Кеј Нишикори

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кеи Нишикори)
Кеј Нишикори
Кеј Нишикори на Ролан Гаросу 2018.
Лични подаци
Датум рођења(1989-12-29)29. децембар 1989.(34 год.)
Место рођењаШимане, Јапан
ДржављанствоЈапан
Висина1,78 m
Маса73 kg
ПребивалиштеБрејдентон, Флорида, САД
Информације о каријери
Про. каријера2007–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерБред Гилберт (2010–2011)[1][2]
Данте Ботини (2010–2019)[3][4][5]
Мајкл Ченг (2013–)[6]
Макс Мирни (2019–)[7]
Зарада25.102.112 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/kei-nishikori/n552/overview
Појединачно
Победе—порази433—212 (67,13% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири12 (7 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала14
Најбољи пласманБр. 4 (2. март 2015)
Тренутни пласманБр. 353 (28. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (2012, 2015, 2016, 2019)
Ролан ГаросЧФ (2015, 2017, 2019)
ВимблдонЧФ (2018, 2019)
ОП САДФ (2014)
Остали турнири
Мастерс купПФ (2014, 2016)
Олимпијске игре Бронза (2016)
Парови
Победе—порази27—34 (44,26% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (1 челенџер, 1 фјучерс)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 167 (19. март 2012)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије
Ролан Гарос2К (2011)
Вимблдон2К (2011)
ОП САД
Остали турнири — парови
Олимпијске игре1К (2012)
Мешовити парови
Победе—порази1—1 (50% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије2К (2012)
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис купЧФ (2014)
Званични веб-сајт
http://www.keinishikori.com
Ажурирано: 28. август 2023.
Освојене медаље
Представљајући Јапан
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Рио 2016. Појединачно

Кеј Нишикори (јап. 錦織 圭, енгл. Kei Nishikori; рођен 29. децембра 1989. у Јапану, префектура Шимане) је јапански тенисер који је дебитовао на професионалним турнирима 2007. године. Нишикори се 2012. пласирао у четвртфинале Отвореног првенства Аустралије, пошто је у пет сетова елиминисао шестог носиоца Жо-Вилфрида Цонге, где га је победио четврти носилац Енди Мари. Нишикори је тиме постао први јапански тенисер који се пласирао у четвртфинале овог турнира после 80 година.[8] Године 2011. Нишикори је на турниру у Базелу победио првопласираног тенисера света Новака Ђоковића[9] и то је највећа победа у његовој каријери. Такође је освојио турнир АТП 500 у Токију 2012. године победивши Милоша Раонића из Канаде.[10]

Од децембра 2013. његов тренер је бивши амерички професионални тенисер Мајкл Ченг.[6]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2014. Отворено првенство САД Тврда Хрватска Марин Чилић 3:6, 3:6, 3:6

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (0:4)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2014. Мадрид Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 4:6, 0:3 (предаја)
Финалиста 2. 2016. Мајами Тврда Србија Новак Ђоковић 3:6, 3:6
Финалиста 3. 2016. Торонто Тврда Србија Новак Ђоковић 3:6, 5:7
Финалиста 4. 2018. Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал 3:6, 2:6

Мечеви за олимпијске медаље[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Бронза 2016. Олимпијске игре у Рију Тврда Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:7(1:7), 6:3

