Келтска уметност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Преглед територија које су насељавали Келти кроз историју:
██ 6. век п. н. е. - језгро халштатске области ██ 3. век п. н. е. - највећа област келтске експанзије ██ „шест келтских народа“ захваљујући којима је келтски језик опстао у Европи у периоду од 16. до 19. века ██ области у којима се келтски језици и данас налазе у широкој употреби
Келтско оружје

Келтска уметност је уметност западно индогерманског племена Келта које је у 7. веку п. н. е. населило Бохемију и Бајерн у 6. веку п. н. е. проширило се на Шпанију и Галију у Халштату и култури Латен да би се потом проширили на велики културни простор Андалусије, Мале Азије, Ирске док су друга келтска племена била у Италији Македонији тако да су у 2. веку Келти били најзначајнији народ у Европи а нарочито велики значај имали су у преређивању гвожђа.

Келти су становници Европе у предримском периоду и заузимали су просторе од пиренеја до рајне и Ирске до Румуније били су барбари у правом смислу те речи. Они су до 1. века п. н. е. имали један стил и развијали су своју религију и своје урбано друштво.

Прва сазнања о уметности Келта добили смо из гробница о њиховим оружјима, накиту и оруђима (Хохдоре). У 5./ 4. веку п. н. е. променили су орнаментику од геометријске ка криволинијском облику са фантастичним ликовима животиња, открили су металне маске и многе друге мотиве. Њихове камене скулптуре унаточ утицајима из Грчке и Рима остали су грубе али су имале експресивни карактер.

На Британским острвима од 7.9. века се развијала специјална касна уметност Келта- Ирска уметност са оруђима и илуминираним рукописима која се ширила преко ирских монаха у копно и инспирисала је уметност у манастирима. Када се римска империја распала развијала се поново уметност Келта од Ирске ка Британији од Корнвала ка Бретањи у којој монаси идеале ирског манастирског живота преносе у Европу.

Крајем 7. века п. н. е. Европа је била насељена народима који су живели од скуплања плодова и од лова. У то доба осим Грчке и Рима у дубокој средњој Европи живели су барбари који су били од стране војничке машинерије рима потискивани и апсорбовани. Од стране најпре Грка а затим и Римљана од војсковођа, филозофа и истриичара у овим крајевима су били познати народи Келта и имамо из тога доба много писаних података о њима и њиховим начинима живота и устројствима.

Дански праисторичар Ц. Ј. Томсен је праисторију делио на камено доба, бронзано доба и доба гвожђа и ова се подела одомаћила све до данашњих дана. У Швајцарској је 1846. године откривена Халштатска култура и о њеном оквиру култура Латен као културе гвозденога доба. Халштат је имао А, Б, Ц, и Д периоде и сви ови периоди су повезени са Келтима. У Халштату 6. – 7. век п. н. е. Келти заузимају средњу Европу а у 2. веку се њихове територије протежу на Шпанију, Британију, Италију, Румунију, Македонију и све до Мале Азије.

Трагове Келта можемо пратити по археолошким материјалима који су откривени у њиховим гробовима. То су накит и керамика најчешће. Келти су имали представе о животу после смрти и имали су своје богове. Опрема у гробовима је била према рангу онога који је ту био сахрањен и свако је имао све према својим заслугама за потребе живота после смрти.

У Халштатском периоду Келти су само ретко представљкали фигуре али су постепено угледајући се на новчиће из Рима фигуре биле представљане. Римски новчићи су имали утицај на келтску пластику која је поред биљне орнаментике добила и мотив главе.

Само на острвима Корнвалу и Велсу и Шкотској задржао се језик и елементи келтске културе као и саге које су се преносиле причом са колена на колено и које су касније забележене од стране ирских монаха у 8. веку.

Калтска одеће и оружје била је према класичним ауториме, панталоне, туника и мантил, често карирана и могуће је да је то настављање ове традиције у Шкотској ношњи у данашње време. Биле су познате копче којим су се копчали делови одеће, ремен- опасач кратки двосекли мач, косе су чешљали према горе и носили су бркове што нам је познато из брончаних маски које су налажене.

Један од честих мотива био је коњ код овог народа који је јахао или представљен у огромним цртежима на терену или у статуетама у пластикама и минијатурама.

Келти су поседовали штитове који су били од дрвета или коже и ојачани су бронзом а имали су и заштитне прслуке и кациге су носили на главама у борби.

Њихове куће су биле овалног облика од камена и масивне а по некада и правоугаоне од дрвета а били су утврђене са утврдама које су имали и били около градова који су код њих били утврђени.

Келти су имали многа божанства и неке животиња су биле свете.

Елита Келта били су Друиди и они су били судије песници, доктори монаси и друго. Они су познавали многе корисне технике. Тако су познавали технику израде точкова и кола, познавали су многа оруђа за рад као рало којим су обрађивали земљу и тестеру, те разне врсте мотика, срп и друга оруђа.

Келти су били ратнички народ и у једном од својих похода освојили су Рим а касније и Делфе (Рим 390. године а Делфи 279. године).

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  1. Das Moderne Leksikon, Dr. Hans F. Müler, Stutgart 1979.
  2. Der Große Brackhaus, F.A. Brockhaus Wiusbaden 1980.
  3. Die Kelten und Ihre Geschichten, Barry Cunliffe, Regensburg 1992.

Спољашње везе[уреди]