара имају затезну чврстоћу знатно већу од челика као и од других инжењерских полимерних материјала. Ово је омогућило неке, сасвим нове аспекте примене синтетичких макромолекула. Тако се данас, келвлар може пронаћи у панцир кошуљама и шлемовима, али и одевним предметима за свакодневну употребу.

Референце[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Stephanie Kwolek, Hiroshi Mera and Tadahiko Takata “High-Performance Fibers” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a13_001
  3. ^ „What is Kevlar“. DuPont Приступљено 28. 3. 2007.. 
  4. ^ Wholly Aromatic Carbocyclic Polycarbonamide Fiber, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кевлар