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 26 (12:14)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:1)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:4)
АТП 500 (6:6)
АТП 250 (6:3)
Финала по подлози
Тврда (10:9)
Шљака (2:5)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (7:10)
Дворана (5:4)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 17. фебруар 2008. Делреј Бич, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 3:6, 6:1, 6:4
Финалиста 1. 10. април 2011. Хјустон, САД Шљака Сједињене Америчке Државе Рајан Свитинг 4:6, 6:7(3:7)
Финалиста 2. 6. новембар 2011. Базел, Швајцарска Тврда (д) Швајцарска Роџер Федерер 1:6, 3:6
Победник 2. 7. октобар 2012. Токио, Јапан Тврда Канада Милош Раонић 7:6(7:5), 3:6, 6:0
Победник 3. 24. фебруар 2013. Мемфис, САД Тврда (д) Шпанија Фелисијано Лопез 6:2, 6:3
Победник 4. 16. фебруар 2014. Мемфис, САД (2) Тврда (д) Хрватска Иво Карловић 6:4, 7:6(7:0)
Победник 5. 27. април 2014. Барселона, Шпанија Шљака Колумбија Сантијаго Хиралдо 6:2, 6:2
Финалиста 3. 11. мај 2014. Мадрид, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 4:6, 0:3 (предаја)
Финалиста 4. 8. септембар 2014. Њујорк, САД Тврда Хрватска Марин Чилић 3:6, 3:6, 3:6
Победник 6. 28. септембар 2014. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Француска Жилијен Бенето 7:6(7:4), 6:4
Победник 7. 5. октобар 2014. Токио, Јапан (2) Тврда Канада Милош Раонић 7:6(7:5), 4:6, 6:4
Победник 8. 15. фебруар 2015. Мемфис, САД (3) Тврда (д) Јужноафричка Република Кевин Андерсон 6:4, 6:4
Финалиста 5. 1. март 2015. Акапулко, Мексико Тврда Шпанија Давид Ферер 3:6, 5:7
Победник 9. 26. април 2015. Барселона, Шпанија (2) Шљака Шпанија Пабло Андухар 6:4, 6:4
Победник 10. 9. август 2015. Вашингтон, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џон Изнер 4:6, 6:4, 6:4
Победник 11. 14. фебруар 2016. Мемфис, САД (4) Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Тејлор Фриц 6:4, 6:4
Финалиста 6. 3. април 2016. Мајами, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 3:6, 3:6
Финалиста 7. 24. април 2016. Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 5:7
Финалиста 8. 31. јул 2016. Торонто, Канада Тврда Србија Новак Ђоковић 3:6, 5:7
Финалиста 9. 30. октобар 2016. Базел, Швајцарска (2) Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 1:6, 6:7(5:7)
Финалиста 10. 8. јануар 2017. Бризбејн, Аустралија Тврда Бугарска Григор Димитров 2:6, 6:2, 3:6
Финалиста 11. 19. фебруар 2017. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Украјина Александар Долгополов 6:7(4:7), 4:6
Финалиста 12. 22. април 2018. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал 3:6, 2:6
Финалиста 13. 7. октобар 2018. Токио, Јапан Тврда (д) Русија Данил Медведев 2:6, 4:6
Финалиста 14. 28. октобар 2018. Беч, Аустрија Тврда (д) Јужноафричка Република Кевин Андерсон 3:6, 6:7(3:7)
Победник 12. 6. јануар 2019. Бризбејн, Аустралија Тврда Русија Данил Медведев 6:4, 3:6, 6:2

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (0:1)
Финала по подлози
Тврда (0:1)
Шљака (0:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 11. јануар 2015. Бризбејн, Аустралија Тврда Украјина Александар Долгополов Уједињено Краљевство Џејми Мари
Аустралија Џон Пирс
3:6, 6:7(4:7)

Остала финала[уреди | уреди извор]

Егзибициони турнири: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Победник 1. 11. јануар 2014. Мелбурн, Аустралија Тврда Чешка Томаш Бердих 6:4, 7:5 [11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kei Nishikori hires Brad Gilbert as new coach”. Tennis. 21. 12. 2010. Приступљено 20. 11. 2017. 
  2. ^ „Kei Nishikori and world renowned tennis coach Brad Gilbert form team”. Nick's Picks. 21. 12. 2010. Приступљено 20. 11. 2017. 
  3. ^ „Dante Bottini - coaching career highlights”. ATP World Tour. Приступљено 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Kei Nishikori splits with long-time coach Dante Bottini”. Tennis World. 16. 10. 2019. Приступљено 22. 11. 2019. 
  5. ^ „Kei Nishikori splits with longtime coach Dante Bottini”. Tennis. 15. 10. 2019. Приступљено 22. 11. 2019. 
  6. ^ а б „Nishikori adds Michael Chang to coaching team”. Tennis. 11. 12. 2013. Приступљено 20. 11. 2017. 
  7. ^ „Nishikori Hires Mirnyi For 2020 Season”. ATP Tour. 30. 11. 2019. Приступљено 29. 11. 2020. 
  8. ^ „Kei Nishikori 23.01.12”. www.australian.com.au. Приступљено 2. 2. 2012. 
  9. ^ „Danas:Nišikori pobedio Đokovića u polufinalu Bazela”. www.danas.rs. Приступљено 8. 10. 2012. [мртва веза]
  10. ^ „Blic:Dan iz snova Japanaca: Posle Kobajašija u Formuli 1, Nišikori osvojio turnir u Tokiju”. sport.blic.rs. Приступљено 8. 10. 2012. 
  11. ^ „Kei Nishikori beats Tomas Berdych to win Kooyong Classic in straight sets”. ABC. 11. 1. 2014. Приступљено 7. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]